Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

405

Милоша који пору и Хапићу, да остави грађанске законе, и да узме у посао уређење земље а пре свега уређење Совета. У помоћ Хапићу буде одређена нарочита комисија. Милошу је непрестано била, противна мисао о власти советској, и он није одустао од намере да не оде у Земун, да отуда види како ће се окренути ствари у Србији без њега. 7 Априла пошље београдског управитеља вароши код инглеског конзула да тражи савета: треба ли он да изврши или да се остави своје намере о одласку у Аустрију с том дели, да га српски народ који му је толико одан потражи натраг и да о томе преда просбу Совету који је ограничавао власт књажевур а тако исто мисли ли конзул, да ли се Милош може користити оним немирима што су се ту скоро појавили у Џаризу и који могу потпалити јевропску војнур Хопес је одговорио управитељу полиције:“ што се тиче прелазка у Аустрију не могу му дати савета: а што се тиче привржености народа да ли је књаз има у маси народа а не само у појединим личностима, то он сам зна шта може учинити у таком случају. Француски догађаји не могу му донети ни најмање вајде. А што је положај његов ограничен то је његова сопствена слабост, он није морао да, уступа пред Советом, и треба да протествује код султана.“ Милош се страхота љутио на одговор Хопесов и почео се жалити управитељу полиције на енглеског конзула, како га је он осрамотио пред целом Европом, преварио с његовим обећањима и обмањивао заштитом државе која није у стању да га заштићује. Тог истог дана јави аустриској власти да ће да пређе у Земун, али после се предомисли, а заборави да отоме извести и земунско управитељство. Петроварадински губернатор који је дошао у Земун да свечено дочека Милоша, тамошња, власт и војска под оружјем престајали су цео дан на обали чекајући Милоша. У то време дошао је у Београд Јован Обреновић и слободио је брата уверавањима. да му је народу округу Чачанском одан. Милошу на ново дође на ум да оде у Аустрију и неколико дана после преговарања с Хопџесом пређе у Панчево с Јованчом Спасићем и Кунибером. Пошто је тамо издржао мали карантин пређе у Земун, и отуда 18 Априла пошље поруку паши београцком, да неће више да. се врати у Србију него ће да иде у Цариград да се жали султану, на ограничење од Совета. Кад су чланови Совета дознали о намерама, Милошевим хтели су целој Орбији да огласе о бегству књажевом и како треба очекивати заповести из Цариграда, али по савету паше и рускога конзула застану с таком објавом. Онда руски конзул пређе у Земун да преговара с Милошем; тамо је прешао и Живановић са, породицом. Упреговорима с Вашченком Милош је тражио да иступе