Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

284

својим мушким потомцима: онда државни Совет три пут позива потоњега књаза да назначи себи још за живота најдостојнијег и најспособнијег насљедника, човека од српскога народа. Ао књаз то не би урадио државни Совет и народна скупштина сами бирају му насљедника п влада моли султана у име народа да га утврди у звању насљедственог књаза Србије. Српсви књаз мора бити природан Србин и српске (православне) вере; ове исте вере морају бити књагиња и жене чланова књажеве породице. Књаз је пунољетан кад наврши 20 година. Књаз српски не може заузимати туђе престоле. Књаз п књагиња имају титулу „Височества“=; синови и браћа књажева, њихове жене и њихна деца — титуле светлости. Непунољетан књаз стоји под туторством своје мајке и оних чланова државног Совета, које је одредио у тестаменту његов отац; кад повојни књаз не би одредио туторе: онда их одређује државни Совет. Тутори младољетног књаза куну се пред државним Советом да ће извршивати своје дужности верно и тачно и да ће васпитавати млађанога, књаза тако. да поштује устав и да љуби грађане свога отачаства. На случај, кад бпи књаз умро или се одрекао од свога достоинства, а насљедник би његов био младољетан: онда ради управљања земљом државни Совет поставља три намесника, који п управљају Србијом, по уставу и под надзором државног Совета и на то се заклињу. За време таквог намесништва устав не може бити мењан. Ако буде доказано пред државним Советом и пред народном скупштином, да је старији књажев син слабоуман или оптерећен другим важним телесним манама , а такође, ако би се старији син књажев сам одрекао књажевског достопнства, у таквом случају насљедује му његов старијл спин; ако у њега не би било деце, онда ступа по насљедству на престо његов старији брат. Опнови и браћа књажева п њихна деца немају права да ступају на службу у иностраним државама, а иначе губе права на насљедство престола и право на издржавање, које би морали добијати од Србије. Књажевески синови и кћери свију линија књажевске Фамилије, ако ступе у брак без одобрења оца ин матере и без сагласија државног Совета, са лицима неправославне вере, губе право на насљедство књажевског достоинства како онп, тако и њихна деца. Остали чланци пете главе тичу се издржавања књажевске Фамилије. Оне куће и вртови, које су имали у Србији кад је издат устав јесу законито насљедство њихно и њихни потомака. Осим овото би наређено, да се у престоници озида дворац на државни рачун, који би доликовао да буде дворац књажев. Књазу Милошу буде одређена годишња плата 100.000 талпра п 20.000 на издржавање двора; његовој браћи за за-