Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

858

Милоша, није могло имати помпрљиве цели, и дојиста оршавски конзул одлавио је у Србију изазват околностима, о којима му је јавио Вучић у половини Јануара. Овоме најпостојанијем непријатељу Милошевом испадне за руком, те потплати једнога чиновника књажеве канцеларије, који у препису преда Вучићу целу преписку што је вођена међу Милошем и Хопесом, у којој се тако откривено па јоши лажно говорило о частољубивим плановима Русије. Од тог часа морадо је српско питање да изгуби за руске дипломате своје местно, истинско значење, п да постане поље за надметање са инглиским дипломатима. Гледајући са ове точка на српске ствари, да богме да је онај морао бити највећи приврженик Русије, који је њезиним агентима. најподробније откривао све сношаје књаза с Хоџесом. Може се рећи да је од тог часа Тома Вучић постао глава оне партаје која се борила противу Милоша, и он је био тим опаснији, што су његове свезе у унутрашњости Орбије биле пространије. У том смислу није се с Вучићем могао надметати ни Опмић ни Петронијевић. Први је већ одиграо своју улогу тиме, што је завишћу заразио срца частољубивих чиновника о положају румунских бољара, и што је руском правитељству представљао Милоша као опасна човека. Рола Петронијевића, који је знао грчки и турски језик, била је у будућности. Његова вештина добро је дошла непријатељима Милошевим за, споравумлење с Цариградом. Но у времену, о коме ми говоримо, питање о положају Милошевом морало је бити решено у самој Србији. Овде је само требало што већи део чиновника увући у опозицију противу књаза, изнети га као јединог непријатеља благостања, и поколебати народну масу заплашив је неслогом књаза с руским царем, и његовом непослушношћу према покровитељици. Овај тежак посао узео је на се Вучић. Милош је на жалост знао да му од стране Вучићеве може бити нанесен тежак удар. Њему су сваки дан долазили прни, али истински гласови о интригама Вучића противу њега, и о томе, да Јефрем не прекида своје сношаје са бунтовним великашем. Жустар од природе, Милош брзо се љутио, али обично је та љутња, брзо и пролазила. Сад није било тако. Мржња Милошева на Вучића била је тако јака и дубока, да је зачудила и уплашила и самога Хоџеса. У тренутку јарости Милош је готов био да без затезања и без икаквог разлога казни Вучића. Он као да је предвиђао да ће овај човек бити узрок не само његовом одласку из Србије, него и изгнанству целе породице Обреовића. Хоџес желећи да стане на пут опасном догађају за част Милошеву, призове к себи Вучића и об-