Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

968

је Хопес доставио у Цариграду, Лорд Понсонби почео је радити да Порта, сама поручи Милошу да пошље у престолницу специјалну (нарочиту) депутацију за израду државног устава Србије. Инглеске се дипломате надале, да ће у осуству рускога преставника убедити Порту, да су њезини интереси теспо везани са пеограниченом влашћу књажевом у унутрашњој управи његове земље, јер само код таквих услова може се рачунати на његову постојану верност. Они су мислили да склоне султана на то, да по новом уставу власт књажева не стоји упоредо са српским саветом него да се кругу његове радње одреде границе, те да тако д-ћи и 19-ти чланак хатишериФа од 1880 године не буде више изговор ни за српске великаше ни за руско правителство који су се старали да установу совета уравнају с књажевом власти. Порта, је изјавила своје пристајање на предлог великобританског посланства п позвала је српску депутацију у Цариград. Она је знала, да Јој овакав корак даје право да се на ново меша у унутрашње послове српске. Но позивајући депутацију диван је опет откривено поручио Милошу, да међу депутатима буде и Аврам Петронијевић који зна турски језик и који је познавао ред у турским канцеларијама. Сама цел за коју су позвати депутати, била је увијена под изговором преговарања о минулом петотодишњем року, кад су се Турци из неких вароша из Србије требали да иселе, премда су за така преговарања довољва. била пуномоћија српског посланика у Цариграду. Султански ферман о позиву српске депутације добио је Милош 20 Марта баш онда, кад је на ново из Крагујевца дошао у Топчидер. Кад је дознао садржај Фирмана, Милош је рекао Лазару Тодоровићу који се код њега десио: „е мој Лазо, устав не може да се изради овде него у Цариграду, тим боље тамо су кошеви тамо је и ветар, па нека се тамо и млати и веје.“ ('")

Партаја Милошева и инглеског конзула рачунала је пре времена на успех. Готово у то исто време и само је руско правителство дДошло на мисао да устав за Србију треба начинити у Цариграду. Вашченко је већ био извештен, како се по Београду разнео глас о шиљању депутације. Наименовање Петропијевића, који је био из партаје незадовољника, такође је било у корист великаша. Најзад чудним догађајем некако баш у то време и султан је увео установу савета. У осталом Милош се није варао на рачун оних тешкоћа које је морао да савлађује у Цариграду, те да добије устав по његовој жељи. Он одреди у депутацију заједно с Петронијевићем и своје приврженике Јакова Живановића, и Јованчу Спасића. Првоме поручи да пази на Петронијевића, а другоме да води преговоре с инглеским посла-