Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

371 нашој отаџбини оно, што немамо, а по именце: сталан и праведан поредак у унутрашњој управи нашој, надајући се, да ће само тако нестати свако незадовољство и неповерење у отаџбини; а завладати и утврдити се општа слога и спокојство ваше светлости.“ Кунибер је такође добио писмо од Хоџеса и Живановића, у којима га уверавају да ће ствар поћи на боље. Том приликом Живановић је писао и ово: једно само може да смете потпуном успеху наше депутације — а то је што се овде проносе гласови о новим незадовољствима у Србији, која је изазвао сам књаз гонењем неких чиновника. Премда се ја сумњам у истинитост тих гласова, јер сам савшено уверен, да књаз разуме како је за њега у садашњим приликама нужно да буде што више умеренији, опет зато молим вас да свом снагом настанете да буде на миру и да се уздржи од свега што може изазвати незадовољство у народу. То је једини услов, о коме га молим, а онда ја одговарам за успех нашега рада.“ Кунибер отиде с овим писмом књазу и нађе га на киселој води у Буковици у кругу његове породице, митрополита, неких старешина, кметова и сељака. Кад му је Кунибер прочитао садржај писма Живановића, Милош је рекао, показујући на народ: „ето мог одговора на цариградске сплетке.“ у народу који је чуо разговор, подиже се вика: „ко је незадовољан с тобом књажер Да те Бог сачува и нека је проклет хљеб ономе, ко се на те жалио! Ко каже да те народ не волег“ На писмо с којим је Кунибер питао Хоџеса и Живановића: ко је разнео такве гласове по Цариграду, Хоџес одговара, да је за све те гласове крив Петронијевић, а они су му из Београда послати. Петронијевић је Милошу писао и изјављивао, како и он сам није веровао таким гласовима, Живановићу је казивао да их он може опроврћи. Међу тим тај исти Петронијевић био је непрестанце у преписци са својим друговима, а И с Вучићем, који је као неписмен диктирао своја писма

Раји Дамјановићу, писару Јефрема Обреновића. ('"")

Али ту није био крив Милош, што турско правитељство није усвојило устав, што га је књаз с допутацијом послао. У след свакојаких интрига у самоме дивану, Решид-паша буде наименован да посланика у Лондон, а његово место заузме Нури-ефендија, човек слабог карактера. Решид-паша оде не оставивши својим пријатељима никакве наде да ће се сретно свршити посао, који је он заступао. И сам лорд Понсонби уморен радећи о српском уставу, напусти то питање за други пут и похита да закључи трговачки уговор између Инглеске и Турске (16 Августа), а после неколико дана пошље Милошу дугачко писмо, у коме је по највише била пажљиво али от-