Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

225

главне вароши суседног пашалука, од којих су неко време зависили побуњени окрузи.

Српски агент у Цариграду на ново се обрати руском посланику с молбом да га подржи. Међу тим некако баш у то време дође у простолницу султанову Н. Н. Муравијев, да се посаветује с руским послаником п турским министром, а после да се крене у Египат зарад преговарања са Мехмед-Алијом. Посланик Бутенев замоли га да рисутствује при његовом састанку са српским агентом. И Муравијев оставио је у својим запиеницима неке податке о тим преговарањима. „Бутенев ме молио да будем присутан при примању повереника у делима кнеза Милоша, који му је писмено саопштио о побуни у неколико округа, који су по Адријанопољском уговору требали да се присаједине кнежевини. Повод овога устанка били су нове порезе што их је тамошњи паша наметнуо, и насиље с неколико женскиња. Кнез Милош се бојао, да се ова побуна не распростре и даље, пас тога је тражио савета у Бутунева, коме је још раније наше правителство поручило, да настојава код турског правителства да се овај чланак трактата изврши. На овај мах Милош се жалио на портино одуговлачење у овоме па је желео тому да пошље посланике у Петроград. Турци до овог времена нису никако извршивали овај чланак трактата изговарајући се, да се зато то протегло, што им је пре свега било нужно да насељене Албанце п Бошњаке мусломанске вере из тих округа иселе. Они су говорили да би такав покушај имао хрђав утисак у тадашњим приликама, кад се је једва тек смирила побуна у Албанији и Босни, и изговарали се, да су морали да штеде народ коме су били обвезани за војску дату везиру противу египетског паше. Ја сам држао да није требало мешати поједини случај нереда са питањем о повраћају округа Србији. Да се тиме не би турско правителство оптерећивало, већ да се ваља ограничити само на то, да се порти престави, колико би насилно понашање са тамошњим обитаоцима могло бити штетно по њу у тадашњим приликама, — па потоме настати, да се увређенима даде задоволење, што је п Бутенев одобрио. Српског повереника Лазара Петровића молио сам да увери књаза Милоша, да код учешћа у овоме пословању које је господар на се примијо није му нужно сад да хита него нека се стрпи. Јер очекиване промене у очекиваним приликама турске, могу у најскоријем времену помоћи да се испуне његови захтеви. А напротив његово настојавање не показује ону оданост коју је господар с правом од њега очекивао. А што се опет тиче шиљања оног посланства у Петроград, ја сам казао да то без сумње зависи од кнеза, али како

СРБИЈА И РУСИЈА, 15