Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

404

управом нових старешина. Буду уапшена два човека што су у гомили, говорили противу неких советника. Од њих дознаду, да Јован Обреновић, Живановић и ингдески конзул раде да побуне народ сретством оданих људи — противу устава. Али приврженици Милошеви нису остали на томе. Неки су му предлагали да остави унутрашње шштање за додније време, него да се почне мешати у ствари суседних турских области, од куда су у последње доба почеле долазити многобројне жалбе на тамошње власти. Те су жалбе дола· виде пз нишког пашалука од Бугара из Босне и Херцеговине од Срба. Милош је мислио да се заузме код Порте за угњетене хришћане, п шта више хтео је да набави из Аустрије војне потребе за Бошњаке _ п Бугаре. Тако су бар уверавали рускога конзула противници Милошеви. Ти исти његови противници нису се задовољавали само тиме што су пажљиво пратили сваки корак Милошев. Они су подстицали незадовољншке да се жале Совету противу његове пређашње управе, п са свију страна полете просбе у којима су тражили да им се врате воденице, њиве, ливаде куће п друга непокретна добра, које је бајаги Милош поотимао од млоти људи. Советници са своје стране пзрачунају све поклоне које је Милош које кад шиљао у Цариград (2%),

Међу тим приближавао се дан пасхе. Милош под изговором да походи своју породицу, која се у то време бавила у Земуну где се његов старији син лечијо, изненадно остави Крагујевац п дође у Београд. Советници се у тај мах престраве, јер су били убеђени, да је Милош покушавао да побуни народ противу њих и да поврати управу земље као и пре. Онџ пођу узастопце за њим разглашујући путем како се књаз противи новом уставу. Таким начином цело правителство дошло је у Београд. Бучић оде рускоме конзулу, п овако му карактерпше радњу Мплошеву у последње време: „књаз је отпшао из Крагујевца, а ноје учпнио никаква наређења за управу без њега (као да је Милош мпслио да за дуго остане вап Србијер) ако му пе испадне онако како је наумпо, продужпо је Вучић, одмах п3јављује брпгу о народном благостању, а у исто време мпели о новим сретствима како ће да продужи посао свога частољубља и самовољства. Како је непостојаног карактера он све обећава, а ништа не може да пзврши.“ (С друге стране Јефрем Обреновић п Вучић молили су Хаџшћа да нашшше устројство Совета п других надлежателства јер с њиховим секретарима пи писарпма ништа не могу да изврше. Хаџић је одговорпо, да он не може предузети тај посао без нарочите заповести књажеве, јер би зато морао оставити на страну пзрађивање грађанских закона. Советницима пође за руком те склоне