Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

906

Србије, и између осталога питаше ио Босни. Милош изложи своје мишлење о истинским узроцима, који ту земљу непрестано држе у бунтовном стању, п показа сретства, која мишљаше даће моћи статп на пут тим бунама, које у осталом, додаде Милош, нису ништа друго за ваше величанство до слабо пецкање мухе. Пошто Милош престави султану главна лица своје свдте, он остави дворану за дочек, а султан заповеди пашама да му покажу све конаке и знаменитости Цариграда. Сутра дан Милош поднесе Султану своје дарове који се одликоваху богатством и укусом, и који бејаху по вољи Махмуду П.

Милош се бавио више од два месеца у Цариграду. Султан је често распитивао, какав је утисак учинио на њ Цариград, а особито конаци који су сазидани по самој заповести Махмудовој. По кад што султан, излазећи где год изван вароши, позивао је и самога Милоша. Једном кад су походили оружницу, Махмуд 11 дарова му шест топова различне величине, са свом опремом. У радионицама, где се израђиваше војничка опрема, којом се одеваху низами, султан, да би показао српском књазу како су добри рукотвори што се тамо израђују, избере сам пар ципела п поклони их своме госту. Сви ти малени знаци пажње, које је султан указао Милошу, имађаху силан уплив не само на Турке што живљаху у престоници, већ и на хришћане. Понашање султаново очито доказиваше, колико су се променули турски обичаји, под упливом Махмудових реформа, п колико су се променули назори портини на значај Србије и њена књаза. Међу тим се редимице отезаху мале свечаности које чиновници турски градише у част Милошу, почињући од великога везира: на неким гозбама присуствовао је и сам султан, скривајући се иза преграде нарочито за то припремљене. По кад што на те гозбе бејаху звани и представници иностраних држава. Руски посланик Бутењев, доста често виђао се с Милошем, но још пажљивије мотрио је шта он ради, шта говори, и каке су његове навике и наклоности. Бутењеву бејаше право из Петрограда поручено да изучи Милоша и његов карактер; руски двор не имајући у Србији свога агента п шиљући ту само своје ниже чиновнике, није имао тачних података о Милошу. Одзиви султана, турских министара, дипломатског тела, грчког синода, хришћана свију племена. која су се делила на неколико партаја , бејаху рускоме посланику довољни доказ онога, чему се могло надати од Милоша. У опште, упечатак који је учинио Милош, на људе тако различних положаја, био је врло добар по Милоша. Ноп у Цариграду није тешко било разабрати слабе стране домаћега живота Милошевог; извештаје о томе могаху поднети рускоме посла-