Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

928

Дом постали сретни; слушајући ваше мудре и отачаске наредбе, ми смо задобили оно, што сад пмамо; ваше су установе вазда доносиле нам благодетне плодове, што посведочавамо не само мп, већ и странци. Ми молимо Вашу Светлост, да законе које сте нам поднели вршите ви сами, како знате, на корист нашега народа,“

Затим скупштинари позивајући се на беседу Милошеву овако му одгтоворише на његове речи, које бејаше изговорио у беседи, п у којима излагаше како се народ тужи на тешке порезе: „Ваше срце пспуњено жељом да народ буде срећан, и да му је добро, морало је бити јако ожалошћено, кад је чуло о таким изјавама незадовољства; но, вас уверавамо господару, да ми ништа незнамо за ту повику п незадовољство. Ми је ни од кога ни смо чули, аи да смо чули, неби дали да се та повика шпри, јер знамо да су је само неразборити п неваљали људи могли ширити. То су могле блебетати само пијанице, које не пзбивају из механа. Ми свечано уверавамо Вашу Светлост, да ћемо распрострањаче таких речи, ако их, по несрећи где буде, не само протерати пз наше средине, него ћемо их одма и власти предати,“ Под том адресом бејаше се подписало 177 људи. Код таке изјаве, Милош пили је морао сматрати свеколике народне представнике као гадне прптваралице, или је имао право да свечано објави рускоме дару, да су све оне старешине што се туже на њ пусти клеветници, који се старају само за свој џеп. Једва ли се можемо двомити, која је од те две крајњостп била ближа пстини, '59)

У таким приликама Јефрем Обреновић и Тома Вучић стадоше молити Милоша да их пусти на минералне воде у Мехадију (у Банату) близу Оршаве: један да одведе своју болесну жену, а други да се сам лечи. Милош се није дуго колебао, п заповеди да се изда пасош његовим непријатељима. Но он је огледао, да се преко оданих му људи, помпри са братом п да га задржи у Србији; али сва његова трудба, оста узалудна. Јефрем са својом Фамилиом, и Вучић, кренуше се из Београда и пређоше на аустријску обалу. Како се је Јефрем скоро пре тога био одрекао свију својих „званија“ и титула, то у његову пасошу, он бејаше назван само српски баштинар. Он се тужпо и за то. Због тога Михановић „визирајући“ му пасош напише својом властитом руком све титуле, које је Јефрем пре тога имао, и аустријска власт указа свеколике знаке поштовања Милошевом брату, док се овај бавио у Земуну, где је на Карантину морао пробавити неколико дана.

Још се није ни свршио рок бављења у земунском Карантину Јефремов п Вучићев, кад пуковник Хопес доби извештај да ће скоро