Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

215

ђен саветима и подстицањем људи којл су га окружавали, био готов да на силу отме Београд. Али бојећи се последица за такву непослушност према Порти и руском двору, одустане од ове мисли. Ништа мање Турци дознав о непријатељским намерама хришћана, преселе своје породице у град, нареде градску стражу п закуну се да бране своје огњиште до последње капи крви, у намери да га пре сагору, него Србима уступе. Паша опет заповеди да се градски топови окрену на ону страну вароши, где је највише било насељено Орба. И топпије и дању и ноћу ходаше са запаљеним Фитиљима. После неколико меседа хришћанима буде забрањено да долазе у турске квартове. За све то време породице турске бавиле се у граду, где се због велике тескобе појаве свакојаке болести, Богатпји Турци одваже се, да на ново своје породице сместе у варошке куће, али свакад кад би чуди о непријатељским намерама, опет су бегали у град. Турди нису могли мирно да раде свој посао, с тога су млоги осиромашили, а неки и преко воље морали су да задрже добивене новце од Срба за продато имање. (157)

Било то како му драго, губитак Београда , била је лекција Милошу за његов рад у потоње. Знајући како су Турци лако нарушили 15-ти чланак хатишерита, Милош се побрине да то не буде и са Ф-тим чканком, у коме се говорило 0 присаједњењу оних шест округа, с б-тим у коме су услови о спахилудима, и 8-мим о предаји ђумрука. Но и овде почне с претњом. Он објави спахијама да се никако не појављују по селима, нити да купе десетину и друге араче, јер су они све то изгубили последњим хатишерифом. А у псто време поручи паши, да у хазну ни једног гроша унети неће до год се не определи бума данка, и док ђумруци не пређу у његове руке. Али после кад бу му досадила пашина пребцивања, а и сам не желећи да сасвим прекине с човеком ко је свакојако учинио доста, овој земљи а мого јој још и већа зла учинити, Милош се мало по мало сасвим тргне од претње. И сврши ствар на томе што је Хусејин-паши неколико пута давао Толеме суме новаца на поклон, што је износило готово онолико колико је до последњег хатишерифа дао. Што се тиче спахилука ту није попуштао. (ве дохотке са спахилука те су године покупили кметови, и тако су спахије изгубили приходе којима су издржрвали своје породице. Турски гарнизон у граду такође није добио плату, јер их Хусејин-паша, уверавао да од Милоша још није добио данак, у коме је и део плате за, војску. Онда су тек Турци видили да би најпаметније било да су св одмах после прочитања хатишерифа, исеЛили из Србије јер су тада имали новаца, па су у место продатих