Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

300

тако ради, а да се не заврземо и непореметимо: пизволите нам показати склоп таке управе по начину који ви мислите да ће удеснији бити; разуме се да ће већ изаћи другаче него да је селопљено лз Једне таке канцеларије, као што је код нас књажеска, и од једног народног суда, као што је код нас народни суд. — Барон је пажљиво и стрпељиво слушао све док сам ја говорио и признаде, да треба разне одсеке управе поделити међу раздичне дпрекције, па од тих директора и њихових саветника начинити један земаљски совет, нека се књаз са тим советом саветује о законодавству, а да се ти закони врше, довољно ће бити да о томе води рачуна свака дирекција, која ће стајати под надзором и управом ењаза; суђење треба, да је самостално, а закони да ујамче право личности и пмовине ит. п. Али што се тиче скупштине, опредељаја, одликујућих знакова и владаоца Србије, то, или је излишно, уколико је тај предмет већ разјашњен, или неприпада овде, уколико је то обележено у хатпшерифима, од којих се ми несмемо уклањати. Ја му на то приметим, да је од преке потребе опредељај Србије, да се зна да је она кнежевина. Он одговори, да то сви знају. Ја му на то опет одговорих да у трактатима а тако исто п у хатишериФима не пшце ништа о кнежевини већ само о Србији и српском народу, а ако Србија није кнежевина, онда нека се нашшше — шта је онар Он одговори, да нема никаквог наставлења о томе предмету. Ја му узех говорити о грбу и барјаку; он није држао да је то преко потребно. Ја приметих, ако хоћемо да водимо званичну преписку, нарочито што се тиче судских послова, онда нам је свакојако потребан земаљски грб; а ако хоћемо да нам трговина буде слободна, то онда без барјака на лађи неби ништа могло бити. Он рече, да останемо по старом. Ништа код нас нема старо, ја му рекох. Он одговори, да нема наставлења за то. Ја узех говорити о владајућој Фамилији, о опредељају њеног значаја п повластица; он ми одговори, да о томо гласи у берату и хатишерифу. Ја приметих, да не може никога увредити ако ми то извадимо из хатишерифа; он ми опет рече, да и за то нема никаког наставлења. Ја му казах да треба обележити власт књажеву, како законодавну тако и извршну; а он рече, да и то ненде у устав као особити одељак. Ја му рекох да ми несмемо ни бела зуба помолити, а то ди рећи народу, да се скупштина уништава; он одговори, да народне скупштине нема у хатишерифу, п да се ништа не може радити преко хатишерифа. Најзад, ја га стадох молити, да се мане те намере да поништи име устава, него нека дозволи да се макар какав му драго акт напише до његову совету, који би задовољио народне жеље, и да се