Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

855

бити главни надзорник ђумручки у непосредној зависности од самога, књаза, и осим тога обећа му 200 кеса гроша да купује волове у Влашку. Али Вучић је све то одбацио и остао у Београду. (7)

У вече 10 Фебруара преко Панчева и Вишњице пређе у Београд на простим таљигама руски конзул. Заустави се на средини полицајске пијаце, и распитав где је кућа Јефрема Обреновића, пође к њему, а таљиге с момком пошље у полицију да их отуда спроведу до његовог стана. У то доба били су код Јефрема његови свакидашњи гости: Вучић и аустријски конзул. Вашченко се поразговори с њим, и у сред веселог жагора загрне крај горње хаљине на Вучићу, потапше га по појасу за којим су били пиштољи, и рекне: „ви сте се добро спремили и опасали.“ Међу тим у кући која је опредељена, за његово становање и која је била преко пута од митрополитове праве, књагиња Љубица, Алекса Симић и Вуле Глигоријевић, трудили се да што боље наместе собе где ће се уселити. Милош је био отшетао у Топчидер, и кад се вратио кући запита Алексу и Вула; је су ли звали столара да оправи врата на кући они му одговоре да нису имали кад, јер су имали посла успремајући стан Вашченку. Милош се на то опсује, као што се само Словени умеју да псују. Други дан у јутру Вашченко оде у књажев двор где се сабрало много чиновника. Он се обрати књазу који му на сусрет изишао, кратким и ладним поздравом: „по заповести господара п цара а по налогу министарства, ја имам дужност да се нађем код ваше личности за време, довле то моја дужност изискује.“ За тим преда Милошу два писма једно што се тиче његовог доласка у Београд, а у другоме је био садржај дозволења руског императора, по коме су се синови српског књаза могли послати у Петроград на васпитање. Ваш енко је био од чести већ и познат са породицом Милошевом приликом бавлења на минералним водама у Мехадији. Но то познанство било је случајно и у толико у колико обично богати људи поклањају пажње 60лесним самцима кад их нађу на минералним водама. Вашченко није још познавао ни карактер, ни одношаје Милошеве. Непријатељи последњега научили га мислити, да Милош није популаран. Осим тога, он је очекивао да се укоби са владаром који је наликовао на турскога пашу окруженог гомилом подлаца, самовољног и самовласног који нема никаквог појма о свему ономе што се око њега збива. Кад су чиновници изишли из сале у којој су били примљени и Вашченко остао на само с Милошем, он пође говорити тоном, којим је потсетио књаза на гордог барона Рикмана са његовим чудноватим заношењем. Милош плане и одговори да је он свакад био готов да прими добре