Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

224

а по коме би се руска војска имала улогорпти на азијатском брегу Мраморног мора, те тако заклонити престолницу Турске од Египћана ин Спраца. Порта је одуговлачила да закључи тако важан уговор, а Рисија опет није изнела друга шштањи, да не би Турци подозревали као да она хоће неку корист. Ал оваке побуде нису важиле за Србе нити су се онш могли управљати по њима. Њима је било криво што су Турци у тим окрузима, који су по свима уговорима припадали Србији — поступали као у земљи завојеваној, чинећи свакојако насиље, а овамо се зна да су по свима уговорима српски. Милош сазове народну скупштину, која одлучи да се њене жалбе, преко агента српског у Цариграду предаду руском посланику. А осим тога да се пошљу посланици у Петроград с молбом да Русија непрестане захтевати од Порте да пепунш уговоре. Истински одгор на ове жалбе није ни дошао. И из Царпграда п из Петрограда световали су Милошу да се претрпи, п да прпчека боље време кад ће се опет моћи покренути пштање о гранпцама Србије. (">).

Но становници тих спорних округа нису чекали то време. Онш нису могли да претрпе једну од оних увреда, које мусломани тако често чинише Хрпшћанима, а то је: да им Турци отимљу њихове жене, да их силом обраћују у мухамеданство и затварају у хареме. Најчешћи овака насшља чинили су Срби — потурчењаци, који су се често заљубљивали у Хришћанке, претпостављајући их женскињу свију других народа, и у оваким приликама готови су били да огласе рат и целим селима. Они се петина највише женише, са отетим хришћанкама, пошто су пх обраћали у мухамеданство, п давали су им првенство у својим харемима. Но женскиње, вастштана у хришћанским појмовима тешко је сноспла овакав положај, п доносила велику разлику у породични живот отмшчара, а често п позивала хришћане да је освете. Кад кад и сами житељи борили су се са отмичаром, 1 нечекајући жалбу жртве. У почетку 1888 год. у Крушевцу, који је био од спорних округа, два богата брата спахије Френчевића отму две сељанке, две рођене сестре, натерају их да приме исламизам и затворе их у харем. Тај случај увбуни околна села по два округа крушевачки и параћински устану као једап човек противу мусломана да се освете за насиље. Милош се одма користио овим догађајем. Он распише пограничним српским властима да ступе у споразумлење са усташима, да их спабде оружјем п подстичу на борбу с Турцима. Устанак је узео велики мах. Турци познавајући његову силу, а внајући п о учешћу срба пз кнежевине, оставе сва села п затворе се у Крушевцу п Параћину. Но понајвише су бежала у Лесковац п Ниш