Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

956

савете руске владе, но да не може да трпи ни чије мешање у унутрашњу управу кнежевине. Вашченко ућути, а Милош окрене равговор на друге свари, распитивајући свога госта о његовом путовању у Београд. Тај дочек био је најлешши доказ Вашченку, да није могао ништа очекивати од преговарања с Милошем.

Од књаза руски се конзул часком сврати и код књагиње љЉубице, и посетив аустријског и инглиског конзула врати се својој кући, где га је већ Вучић очекивао. Непријатељ Милошев говорио је на чисто п отворено: „Срби се ослањају и уздају у Бога и у Русију, да ће их они ослободити од овога зла. Но ако Русија то нехтедне, онда ће Срби који су умели да се ослободе од 50.000 Турака кад је још од десеторпце један имао оружја, — ослободити себе од насиља и тирандука једнога човека. Ја ћу први да жртвујем мој живот за народ и отаџбину. Каква је ваша намерар“ Вашченко одговори: „Ја ћу му се попети на леђа, и видићу да лије што учињено по обећању што је дато Долгорукоме.“ Вучић дода: „јест, али он ће вас у договору с ингдиским конзулом отерати одавде“; на што му Вашченко примети: „ја мислим да Инглеска нема права да говори, јар је Русија углавила уговоре с Турцима и запечатила их крвљу својом. Вучић га подржавао говорећи: „ако они то покушају, ми пм нећемо дозволлти, ја ћу мој живот да уложим ако се ма што год догоди — за 24 сата скупићу 5.000 људи.“ Вашченко га умиривао да до тога неће доћи“, ја ћу остати при своме. Пође ли књаз у Крагујевац и ја ћу за њим, пође ли он у Пожаревац п ја сам тамо. За тим преда Вучићу једно парче хартије на коме је било означено, каква је дата о Србији жедео имати. Ове су приметбе биле следеће: 1) Положење Србије т. ј. стање њезиних становника по варошима и окрузима. 2) Потребе п потраживање народно. 8) Стање администрације п судова. 4) Број становника и подедење Србије. 5) У опште све што се клони на ползу и олакшицу народну. Ову је запшску Вучић предао Лазару Тодоровићу п Алекси Симићу и казао им да се постарају да учине рускоме конзулу по жељи. Вашченко отиде у град к паши, где га дочекају с војеном парадом и са девет метака из топова. Овакав дочек пашин, био је куд и камо сјајнији од дочека које је на неко време пред овим учињен инглеском конзулу, који се је после због тога и жалио своме посланству у Цариграду. Хоџес није ни сад дремао. Он позове Вучића код Хаџића и наново се пусти с њим у преговоре о зближењу с књазом. Преговори се отезали. Хаџић је бпо њихов тумач, али у његовом дневнику нема ни словца о овим преговорима. Другога дана Вашченко се опет састане с књазом, да