Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

914

из Крагујевца; Милош пошље за њом у потеру Вучића, но овај се није баш тако журио да изврши заповест књажеву, и Љубица се спасе тњева мужевљева. После тога другови Милошеви силно настану да та помире са женом. Милош дозволи Љубици да се врати тек онда, кад она роди сина. Доцније је књагина пмала много пута повода праведним тужбама на неверност мужевљу. Разуме се да и то што је Милош у Цариграду купио две Черкескиње, није могло да сачува Добре одношаје између књаза и његове жене. Од то доба, од како јој деца стадоше расти Љубица је се више занимала њима но интересима књажевим. Она је ретко живила с њим у једној вароши, и тек у којекаким сјајним приликама, показиваху се обоје. Милошев брат, Јефрем, који је имао велику Фамилију, такође није особито марио за књаза и више се бринуо за своје пнтересе него за опште послове Обреновићеве Фамидије. Други брат Милошев Јован био је човек тих и миран, и није се мешао у ствари. (22)

На скоро се и агенти европских држава, који су се почели од 1836 год. досељавати у Београд, здружише са онима, што се мешаху у унутрашње послове у Србији. Прво дође аустријски конзул, Антон Михановић, родом Хрват. Аустрија је одавна жедела да има свога агента у Србији, јер број њених поданика, који су живили у тој земљи, и били с њом у свези са трговачким одношајима, био је већ велики, Но још су важније биле за њу, друштвене политичке свезе са Орбијом. Ни на једну суседну државу није брзо напредовање Србије пмало таког уплива као на Аустрију, или боље рећи на њене мапарске провинције. Готово је сва јужна Маџарска насељена Србима. Сваки успех Милошев осетљиво се опажаше на расположају умова у средини њиховој. Пограничне аустријске власти, непрестано добијаху заповести из Беча, да обрате велику пажњу на српскога књаза, и српску владу. Титула књаза п светлости коју је Бечки двор признао званично Милошу, и крст гвоздене круне Т-га реда који беше Милошу послав, доказиваше већ, да је Аустрија појмпла, онај значај и онај уплив који је Србија могла имати у средини јужних Словена. Но Аустрија, баш као и Русија, није слала за дуго свога агента у Београд, бојећи се да се и друге државе не угдедају на њу. Но кад је дознала, да је Мидош, за време свога бављења у Цариграду, настајао на томе да се у Београду допусти живити агентима иностраних држава, и да су Енглеска и Француска прве изјавиде своје жеље да имају таке атенте, онда се и Аустрија не затезаше дуже, п 38 Септембра. 1886 год. Милош прими у свечаној аудијенцији цесаро-краљевскога конзула. Аудијенција је била изван вароши у конаку Топчидерском, и