Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

964

ником. И тако су обадве партаје имале своје преставнике међу депутатима; обе су се партаје држале својих крајних намера, и ни једна другој није хтела да попусти. Живановић више него икада бранио је власт књажеву. Он је по препоруци Милошевој поправљао онај устав што га је написао, да би га после са собом узео да се по њему управља. Тако поправљен пројект устава он прочита Лазаревићу који се упропасти кад саслуша да је виша судска власт остављена књазу. Лазаревић је говорио Живановићу да је то не могуће; секретар је Милошев одговорио: „да то хоће сам књаз.“ Лазаревић одговори: „ми треба да говоримо оно што држимо за најбоље, а хоће ли он то да прими или неће, то се нас не тиче.“ Лазаревић који је давао књазу највеће место у законодатној и извршној власти, није то исто мого допустити и у судској, п говорио је Хапићу: „овај „Кивановић сасвим је спшао с пута говори без свезе као да је памет изгубио, и види се да се решио да своју судбу веже са судбом књажевом.“ Пошто је прекинуо комисију која је радила на уставу Милош заповеди Хапићу п Лазаревићу да напишу грађански и кривични вакон, и даде им у помоћ још Лазара Тодоровића, Ђорђа Протића, Стевана Радичевића и старога проту Матију Ненадовића; али после је сам некима од њих дао друге дужности. Тако исто распусти совет, и чланове његове пошље у разне вароши. Милош је без сумње много полагао на подржавање Инглеске, јер је по који пут чинио таква, дела, која се ничим нису могла оправдати. Он већ одавна није пуштао преда се аустријског конзула, и бечка влада пошље у Београд са привременим порукама генерал мајора, квартирмајстора главнога, штаба Николу Филиповића Фон Филипсберга који дође у Београд 24 Марта. Милош се према њему веома немарљиво понашао. Рускога конзула који му је непрестано напомињао о устројству совета, такође није више примао, шта више п самој кнегињи Љубици 38претио је да га не прима, а чиновницима је говорпо да непосећују руски конзулат. Кнегиња је сама о томе јавила Вашченку, и молила га да К њој не долази. Шта више на сам дан Васкрса 8 Априла, кад се Вашченко пријавио да књазу честита празник није бло примљеп под изговором да књаз нема обичај да прима „званичне визите“ на тај дан. А Хоџес и Хаџић били су пуштени и код књаза п код књагиње; напослетку п сам Милош посетио је митрополита тог истог Дана. А на вечерњи тог истог дана Милош је јавно изјавио мржњу, према свему што га је могло подсећати на Русију. У митрополитовој цркви гди је било пуно народа Милош спази Цветка Рајовића који је 1880 године био депутат у Петрограду, п његовог слугу који је