Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

389

свој џеп; да у таквим условима они, што се бејаху обратили Русији запомоћ, не сведочи дасу они одани заштитничкој држави. Они би св, само да их Русија одбије, са тим истим прозбама окренули Порти, Аустрији, па и Ингдеској, која је била вољна, да прими у крило своје све оне који су незадовољни са Русијом. На прекор Долгорукога, који замераше књазу што се дружи са, инглиским конзулом, Милош је се правдао да се он са Хоџесом дружи чисто због личног поштовања према њему, и да му конзул непрестано светује да најтачније врши све дужности према Русији и високој Порти, целина које је скопчана са целином Орбије. Долгоруки на то рече, да се планови Инглеске, која хоће да се отоманска Порта сачува у целини подударају са плановима Русије, и кад би руски цар био таке славољубиве мисли да покори турску царевину: то би он учинио и без Срба, па с тога је сасвим излишно да сеју Србију пуштају агенти онах држава, које немају с њом нпкаких трговачких одношаја и које се врзу само са том цељу, да сачувају у целини Турску царевину и благостање саме Србије: он говораше да Русија неби нигда ни п0мислила. да се меша у унутрашње послове српске, кад неби 19 чланак хатишерифа захтевао да се установи сенат. Но Милош, који врло добро познаваше намере, својих унутрмшњих непријатеља, никако се немогоше убедити да ће бити користи за Србију, ако се установи сенат.

Пошто се Долторуки посаветова с Милошем, он се изнова састане са Њивановићем, па га запита: за што Милош неће да састави устав Њивановић одговори: „Ја нисам чуо да књаз неће устав, него баш напротив знам да хоће устав, и да је пред бароном Рикманом јако настојао да буде.“ — „Како хоће, рећи ће на то Долгоруки, кад је писао Несељроду, да неће.“ — Живановић у место Да 0Дг0вори Дољорукоме на то, узе му приповедати историју сва три српска устава: онога што је обнародован на Фебруарској скушттини 1835 год.) онога што је послат у пролеће те исте године у Цариград, л онога, што је написан у Крагујевцу са бароном Рикманом, и објасни да Милош двоуми да ли да напише четврти устав по базпсу, који му је послао Рикман, јер не зна шта ће ни куд ће, а из Петрограда нема још никаква одговора. о трећем уставу. Но, додаде Живановић „ако би његово царско величансто хтело, да књаз напише и четврти устав, то мислим, да ће се он томе радовати и прем да ће се бојати да опет неће угодити.“ — „Нека само напише по „базису“, одговори Долгоруки. „Ама за Бога, рећи ће Њивановић , у бавису нема ни речи ни о скупштини, ни о опредљају Србије, ни о грбу, ни о застави, ла нио књазу!“ — „То све није ништа, одговори Долгоруки, у ба~