Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

218

су се вратили у отачаство које 20 год. видили нису, надајући се повратити све што су одласком изгубили. Они нити су знали те људе који су се п животом и имањем својим жртвовали за благо отаџбине нити су познавали нове одношаје што поникоше у Србији. Као год што су дошљаци из јужне Мађарске, хвалили п уздизали све што је аустријско, као њихове установе и начин живлења; тако исто дошљаци из Бесарабије дизали су у небеса све што се руско назвало. Наравно да су они били слаби представници рускога живота, и руских обичаја, па су често својим крајностима у понашању изазивали смех код Срба, који никада не пзилазише из своје земље. Али Милош их је примпо с поштовањем. Нарочиту је пажњу поклањао своме пређашнем другу староме Јакову Ненадовићу, једном од најважнијих војвода из времена Карађорђа, који се често надметао са првим вождом српским. Он није ништа могао да ради због старости своје, с тога му Милош поклони кућу, земље и воденице око Ваљева што му је донпсило велики приход. Опн његов Јеврем Ненадовић постане начелник ваљевског округа. Остали досељеници добили су такође неке дужности према својим способностима. Већина је била незведовољна својим положајем.

Примајући све Србе који се враћаху у отачбину, Милош није допустио удовици Карађорђа и њезином сину да се поврате. Он пм определи приличну пензију и даде пм на расположење његову лепу вућу у околини Галаца. Доласком Орба из Аустрије п Русије почелесе у неколико мењати п саме нарави у овостраном свету. Дошљаци заузму сва важнија места у државној служби, п унесу са собом све чиновничке навике оних земаља одакле дођоше. Гледали су да стоје оделито од сеоског сталежа. Обрађивати земљу, давати своју децу ма на какав занат удаватп своје кћери за сељака, — то је за њих била највећа срамота. На њих су се брзо угледали и сами урођеници. Обичне речи: брате! која се дотле у целој Србији употребљала, кад бп се ко скиме упитао, нестало је. Шта више није се могла чути ни реч ти. Сви су се угледали на аустријске обичаје да у разгору говоре о присутном у трећем лицу, што је на српском језику смешно. Тежећи животу што проводи неједнакост међу њима п међу осталим људима, а без бавлења друштвеним пословима — сви ови рефарматори и културтрегери српеки, тежили су за неједнакосту политичком одношају. Све је то сметало одношај Милоша као кнеза, и 5 народу и преставницима власти, који су се све чешће п чешће петицали да стану на средину између кнеза п народне масе. Тек после неколико година показале су се последице од тога '5). |

Но у време — о коме ми сад говоримо — пажња Милошева