Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

896

рифа, а на име београдског Јусуф паше, а не на српскога вњаза, као што је то било са последњим хатишерифом. У томе се очито огледало понижење српскога књаза пњеговог достојанства. Ванредна депутација била је задржата у Цариграду за време док се хатишериФ преводио на српски и Француски језик. Петронијевић у кога је Милош вазда имао поверења, нехтеде оставити столицу султанову ДОБ није добио те преводе, п у пркос захтевању књажевом да се врате из Цариграда пошто поднесу порти протест противу устава. У самој Србији противници Милошеви потпомогнути пашом и руском конзулом, придобију на своју страну већи део чиновника. И већ су пмали толику моћ да стану на нут сваком покушају Милошевом да изазове ма какав поврет противу устава. Они пусте глас да је Русија предложила а Порта потврдила устав који је написан по пројекту Хаџића, п да се у њему говори пи о народној свупштини.

18-ог Јануара дође Милош из Крагујевца у Београд где не беше равно десет месеца. Њега очекиваше велпчанствен дочек. Сутра дан дођу да га поздраве сви страни конзули, а за тим и Јусуф паша, Пошто је књаз свима вратио посету, опет предузме свој обичан посао. 21 Јануара званичне новине јављале су да ће устав скоро бити објављен, да је Вашченко послао у Петроград опширне депеше о српским стварима, да је ово задржавање било само због упоређења равних превода устава.

У самој ствари Милош добивши српски и Француски превод устава позове Хаџића преко Тенке Стевановића да му протумачи смисао устава док се још не обнародује. Али Хаџић је захтевао да га књаз писмено позове, јербо се бојао да његово тумачење не пзазове незадовољство ма са чије страпе. Тада се Мплош обрати Јусуф паши с питањем: како треба разумети онај чланак устава у коме се говорило о одпуштању чланова Совета. За то преговарање он пошље Вучића, Стојана Симића и Радичевића. Овом приликом он се позивао на различност у преводима које му је послао Јусуф паша п Петронијевић. Превод добивен од првога гласио је: „Советници не могу бшти лишени свога звања док се недокаже њихова кривица противу закона земаљских или високе порте.“ У преводу што га је пз Цаграда послао Петронијевић положај советника још је више осигурат, јер се у њему говорило: „Ти великаши не могу бити лишени свога звања док се код високе порте не докаже да су криви.“ На питање Симића који је од та два превода правилнији, паша по турском обичају одговори дводично: „ако хоћете да зависпте од порте тада је правилније преведено у Цариграду, а ако не ћете тада нека буде