Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

287

раденик вере хришћанске постаје српски грађански пошто проживи у Србији 7 година; а иностранци који су учинили услуге Србији постају српски грађани, пошто им Бњаз даде то право. Сви су Срби равни пред српским законима. Сваки Орбин може постати државни чиновник. Кад су подједнако способни — Србину се пре даје званије, него ли пностранцу. Роб како ступи на српску земљу од оне је минуте слободан. Имање је свакога Србина, неприкосновено. Кад би чије приватно имање било необходно потребно за општу корист, господару се оно исплаћује по процени. Ни један Орбин не може бити ослобођен од плаћања данка, нити од обвезе прављења мостова и путова. Сваки је Србин слободан од кулука, изузимајућ и грађења државних зграда, али овди влада плаћа за рад. Сваки је Србин дужан, на позив владе, да брани отачаство, ићи у редовну војску или у народну, од којих прва је стајаћа војска, а друга се позива у важним приликама. Сва се званична акта у Србији воде на српском језику. За тим се повторава чланак, о коме је говорено у беседи, да су опште шуме и пасишта. — У дванајестој глави говори св о правима, и и обвезама, чиновника, п нема ништа особито; вредно је само споменути, да се давала половина пензије за 15 година безпрекорне службе, а потпуна за 25 годипа. — У тринајестој глави говори се, да, ради измене устава потребно је сазвати народну скупштину, на коју морају доћи најмање "|, чланова и »/, на то пристати. У последњој се глави говори, да у уставу књажевства Србије има 142 чланка и ступа у живот од 3 Фебруар. 1835 год. и државни совет уписује га у зборник закона, ('0)

Овај устав на брзу руку написан, има у себи доста ствари, које су једна другој супротне. Дајући књазу право да поставља све чиновнике, он му закраћује да их мења пили понижава у званију без сатласија државног совета, те тако је совет могао вазда постати заклон, где је сваки чиновник могао тражити заштите. Књаву није остављена никаква адмистративна власт, међу тим сваки је сеоски кмет имао исту власт: за Србе ондашње Србије то је морало бити чудновато. Ову управну државну радњу прогутао је совет, чији чланови, најмање четворица, морали се налазити непрестано код књаза, п код известних одношаја већих чиновника према Милошу, могли су постати његови вечити тужитељи: они су били стални на својим столицама и само им судила скупштина. Међутим пак устав свлопи читаве мердевине друштвених стања: над простим сељаком стоји кмет, над кметом капетан, над капетаном сердар, над сердаром попечитељи и државни совет и над њима књаз. Но хњаз није

19"