Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

868

намеру напредније радње, плп да буду повод потраживању објаснења, од њега.“ Добив ту депешу Хопес се крене 8 Маја у Крагујевац заједно с Кунпбером, који је већ пмао звање драгомана Француског језика. Депеша је била прочитана Мплоту, п овај је замолио Хопџеса, да у пме његово захвали лорду Понсонби за добре савете. Кад се Хоџес вратпо у Београд није престајао пзвештавати Милоша о току преговарања српске депутације с Портом, п непрестано га уверавао о расположењу енглеске владе према њему. Алпон није умео од своје оволпне да сачува ни мисли ни осећаје своје, те тако су у Београду све знали што је Милош мпелпо. >

Преговори с Портом ишли су споро не држећи се савета енглеског посланпка, депутати нису могли а да најпре не поведу преговоре о пселењу Турака пз Београда по новом пределу југозападних и југопсточних граница Србије. То је значило протегнути питање о уставу за неодређено време. Петронијевић је био највише крив што се ово одуговлачило. Решид паша је задржавао претресање питања о Београду док не добије потанка извешћа о наседењу те вароши, п захтевао да депутати пзнесу пројект устава. Петронијевић одговорп да се депутација мора да споразуме с књазом. Тако споро преговарање дало је повода лорду Понсонби да посумња на Петронијевића коме је била намера да изпгра сво време у чекању до доласка Бутенева у Царпград. Његова се сумња оправдала. Петронијевић како је дошао у Царпград одма је почео да ради на своју руку. Мачин његовог рада најбоље се види из ппема што га је писао Вучићу 1 Маја: „Ја сам бпо неколико пута код Решпд паше пи код Вогороде, а сруским посланством пмам преко других непрестано тајне сношаје. Решпд паша све је моје особене представке поднео Султану. На захтевање Решпд паше ја сам начинио особене приметбе у пнтересу народа, п саопштио сам пх Руској мисији. Ове су прпметбе пзазвате адмпнпстративишм саставом Кпвановића у коме има млого књажевих тачака које нису корпене за народ. Јованче је сасвим прешао на моју страну п каже: ради како знаш! п Живановић се не сумња у мене. Епглески посланшк пзвештавајући полковника Хоџеса о своме подозрењу, молпо га да што пре пошље сва нужна дата о штању Београда и граница, а у случај потребе да п сам дође у Цариград. Хоџес се одлучи на ово последње, и на путу сврџе се у Крагујевац да се види с Милошем. Милош је бдо тако задовољан расположењем Хопеса према њему да му је дао пуномоћије да он руководи српску депутацију у преговорима с Портом а нарочито у шпштању о уставу, п пошље по њему ппемо лорду Понсоби у коме је говорно, како Хо-