Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

932

љаше Кунибера да му сам изложи пројект устава. Кунибер се одрече од те части зато што је био туђинског порекла, и праштајући се са Ењазем мољаше га да чува у тајности њихове разговоре. Но Милош није ни најмање имао тога тако корисног, у његову положају, својства ћутања. У оваким приликама он је се више ослањао на скромност других, и није могао да се задржи, а да не каже ма коме од оних што беху уза њоне сумње које га узнемириваху приликом какве новости. У вече тога истога дана цео је Крагујевац знао о оној поруди коју му је донео Кунибер.

Људи, с којима се Милош световаше о предлогу Хопесовом беаху махом противни томе, да се установи сенат: јер кад би се завео сенат онда би они као најбдижији књазу изгубили знатан део свога уплива; други опет који се бејаху навикли да раде само са оружјем, и који су били вазда готови да положе п своју главу за Милоша, немађаху ни пајмањег појма о управи. Кад други дан дође опет код књаза Кунибер, он из питања самога књаза, и оних око њега, п па њихових разговора виде, да су се ови последњи упињали свакојако да удију Милошу ту мисао, да су сумњиви извештаји које је послао инглески конзул. Већина Милошевих доглавника доказиваше, да је оданост народа према књазу довољна, да га заштити како од унутрашњих тако и од спољних непријатељских насртаја на његову власт. Негледећи на то Милош одпуштајући Кунибера замоли га да каже Хоџесу, да ће он поступити са свим по његовим саветима.

Још Кунибер пи недође у Београд, а тамо се већ знало зашто је он ишао у Крагујевац и шта је свршио. Сутра дан Кунибер оде у Земун да помири Јефрема Обреновића са Милошем, но виде, да се п тамо већ све о томе зна, и да се против његових световања урадило све што треба. Тако дакле покушај Хопеса да помогне књазу Милошу, не изађе за руком, п то због погрешке самога књаза.

Затим Јефрем Обреновић п Тома Вучић одоше право у Оршаву, где их је већ чекао Стојан Спмић, а на скоро пм дође п Протић. Не дангубећи ни мало онп узеше писати посланице Порти п Русијл о Милошу, у којима осим обичних потварања, која је још пре био изјавио Стојковић п Протић, онп уплетоше нове појединости о полптичком п административном раду па по приватном животу Милошевом, износећи их у такој светлости, да су султан Махмуд Пи цар Никола 1 морали добити најцрње мишљење о српском књазу. Посланица, која је требала да пде у Цариград, опшсиваше Милоша као неприЈатеља, који је опасан по опстанак турске царевине. Њему приписиваху неограничени уплив на сав хришћанлук у Турској, п подметаху