Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

805

се бојао путовања морем, па се зато реши да се чини молитва, коју је извршио местни владика. Улазећи у цркву, Милоша дочекају хришћани громким п веселим усклицима, негледајући на то што ту беше сва местна турска власт. Пут на мору не бејаше врло сретан, јер се нешто машина поквари. Срби, који су пратили Милоша и који су непрестано сумњали да Порта мисли убити Милоша, силно се узбунише, но: капетан од лађе, родом Инглез, умири их, и сретно их довезе до Цариграда. Милош опет зато зада себи реч да ће се вратити у Србију сухим путем.

У конаку Али-паше Хусеина, беше већ све припремљено за дочек Милошев; осим тога и сама Порта беше послала своја два. банкера јерменина да буду код њега. Велики везир и први парски доглавници, послаше своје чиновнике да поздраве Милоша са сретним доласком у престолницу. По источном обичају, узајамне походе могле су се започети тек после неколико дана одмора. Прво оде Милош к великоме везиру, који му објави да је султан назначијо да аудијенција буде 16. Августа. Тога дана Милошу би послан диван коњ, на коме он оде у дворац праћен својом и турском свитом. Њега уведоше у прву дворану, где га очекиваше зет султанов Халил-паша, сераскир, и неколико дворских чиновника. Пошто се туна мало одмори уведоше га у дворану за дочек, где је на престолу седео султан. После уобичајених поклона, књаз стаде између зета султанова п сераскира, па изговори на српском језику кратку беседу, коју одма преведе на грчки језик Аврам Петронијевић, па онда на турски, кнез Богоридис, управник острва Самоса, дратоман султанов. У својој речи, Милош је изјавио радост, што му је небо допустило да види великога султана, и да каже пред њим осећаје, који одушевљавају Српски народ. „Ваше име, говорио је Милош, живиће у историји као име славнога, реформатора. Глава српског народа, удостојена високога поверења и милости вашег величанства, ја, изађох пред вас да вас замолим да примите наше синовље поштовање“. Султан му одговори, докле год Срби буду вршили своје дужности, дотде ће он управљати на њих своје отачаске погледе и високу заштиту. После тих речи султан поклони Милошу своју слику окићену брилијантима. Оераскир прими тај лик из руку султанових, и кадга са поштовањем пољуби, даде га Милошу и обеси му о врат. Затим Милошу опасаше сабљу, окићену брилијантима, и навукоше му гарвану (огртач) извезену златом, која се скопчаваше брилијанским пуцетом. Милош благодари Султану, ипо обичају пољуби га у колено. Пошто се свршише све те Формалности, Судтан узе разговарати с Милошем о разним питањима, која се тичу