Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

256

пак противан уставу п за нејављање књазу туђих безакоња; али су они неодговорни за мњења своја у совету. Опшпрна правила о склопу и обвезама државнога совета књаз ће да обнародује одма по што се изда устав.

У седмој глави, у 4 чланка, говори се о судској власти. Унапредак ће се судити у Србији у име књаза. Што пре издаће се законик грађански и кривични. Судова пма три степена: окружни, велики суд и државни совет, у коме има судско одедење. Судије су независне, суде не осврћући сени нашто, осим закона; никаква власт како виша, тако ни нижа нема права судију да одвраћа пли да му заповеда да суди друкчије, а не онако, како закон заповеда. Ни један Србин не може преносити парницу из надлежног свога суда у туђ. У осмој су глави чланци о народној скупштини, у којој мора бити 100 скупштинара, којп да небуду млађи од 80 година п плаћају им издржавање њихови избирачи. Овупштину сазива књаз, једном у години, о Ђурђеву-дне; ако се деси нужда — неколико пута у години и распушћа се књажевом заповешћу. „Никакав данак не може бити наметут или порезан на главе без одобрења народне скупштине; само народна скупштина има право ударати данак на народ. Сваки се данак одређује тек за годину до друге скупштине. Годишња књажева плата не може бити повећана без одобрења народне скупштине п не може бити смањена ако књаз пепрпстане,“ Народна скупштина пма право да предлаже књазу п совету да се издаду нови закони; тако исто пма право представљати књазу 310употребе, које је приметила у земаљској управи и о нарушењу устава, које би учиниле ма које власти. — У глави деветој говорп сео црЕви. На врху српске црквене управе стоји митрополит; владика може бити онолпшко, колико узтреба по броју становника. Унутрашња дрквена управа припада митрополиту. Митрополита п владике може позвати књаз пи државни совет да се саветују о црквеним пословима. Свака друга вера пма право слободно извршивати своје богослужење по својим обредима п свака вера стоји под заштитом српске владе Свако се лице заклиње по обредима своје вере. Шрпходи свештенства одређени су у засебној установи. У десетој глави о Финанцији има два знатна чланка: по једноме чланку — Србија се не може задужити без одобрења књаза, совета и народне скупштине; по другоме чланку — не може се заводпти царинарство у Србији пзмеђу једног п другог округа. — У једапајестој глави садрже се општенародна права свакога Србина. Само природни пли прирођени Србин може бити тутор, чиновник, члан општине, надзпратељ јавних или друштвених завода. Сваки туђински трговац, Фабрикант, мајстор или земљо-