Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

966

и Србију. Сам кнез свакад потврђује да га заштита Русије тиранише“ Уз ово пошљу противници Милошеви и сведочбу о стању земаљске касе за последње време, и о томе како Милош из ње растура. новце саопштавајући и различите анегдоте из његовог домаћег живота и Т. Д. 191),

Милош као за потврду тужаба његових противника, сваки дан је давао нове поводе к жалбама противу себе. Кад је руски конзул од њега тражио онај устав који ће се послати у Цариград, Милош је одбио то захтевање стим, да ће целу ствар решити Порта. Но после се предомислио пи послао устав, али у запечаћеном пакету који је био адресован на име руског министарства спољних послова. Конзул је захтевао да Милош распечати пакет. после неколико дана Милош учини по захтевању његовом; но покаже се да устав није био истоветан са оним што је послат у Цариград. Одма затим Милош се свади с преставником Аустрије. Он пошље из Крагујевцу београдском магистрату укав, да ниједан Орбин не сме да држи код себе аустријске поданике ни у службу, нити за ломоћнике у трговачким пословима. Но ако би се код кога налазили, сваки је дужан да их одпусти иначе ће бити строго казњен. Тако је псто запретио да се еспали не дају на вересију аустријским поданицима. Тај је указ учинио силно узбуђење у вароши, јер су њени становници пмали одавна непрекидне трговачке свезе са аустријским Србима, ца зато је и изазвао енергичаш протест од стране аустријског конзулата. Милош попусти, и писмено се извињавао Метернику бацајући сву кривицу на београдски магистрат који није разумео његов претпис који се односпо само на бегунце и на аустријско поданике без пасоша. А београдском магистрату пошље укор. У осталом тако престављају ову ствар противници Милошеви. И Кунибер уверава да је ту била магистратска погрешка, која није учињена без извесне намере.

На крају Априла мржња Милошева на конзула дошла је већ да највеће мере. Он се није више с њима дописивао, него је шиљао у Београд своје људе, којима је била дужност да у име књаза питају конзула: зашто се он меша у књажева послар шта он има да каже противу књазар и шта је он, прост агент иди губернаторр По речима Хаџића који се често виђао с конзудом; овај је одговарао тим посланицима: „нека ми књаз напише, па ћу му на писмено одговарати; а ко сам ја, то је књаз могао видити из инштрукције коју сам му предао. Зашто је није прочитао.“ Кад се Јефрем Обреновић вратио у Београд дужан је био да пшта руског конзула: до књаза су Допрли гласови, да он погрдно говори о њему, је ли то истина »“