Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

970

еванђеље од Матије главу УД, зачало 244). И ми не можемо служити двојици господара, а шта би било да их је још више» Утувите то добро у памети, и тога се придржавајте као светиње. Што се тиче руске заштите, томе се ми клањамо до земље, но при свем том не ћемо да се Русија меша у нашу управу. Закони се већ израђују и биће издати, а ви ће те устав тамо свршити и овамо донети: па онда за шта онп ту више да се мешају Аво би ствар дошла до Фермана као што је ту скоро послат из Цариград у Влашку, а који је п нама био намењен, п ако би вас нудили да га примите то да га ни пошто не примите. Напротив дајте порти у име наше протестацију, и отворено јој објавите, да ми таквог Фермана не ћемо примити. Ми смо се решили да се опет пре уклонимо у Рудничке горе, него ли да подносимо стид што би нам га тај Ферман донео. А ако ви нисте чули какво је дејство имао у Влашкој тај пре неког времена послати ферман, то онда знајте, да су због тога сви чланови влашкога дивана, међу којима је и сам брат кнежев, Михаил Гика, и више њих главнијих бојара пошто нису могли да поднесе срамни укор оставили су службу п отаџбину своју и отишли у стране земље, да тамо проведу остале дане живота. Ми нећемо ни на који начин да се то и код нас деси. Ми ћемо се противити докле год имали будемо под својом влашћу народ, који је крвљу купио слободу, права и повластице своје. Ми смо вам све ово казали усмено, сад то потврђујемо и писмено.“ Ма да се Енглеска умешала — ствар опет зато није пошла брже. Порта је била толико занета преговорима с пашом египетским, да није могла ни да хита са српским пштањем. Петронијевић је известио књаза 27 Јуна, да је Порта истина одредила нарочиту комисију за преговоре с њима, али „због својих турских послова“ продужен је рад о српскоме питању на не извесно време. Милош је 8 Јула одговорио, да то ништа не чини ако се та ствар за неко време и продужи само да бп се сретно свршила, али ув то их опет опомене: „добро пазите, да се у наш устав султанским хатишериФом не увуче параграф као што је ту скоро у влашки регламент, Т. ј. да се никаква нова установа или закон не може оживотворити пре него га најпре Русија и Порта претресу п одобре.“ (ве наше послове са страним државама ми вољно вршимо преко Порте, али нека се нико не меша у нашу унутрашњу управу. На ово писмо Петронијевић је одговорио 27 Јула: „ваша светлост може бити уверена да је сва наша брига управљена на то, да задобијемо

А) „Никто можетђ двђма, тосподинома работати,“