Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

867

Вашченко је на то одговорио: „ја сам такође млого слушао о томе, да књаз погрдно говори о мени п о моме господару. Ја би о томе давно писао у Русију, ама не могу да верујем, док сам књаз не да писмене доказе за то“. '">).

Депутати су пошли за Цариград 11. Априла. Али пре него су они и прешли границу Србије, Јефрем п Вучић дознају преко Петронијевића, да је с њима послата и мита Султану 10.000 дуката, Хозрев паши 1000; Рејиз-ефендији 1000, Мехмед Алији који је у султановом двору 500, а по толико и за друге чиновнике: свега 18.000. Сви ти новци узети су из народне касе без знања Совета. Јефрем п Вучић јаве о томе руском конзулу и београдском паши. И они су о томе обојица писали у Цариград. Први руском посланику а други Порти. Извешће пашино које је пошло три дана додније него ли српски депутати, дошло је у Цариград један дан раније од њих, Т. јест 25 Априла. Суме што су их депутати донели примљене су, и остављене у државну касу, а сам Рејиз ефендија писао је Милошу да су прошла времена за поклоне, и да чиновници нису могли примити послате новце. Чланови дивана одрипали су се од користољубивих навика, јер су знали да руско посланство има сведочбе о послонима Милошевим. Ето тако је одма у почетку незгодно пошло споравумлење с Портом. Али енглеско посланство није очајавало. У првој депеши што је послала Хоџесу, и у којој се говори о раду који предстоји депутатима, било је речено, да пре свега треба решити главно питање о одношајима књаза к Совету, а после се већ могу водити преговори о исељавању Турака из Београда.

Лорд Понсонби изјављивао је надање да ће Порта одбацити чланак о непроменљивости советника, и да ће Султан свечано да изјави своје поверење књазу, и молио је Милоша да се искрено обраћа у енглеску посаобину у случају ма каквих потраживања од Порте. „Ствар српска, речено је било у депеши, има велики значај у псточном питању и сврће на се особиту пажњу Енглеске владе. Енглеска влада не може а да са своје стране не препоручи књазу да се с већим уважењем понаша према аустријским властима с којима је он у непосредном додиру, да не би иначе имао противу себе књаза Метерниха. Стање ствари у Босни поспешно је за књаза. Али књаз не треба да занемари уређење војене снаге. Премда се нетредвиђа њена потреба опет свакојако боље је бити опрезан и свагда готов. И нарочито треба се чувати како не би Дао повода подозрењима сумњимењу на рамун потоњег његовог владања А), у приправљању које могу да проиграју __а) Речи напечатане курзивом биле су подвучене у редовима депеше,

24