Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

897

овако као што сам ја превео.“ Вучић и Симић пзјаве да они пристају на цариградски превод, п предаду Милошу своју одлуку као пашин одговор. Тако је зависнос Србије према порти била јаче изражена настојавањем самих српских великаша. Милош је морао да прими такав устав, јер од депутата његових у Цариграду протестовао је једини Живановић. А лорд Понсоби добије од порте на своје питање одговор, да између ње и Енглеске нема никаквих уговора што се тиче Србије, и Милошу је писао и препоручио да се покори и да мирује. Уз то је енглески посланик додао: „Ја не мислим да би српски депутати радили противу жеље кнежеве, него ми долази чудно, што су порти чинили још и таке предлоге којих на срећу нема у хатишерифу.“ У опште цео ток преговора о уставу вођен српском депутацијом у Цариграду не може се објаснити у свој његовој опширности сако овим материјалом који је довде јавности предат, Шта више и сам Живановић који млого опширније говори у својим писмима о другим случајевима, веома мало говори о бавлењу у Цариграду: „кад смо се преставили министру спољних послова Решид паши, он нам објави, да смо позвати да се савеуујето с портом о српском уставу, и тражио је од нас пројект који ће се подударати са хатишерифом, а о границама и исељавању Турака не спомену ни речице. Ми смо се договорили да се пре евега треба споразумети с ењазом, и најпре саставити пројект сагласно са његовим назорима, и послати га њему на одобрење, па кад добијемо одговор од књаза, онда да га преставимо порти. Да се пројект напише пало је мени у део. Моји другови одобре мој пројект који се срећом допао п књазу, јер га је вратио из Крагујевца без икакве приметбе, и ми га онда предамо високој порти. (О њом смо св за све чланке лако сложилп, али за чланак о саветницима нисмо се никако могли сложити. Ми смо тражили да советници одговарају земаљском суду по чијој би одлуци могли бити сбачени, а осим тога оставити књазу право стављања у пензију, или ако нађе за добро да им другу дужност даде, несмањујући им ни чин ни плату. Порта доказиваше да советници морају бити на сав живот, и да не могу бити сбачени докле их порта не осуди. Ту је било дуго и млого препирања! Имали смо одвише посла. Али Нури ефендија као советник министарства п министар спољних послова који је с нама радио ову ствар, имао је тако млого бриге око тога, да често није знао шта ће да нам одговори. Држим да наши разговори и наше ноте служе на част Србима, јер смо разумно и слободно бранили независност унутрашње управе у Србији, као и њене признате повластице, и доказивади смо каква је опасност

Орвиза и Русаја, 26

а