Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

998

да поставља чиновнике, управу над војском, право помиловања. Милош се могао само у овом случају ослањати на руску заштиту, ако би примио све те услове; одбацили их и латили се обећања Инглеске, он би изазвао противу радњу од стране руског кабинета. Само Русија, која је помагала Србији оружјем и дипломатном, да се утврде њихове повластице, пма право да језаштићава, и да не допусти никојој другој држави да подели с њом ту обвезу. Не гледећи на то Русија ће се вазда чувати од утицања и мешање у унутрашње српске послове п остави ће самоме народу и његовоме књазу, да избира начин како ће земљом владати, само ако одбаци туђа обећања. Иначе, Русија ће захтети, да се не само испуне сви услови, испод којих је записано име њезино, већ неће допустити, да се њеним правом користује ма која друга држава.

Ма како да су били углађени и умерени изрази, у којима је кнез Долгоруки казивао Милошу вољу дара Николе, опет српски књаз није могао а да непојми да су потраживања рускога двора била управљена противу њега. Но он је стрпељиво слушао Долгоруког, док му овај не објави да цар захтева да се сасвим опрости свима онима, који бејаху умешани у политичким немирима од 1885 године, п да се постави на њихова пређашња звања. На то Милош одговори да је још 1885 год. опростио свима бунтовницима противу њега, да ниједан од њих није изгубио своје званије, ма да су чиновници, који су му остали верни п изјавили силно незадовољство због његовог снисхођења; да су и после тога многи помиловани кривци наставили радити противу њега, а тројица Симић, Протић и Вучић уклонили се из Србије: — први позивајући се на послове у Влашкој, други умаче што неумеде оправдати злоупотребе у својој дужности, а трећи који је се дратовољно уклонио у Мехадију, немогаше бити пуштен у Србију, што је јавно сплеткашно противу Милошеве власти. Но. сад, уступајући молби царевој, он је био вољан да им опрости, = да им да место која би пм приличила, као п своме брату Јефрему. Но у будуће необећаваше да ће бити тако благ, ни ако ти бургијаши стану изнова сплеткашити противу њега п узнемиривати земљу, он ће показати на њима пример заслужне казни. Из речи Милошевих кнез Долгоруки морао је појмити, да је питање о установи сената и постављењу за чланове његове већи део његових противника, било тесно скопчано за књаза са личним одношајима и завадом према Симићу, Протићу и њиховим приврженицима; да је само питање о промени начина управе у српској кнежевини покренула само партаја. оних љиди, који су пли лично мрзили Милоша, или се бринули за