Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

981

у другу собу. Ту му он саопшти све савете Хопесове, који учинише на Милоша голем утисак. Он је веровао да инглески конзул има, извештаје из поузданих извора. Милош то више приста уза њ, јер је у потоње доба и сам стао увиђати да треба учинити оне уступке које му је и сам Хопес световао. Но једно задржаваше Милоша, а то је: тешкоћа да. се напише какав му драго устав. После оне недаће које претрпе устав Давидовићев, он је био пуно уверен да брљање писара, који бејаху онда његови секретари, једва-ли се могаше применити на ондашње стање п потребе Србије. Само једно пме устав, њега је већ узпемиривало. Он није имао ни оне мајсторије, ни стрпљења које се потребује имати да се управља једном земљом у сагласију са ма каквом установом, која је имала таку исту врховну власт какву и он имао, п бојао се да ће његов сопствени значај морати клонути. Милош, који се бејаше родио и одрастао под турском владом, који је двадесет година неограничено руковао интересима народа п васколике земље, сматрао је, ако се ма и најмање ограниче његова права, да су тим већ и порушена. Он није могао ни да замисли какав ће наступити његов положај ако установи сенат; он није могао да појми, како ће да дели власт са људима, које је махом он сам узвисио. Па зато он преко Кунибера одговори Хопесу, да ће 06народовати указ, у коме ће она четир услова, која је он предлагао, објавити као основна начела, управе српске; а што се тиче сената, то он још не увиђа даје потребан да се установи. На то Кунибер рече, да ће пре или после, на оспову 3-ћег и 19-ог чланка у хатишерифу 1830 год. од њега захтети да заведе сенат, и натераће га да га прими из руку непријатеља, а међутим он га сад може сам начинити на таком начелу, које ће бити по њега по најнеопаснвије: он може назначити за чланове све команданте око њега, све среске капетане, чланове суда, четири војена управника и више свештенство; из таког неопредељеног броја сенатора, књаз је могао по евојој увиђавности избирати неке да за, време заседавају у сенату, па их онда по потреби могао замењивати другима, остављајући њих у сенатском звању. Кад би се сенат тако удесио, онда би књаз избегао незгоде опасног супарништва, од стране сенатора, који су за цела живота постављени у своја звања и уједно задовољио би оба чланка у хатишерифу 1880 год. у коме се у 8-ћем чланку заповеда књазу да влада земљом у слози са скупом старешина а 19-ти објављује да се ни један члан сената неможе збацити или заменити другим, ако само није окривљен ма у каквом преступу противу порте или противу српских закона. Убеђен тим објашњавањем Милош је већ био вољан не само да установи сенат, него да изда устав, па мо-