Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

288

Лажу попечитељи, прегледа државни совет и потврђује књаз, али најдаље кроз 20 дана, од како му буде поднешен; ако Бњаз одбаци закон, совет има право да му га поднесе још двапут, наводећи доказе зашто је потребно да се тај закон изда; али, ако књаз не призна значај доказа може га одбацити и по трећи пут. Форма за издавање закона била је усвојена ова; „Ме книзђ србскћ, на предлогљ државногђ Совета, установлјавамо“; доле долазе потписи: председника Совета, име попечитеља који је предложио закоп и главног секретара. Они закони, где неби било овакве Форме, немају никакве снаге и не треба их извршивати. У петој глави стоји 80 чланака о српскоме књазу: његова је личност света „неприкосновена“; он не одговара пи за каква дела у управи, за која одговарају остале власти у Србији, свака у своме округу, с тога нико не може судити књазу или се на њега тужити за поменуте поступке, већ тражи задовољења од споменутих власти. Српски је књаз поглавар целе државе; њему припада, — осим издавања закона по одређеној Форми и извршавања истих закона преко попечитеља, — право постављати све властнике и све чиновнике у Србији. Он има право да прашта кривце и да смањи каштигу. И сам књаз има право предлатања закона државном Совету. Он има право да склопи свој (овет од неколико лица ради световања о различним пословима, али ова лица не могу бити чланови државног Совета. Књаз може давати знаке одликовања и племство; књазу припада право да допушта о женидби својих синова и удадби својих кћери. Књаз и чланови књажеве породице не плаћају данак на име куће у којима живе, али на остало непокретно имање плаћају данак, као и остали Срби. Књажевско је достоинство насљедно од оца на сина у нисходећој линији; кад би се прекратила линија правог насљедства књажевско достоинство прелази на другу линију, и кад би се прекратило насљедство у мушкој линији, онда прелази најстаријем сину, најстарије Ећери књажеве и т. д. Таким начином насљедство престола припада књазу Милошу Обреновићу, а пошто би се прекратило његово мушко потомство, онда његовоме брату Јовану Обреновићу и његовим потомцима у мушкој линији, а после прелази Јефрему Обреновићу и на његове. потомке. Кад би се прекратило потомство у мушкој линији Обреновића, књажево достоинство прелази најстаријем представнику најстарије женске линије из Фамилије Обреновића, и потоњи књаз мушке линије оставши без деце, са сагласијем државног Совета и народне скупштине, усиновљава најстаријег потомка од прве женске линије. Кад би се и све женске линије прекратиле у