Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

998

ћ

за српску управу, ако се советници узвисе над земаљском управом, и како се због тога може често машина државне управе да заустави па шта више и да оштети, што се доцније у практици и показало. Ми смо често шиљали наша извешћа књазу, п он је својим писмима велпком везпру подупирао наше ноте. Напослетку кад смо видили да нема нп одкуд помоћи, то се сва тројица потпишемо на протесту који смо предали и у коме смо рекли: да не можемо примити такав устав по коме српски советници зависе од високепорте, и који потире српска права, и да не можемо одговарати за последице. То је исто писао п књаз, Но све је било у залуд. Порта је остала при својој одлуци и кад је нисмо хтеди усвојити, она га пошље мимо депутаце београдском паши, који га је и обнародовао.“ Казивање Живановићево ма да се не слаже од чести с другим сведоџбама п начину састављања тога устава који је био предложен порта у име књаза, а с уверењем, да сви депутати нису хтели примити турски устав, ипак показују, као п сва друга извешћа да је главно питање било чланак о совет„ницима. '9)

у Очекивајући дан, који је бпо одређен за обнародовање устава, обе партаје у Београду провођаху време у празновању. Милош је посетно пашу, који га је дочекао паљбом из пушака. Јован Обреновић давао је бал, на коме је био и Милош. После су се спремали за додазак Франчуског конзула Ђукла; а најзад светковали извешће што је султан поклонио Србији нов грб без месеца с круном. У то време разбадивале се пашквиле о томе, да се народ закуне уставу 1885 године. Сазивање народне скупштине објављено је 10 Фебруара на дан рођења Милошевог. Напоследку је устав обнародован 13 Фебруара 1889 године али ни у Београду, ни у Топчидеру ни у Крагујевцу, него на отвореном пољу што одваја београдску тврдињу од вароши, које се зове Калимејдан. На овом обнародовању били су приступни: Милош с његовим приврженицима, готово сви привржениди противне партаје, сви страни конзули, сви турски чиновници, официри и гомила народа. Устав се почињао овим речима: „мојему везиру Јусуф паши (да буде прослављен Г) и књазу народа српског Милошу Обреновићу (да буде сретан до гроба! На основу повластица и привилегија поклоњених мојој провинцији Србији за њену верност и оданост, и по садржају пређашњих хатишерифа издатих у разно доба, с моје стране учинило ми се да треба поклонити тој провинцији једну унутрашњу управу и утврђени устав нарочити и повластичан под условом, да Орби тачмио врше своје обвезе верности и покорности, и да уредно плаћају данак мојој високој порти у од-