Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

918

висило од тога у колико ће извршиоци књажевских заповести бити снисходни према раденицима и Вучић, који је настојавао на грађењу општинских зграда у Београду, гледао је свакојако да народу додија тај посао. Он је нагонио раденике да падају од умора, био је тојагом оне, који би од рада, сустали, пзговарајући се пред кметоима, који су доводили народ на, рад да он мора бити тако строг, 86ог непрестаних налога Милошевих да

се тако са њима поступа. Као Вучић радиле су још и неке поресчије. До_ лазећи сваке год. 28 Апр и 26 Окт. у села, они су тражилн одмах да се плате дталира у сребру; ако пореска глава није имала, поресчије би узеле и продале природне производе, одењујућих по ћефу. На жалбе народа, они одговораху само: „Књаз хоће сребро.“ А међу тим тај начин узимања порезе, био је сасвим противан обећањима Милошевим, која је он толико пута исказивао пред свупштином. Забрана да се несме играти у карте, како по механама и крчмама, и забрана да се несме носити оружје, што бешв од старина обичај народов — изазва, тако псто жестока порицања од стране незадовољника. Најзад у договору са советом, књаз одреди комисију, да попише све земље удесне за. обрађивање, а тако исто и паше и забране и сву насеобу Орбије. Пошто се наставлење састави, чланови те комисије морали су поделити између себе срезове, и латити се да изврше поруке које су им дате, а начелници срезова и окружија морали су да пм свакојако помажу у послу. Но народ није помоћу скупштине, дознао шта се хоће тиме, него се страшно узбуни, чим се комисија лати посла, јер сумњаше да то није какав каишарски посао. Милошеви непријатељи једва дочекаше ту прилику, па одмах стадоше проносити глас да Милош смера ударити порезу на свако добро. Народ нехтеде казивати тој комисији о својој имовини, а на неким местима долазио је и до очитог противљења. Милош мораде уставити извршене своје заповести и комисија се врати у Крагујевац несвршивши ништа. (175)

Положај Милоша постајаше све тежи и тежи. И ако је имао у рукама неограничену власт, опет није могао управљати народом и земљом. Извршиоци воље његове, били су први непријатељи његови; у фамилији и ближим сродницима он не нађе подпору себи. Књагиња Љубица изодавна није била на лепо с Милошем, но она је умела владати собом, и сакривала је да је с њим незадовољна, и ако је имала много повода. Још 1821 године Милош приближи к себи једну послужницу Љубичину, Петрију. Развдражена књагиња, убије своју супарницу баш у онај тренутак кад је она поправљала завесу на проворима, обрнута плећима ко њој. За тај случај чекаху већ књагињу опремљени коњи и сапутници. Кад Љубица уби Петрију она измакне