Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

801

тај акт зове уставом, јер је то име пустило дубок корен у срцу народову. Пошто сврши смо п ту конференцију, која је била сретнија од јучерашње, барон Рпеман испрати нас са јасним знацима поверења, пи поштовања.

датим је следовао састанак самога Милоша са руским агентом, Живановић само то вели, да је њихов разговор трајао само по сахата, и да се Милош вратио од њега у канцеларију веома зловољан. Кунибер саопштава у кратким цртама и сам разговор Милошев са Рикманом. Руски агенат почео је своју реч најжешће критикујући сву радњу Милошеву у управи, давајући му на знање, да је он био сам главни узрок оних незадовољства, која су поникла у колу старешина крушевачке завере и јануарских догађаја. Он световаше Милоша да остане у доброј слози са незадовољницима, да им да највећа званија, и да уклони Давидовића. Шта више, Кунибер тврди, да се Рикман дотакнуо одношаја Милошевих према његовој породици, Милош је све те прекоре слушао трпељиво, ма је лице његово очито кавивало колико га је труда стало, да се уздржи. У својим одговорима, Милош се поглавито држао тога, да је Порта даровала Србији самосталну унутрашњу управу, да је то и сама Русија признала и да је руски посланик, кад га је он питао за савет у том послу, одговорпо, да „нико боље од самога књаза не може да зна потребе своје земље, нити да збере Форму управе, која ће бити од највеће користи за њу. На основу тога Милош је говорио да он не уме да сложи пређашње изјаве руске дипломатије, сатим тражњама, које је сад ређао Рикман, који је вероватно имао на то надлежне наставе (упутства). Па, зато, да би радно са већом увереношћу, Милош замоли Рикмана да своје тражње изложи на писмено. Но Рикман нехтеде извршити ту жељу српског књаза. Тада Милош одговори, да се он спрема да иде у Цариград, па с тога не може чинити никакве промене ни у склопу правителства ни у самоме начину управе; рече, да ће се оно томе поразговарати са руским послаником у Цариграду, и да ће чекати већма опшпрнијих извештаја од руског кабинета, због тако значајне ствари 179. Тада је Рикман упутио Милоша на оне устмене примедбе које је казао Живановићу.

Кад се Милош врати у канцеларију, он позове к себи старешине и пред њима запита Живановића: „Шта си ти дапас говорио са бароном 2“ Живановић му одговори: „Ја сам искао упуства, од ваше светлости, а ви ми их нисте дади“, На то, Милош живо рече: „Ја овде неговорим о настављењу, већ о томе, шта си му ти данас говориог“ Ја сам о многоме које чему с њим говорио, рече Живановић,

ОРБИЈА И РУСИЈА. 20