Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

282

путова и мостова, о томе морају се договарати суседна села и поштине. Шуме п лугови од данас су опште имање оних села, којима исти припадају: „јер, по говору, сав народ подједнако плаћа за то, с тога то треба сав и да ужива. Од данас не може нико заграђивати забране: ни влада, ни кмет, ни чиновник, ни трговац, ни сељаћ, и нико други, разма 10 дрвета, и нико не сме забрањивати нашој браћи из других села пи округа да уживају оно, што је опште“. Кад све ово овако постоји Милош мисли, да се неће учинити да је велики тодишњи данак од шест талира, но ћемо „ми увидити, да-ли ћемо моћи исплатити све трошкове са оволико годишњег пореза. Наша ће влада извидити да-ли ће битл доста оводико данка пли не, Дужност је министра Финанције да после године дана поднесе опширан рачун прихода п расхода мени, државном совету п народној скупштини. Да бн се пзједначио порез пзмеђу оних, где су велике породице и где су малене, између богатих п сиромашних, између ожењених и неожењених, то ће се моћи извршити по пошпсу, који ће склопити кметови и који ће прегледати влада. На последку књаз предлаже, да сваки округ од себе изјави мишљење о различним установама, за које мисли да би му биле корисне; тако исто нека сваки округ одреди одређени број лица, како ради ове цеди, тако и ради тога, колико ће људи долазити на идуће скупштине, јер није могуће свагда пекупљати оволику гомилу народа, колико се сада искупило на скупштини. По свршетку беседе седница буде одређена за идући дан о).

Другог дана одпочне се читање устава, који је написао Давидовић.

Устав се дели на 14 глава и има свега 142 чланка. У првој се глави говори о политичком значењу Србије по простору оваквим простим речма: „1, Србија је не разделна и у својој управи независна књажевина, по признању султана Махмуда 11. и цара Николе 1.; 2., Сбрбија се дели на равличне округе, окрузи на срезове, а срезови општине; међе п пмена првих могу се мењати по законима“. У другој глави говори се о грбу и застави Србије. У трећој се глави говори о властима: законодавној, извршној и судској. Прве две власти врши књаз п државни совет, склопљен од шест попечитеља, народних послова, неодређеног броја советника, председника и главног секретара. У глави четвртој се говори о начину издавања закона у Србији, да би они могли обстати у свој својој снази: закони се могу тицати читавог народа пили једнога његовога дела; никакав закон неможе имати повратне силе; закон о одређењу пореза за сваку годину, не може бити издаван без одобрење пародне скупштине, која ће се ради тога, сваке године сазивати; њу саставља сваке године 100 скупштинара; законе пред-