Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

220

приликом, те изда позив на хришћане, позивајући их да помогну да се угуши устанак противу ресорама, које су ишле у интерес раји. Хришћани даду везиру у име тога велике суме новада, те тако овај пзда. плату низамима, најми грчке стрелце и подкупив неке старешине у Албанији, крене се у Македонију Е Битољу (манастиру). Мустафпаша пође му на сусрет су седам подчињених паша, Миридитским поглавицом Леком и целим својим двором. Но дошаву Прилип, вав дуги дан проводио је пумбусање баш у оно време, кад му је велики везир разбио и сатрео војску до ноге. Мустафа је морао да бежи у Шкутаре. Али пре него је пошао на војну, он је молио Милоша да му пошље новчану помоћ. И баш на сами дан битке коју је Мустафа, изгубио — пошље му Милош 200.000 гроша. Нишки паша извештен о поразу Албанаца, задржи Мустафиног агента с новцима, које после у Цариград пошље. Премда је Милош доцније уверавао, да су ти новци упућени на Антонија Фубану аустријског консула и трговца који је у Шкутарима становао, опет за то не добије новце натраг. Годину дана после тога буде уваћен и Мустафа паша, коме султан опрости али му одузме право наследствености у његовом звању. '79)

Бошњаци не хтевши да учествују у устанку Мустаф-паше из разних узрока, огласе сад војну за светињу — и дцођу у Руменлију 95.000 одабраних војника под предвођењем Хусејин капетана дођу на косово поље. Милош и преко уздржавања својих саветника, пошље писмо Хусејин-паши, у коме га позивао да се покори султану, предлажући му своје посредовање да му измоли помиловање. У противном случају претио му је, да ће подићи Србе противу њега. Хусејин капетан, босански мусломан премда по рођењу Орбин, али заклети душман хришћана, који се назвао витез босански и који је подигао оружје противу сулана за одржање старе мухамеданске вере, био је јако увређем овим мешањем Милошевим, кога је држао за сретног хајдука што је случајно дошао до оваке власти. Као н сви босански мусломани, навивао је Милоша влашком пздајпцом, јер име „Србин“ опоменуло би га на његово сротство с босанским хришћанима, ђаурима његове отачбине, по падајству његових прадедова према хришћанима. Његов одговор Милошу био је суров, пун вређања и оштрих израза. Он је изјавио Милошу своје чуђење, како сме да се меша у верозаконску распру мусломана, и да пресуђује ствар, 0 којој нити може нити му приличи да суди. Говорио је како му нису потребни савети Милошеви, који су му тако неповољни, као год кад би му хтео и услуге какве учинити. Шисмо се свршавало: „твоја сабља још није била ни скована, кад је моја одсецала влашке главе,“