Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

91

бији. Наскоро се узањ прилепи и Ђорђе Протић, који је од свију понајвише мрзио на Милоша, и који је био најнеспособнији од свију завереника, но он је опет био Милошу највећи непријатељ. Ево како је, и зашто је побегао из Србије. Као председник окружног суда у Београду он је ишао на руку првоме кмету ове вароши, Петру Милојковићу, који се другаче звао Перо Белопољац. Тај Перо Белопољац био је цицијаш и лукав човек ни три године није био у тој служби а већ су га сви његови суграђани мрзили ; нањ су сумњали да нетроши обштинске новце куд треба; под његовом руком били су капитали митрополитске цркве. Пошто протекоше три године, требало је свакојако да се опет бира нов кмет или он да остане; али је се он свакојако упињао да избор одуговлачи. Тада неки грађани поднесу Милошу тужбу нањ, и књаз заповеди да се чине нови избори. Помоћу Протићевом, Белопољац сакупи само њих неколицину, и то таке грађане, који нису били способни ни за што, а по свом положају ни самостални људи. Ови назови граЂани изберу опет Милојковића и Шротић јави књазу да је опет изабран пређашњи кмет и да су рачуни потпуно верни. Но они што дигоше тужбу на Белопољца, изнесоше доказе његових злоупотреба, и молише да се одмах пошље из Крагујевца у Београд комисија, па додадоше, да председник суда зачепркава злоупотребе Милојковићеве. Милош учини по жељи тужитеља и комисија дође у Београд. Но протић нечекајући на последице, побегне у аустријску варош Панчево, издајући се као да је жртва коју гони осветнички књаз. Симић, као вештији и препреденији, радио је потајно, користећи се само згодним тренуцима и прикупљајући око себе одважније људе; но Протић, који је стајао у хрђавим одношајима са Симићима, који су га презирали, није разбирао ни за каква средства у својој пакости. Он је потварао на Милоша свагда и свугде, распаљивао је на њ аустријске Србе; и шта више припремаше заверу против Милоша, тако да и сама, аустријска власт би принуђена да отера Протића од српских граница. Тада он посла у Петроград, у име српскога народа, дугачко писмо у коме најцрњим бојама описиваше управу Милошеву и кукавни положај њиме притиснуте Србије, па мољаше да се једном учини крај безумној тиранији књажевој. Шта више Протић, коме и то не беше доста, посла једном подунавском паши шпијунско доставлење на Милоша, као да се овај спрема да побуни руменлијске Хришћане. Протића позову у Цариград, и он тамо проприча читав план, који је бајаги спремио Милош за буну, тврдио је да српски књаз стоји у свези са управитељима Мисира и Албаније, да сакупља голему војничку опрему и многе новце, и да порта у опште нема,