Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

400

које су потребне; и е) да казни осуђене преступнике по законима. земље, али да може смањити или увећати казан. Чланак 8)“. Дедокруг чланова советских опредељен је највише у законодавству, где је долазило: „а) претресање и решавање питања и ствари које се тичу закона и установа земаљских, правосуђа, данка и других пореза; одређивање плате п награде свима чиновницима у земљи а тако исто п установлење нових дужности ако буде потребно; 6) рачун годишвих трошкова за управу земаљску п изналазење најлакших срестава, за распоређење и купљење данака који ће покривати расходе; в) најзад, састав једнога закона, који ће морати да определи број, плату и службене дужности земаљске војске за чување поредка и спокојства (Чл. 12)“. Што се тиче начина израђивања п издавања закона то је било опредељено у чл. 18 п 14-ом, Совет има право да израђује пројекте закона ако нађе да је који од потребе, и подноси ће их књазу са потписом секретара Совета, али једино с тим условом, да тај закон не потире законшта права владајуће високе Порте, под чијом власти стоји држава. Питања која долазе Совету на претрес решаваће се већином гласова. Веома важан члана који се односи на права чиновника бпо је у чл. 48. у коме се говорило: „пошто су чиновници војени, грађански и свештеници изузети од телесне казни, то ће у оним случајевима када се свечано докаже њихова кривица и у след законог решења буду осуђени на казн, биће кажњени строгим укором, задржавањем плате, оставком п најпосле заточењем“. Такве су биле суштаствене промене, које су унесене у патријархалну управу Србије, као што је дотле била у рукама Милошевим. (Све остало што се тицало народних права, по сам Милош посде издалог закона 16 Октобра 1587 године није могао наћи ништа противно својим жељама. Устав је објавио једнакост свију Срба пред законом, неприкосновеност личности и сопствености, слободу трговине и данак у натури п кулучење. Овоме треба додати да је у уставу била сасвим јасно п тачно опредељена административна и судска јерархија. Код оваких услова, Милош се није могао надати да ће моћи једним пди другим путем изменути чланке устава и да их учини необвезним за се. Устав дакле кога је тако потврдила Порта и Русија нанео је последњи удар оној власти, коју је Милош научно да држи у својим рукама толико година. 300)

Устав који је савету давао земљиште за правителствену радњу и чувајући његову неприкосновеност од сваких покушаја са стране књажеве, у исто време није стављао никакве препреке намерама са стране совета, осим потребе доказати њихову кривицу код саме Порте.