Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

219

била је управљена једино на не свршена питања с Турском о границама Србије п предаји ђумрука. Решење ових питања још су више отежавали унутрашњи покрети што Турску раздираше у то време. У половини 1881. год. Турска је царевина била пзнемогла у борби с Грчком и Русијом и дочекала је такве покрете који су могли вековима утврђени поредак тумбе да окрену, док би Европа — која се у то доба бавила белгијском Пољском револуцијом, — могла окренути своју пажњу и на исток. Порта није имала ни толико снаге да сатре једног наследног управљача који је још остао у њеној европској владавини. То је био Албански МуштаФ-паша, који се 1829. год. онако непослушан показао. Он је сад имао и тајног савезника египатског вице-краља Мехмед-Алију који је тражио да завлада и Сиријом. Из Египта слали су у Шкутаре новчану помоћ, и Мустаф-паша с овим сретствима, издржавао је голему војску близу 45.000 људи. Сви незадовољници са новим, реформама султановим, знајући с каквом силом располаже Мустафа, позиваше га да се јави у Румендију и да даде знак устанку. Редко да је била п једна област у Турској у којој он не би имао приврженика. Овуда, међу највећим чиновницима, у самоме правителству, у двору султановом било је агената и приврженика Мустафиних. Ни кад боље и лепше прилике за частољубива Албанца. У Јепиру не беше устанак још легао, што га подиже Селиктар-Пода стари друг у рату Али паше Јанинског. Турци у Босни збаце свога, управитеља Намик-пашу, и затворе га у Травнику, а после протерају у Аустрију, од куда је у Цараград отишао. Вођа овог устанка Хусејин — капетан из Градишке, у догору са другим старешанама, обнародује лажан ферман, који му је давао звање босанског везира. И користећи се на овај начин добивеном влашћу, уништи сва новачења, и поврати стари ред из времена, Јаничара. У Руменлија је била пуна чета од старих неизучених војника, сејмена п делија, који немаше ни рада пи леба и с тога су вазда готови били на сваки устанак. Сви позиваше Мусагаф пашу да почне устанак. Највад частољубиви Албанац: пошље у Румелију једно оделење војске под заповедништвом Али-бега; који освоји Софију, и нашав тамо некоЛико својих личних непријатеља, допусти да се варош пљачка, те тако поткопа популарност овоме устанку још у самом почетку. То је учинило, те Ниш, Пловдив (Филипопољ) и још неке вароши стану против устаника. А међу тим Мустава-паша све још не могаше да се јави у Руменлију. Он се препирао са Хусејин-капетаном 0 своме старешинству над њим, заборављајући да их је општа пепокорност према султану одавно изједначила. Било како му драго, веле Бошњаци не помогоше Албанцима. А велики везир Решид-Мехмед користи се овом