Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

927

знесенском логору, жалбу на Милоша. Књажева радња и поступци бејаху исписани најдрњим бојама. Он је молио рускога цара, у име својих саотечественика, да учини једном крај несносном деспотизму српскога књаза. На ту тужбу Протић доби одговор, да ће цар учинити помоћ Србима само тако, ако му се поднесе молба са надлежним бројем потписа, који би служили за израз народнога гласа. Протић се врати у Букарешт, где је и Стојан Симић добио оваки исти одговор од рускога конзула. Није лако било сакупити таке потписе. Завереници не могоше се никако поверити пошти, а опасно је било због тога ићи у Орбију. Одлучише да одпочну од Јефрема, јер би једно његово име могло заменити мното потписа: кад се сам брат жали на његов деспотизам, онда како је осталом простом свету А. међу тим у кућу Јефремову, тако се много сакупљали људи, неза“ довољни вњазем, да се тамо најлакше могао накупити довољан број потписа. Но кад би се п тај услов извршио, онда, је ваљало сачувати још један, а то је, дати тужбу са свима званичним правилима. Скоро пред тим у Оршави, пограничној вароши аустријској, би заведено руско вицековзулство, коме поглавита беше дужност да мотри на Србију; ту намисле незадовољници Милошеви, да се најпре обрате, са својом тужбом. Најпре хтедоше послати своју тужбу преко канцеларије Михановићеве, који је био спреман да послужи Јефрему својим печатом; но за тим се предомислише, јер се бојаху да се не распечати пакет (вавежљај) у земунском карантину. Најзад, би утврђено, да Јефрем Обреновић и Тома Вучић сами оду у Аустрију и лично се састану са оршавским конзулом Ђерасимом Вашченком. Но сад је било тешко добити пасош од Милоша, кад овај бејаше већ тврдо уверен да се против њега склопила завера. Милош се није имао чега. бојати нове вреве од стране опих људи, који не бејаху задовољни њиме; та клика бејаше већ позната целој Србији. Он је могао бити чак уверен, да је у за њ га не само народ, него и већи број његових чиновника. То јасно доказиваше скупштина, која је била 30 Маја те године. Тој скупштини бејаше поднешено да расмотри нове законе о правилном устројству села и сеоских ограда, о земљорадњи и скотоводству, о разрезивању обичног данка, о регуларној војсци и праву да се носи оружје; о завођењу школског и болничког Фонда, о пошиљању младих Срба у Саксонију да се науче рударству, о марљивом похођењу цркве и смањењу празничних дана, који су били неправилно уведени и т. д. Пошто је скупштина потврдила законе, које јој је књаз поднео, она му предаде адресу, У којој му захваљиваше, и у којој бејаше написано и ово: „ми смо под вашом вла-