Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

425

већ ц сплетке многи дворова а нарочтто од отоманске порте, која ће се упети из све снате да ту увуче Грка, на што Срби немогу пристати ни на који начин. Тако ће исто и аустријски двор много сплеткашити од своје стране, дакле двор руски биће тако у вечним препрекама и сметњама. Особито ћемо много рећи о васпитању сина Карађорђева у Петрограду. Ако му васпитањем удијемо у крв приврженост ка. Русији, он ће моћи бити отачаству нашем од користи, пошто наследи оца. Но при свем том ваља установити у Србији Совјет у виду сената, у коме ће преседавати Књаз, а испод њега заседовати руски конзул или атенат; у тим случајима, ако буде потребе тај ће наш атенат или конзул моћи ограничити самовластије књажево и уздржати га од поступака који су противни Русији. Ова тачка неможе бити пријатна Аустрији, с тога би чини ми се, нужно било да Француски двор заједно са његовим царским величанством узме на се гарантију Србије и његовота устава: Тако би се аустријски двор задржао од сваких даљих сплетака, бојећи се да не распали противу себе оба цара. Атент Француски може такође бити приступлан у сенату заједно са руским атентом. Порти можемо дозволити да има агента или посланика у Видину, и код њега се могу находити секретари више поменутих атената. По важним пословима атенти парских дворова моту ићи у Видин и са турским пуномоћником саставити комитет или опште гбће, и предлагати на месту све оно што ће ићи на руку у корист Орба, Порте отоманске и општег мира. „Чини ми се да ће се тима срествима и владаоц удржати у надлежним границама власти. Кад би предложили да се у Београду смести руски гарнизон, то 'ни на који начин не би пристала на ово отомансла порта, на то би завапио и аустријски двор, а, мислим да и Француски пар пе би на то пристао. Но преко је потребно да се склопе српски тарнизони, образовати их у регуларне батаљоне, а руски двор мого би им дати офипира пзбирајући их из оних чиновника у броју којих морају бпти такође изелужени из инџирских и топшијских корпуса, који су бајати по свој властитој жељи ступили у српску службу. Ове тврдиње у Србији треба да буду својина Срба и да их заузму српски гарнизони, но може бити биће вужпо да их Русија снабде артилеријом за тврдиње, прахом и џебаном.

Закони.

Родоф. Овде сада суде по обичајима. Но опет било би по најбоље да се унесу руски закони, изабравши оне који су за њих нужни. Шр. књ. Прозоровскога. „На овај предлог ја пристајем,“

Данак порти отоманској.

Родоф. Желети је да данак не пређе 100 хиљада гроша; ову је суму Порта и досада имала ако узмемо у рачун трошкове које је чинила код тврдиња итд. Реч „данак“ изгледа тешко свима Србима. Кад би за то чуо црни Ђорђе он би учинио мноти покор непремишљајући дуго, па зато је преко потребно, да ову овоме случају буде код нашег сијатељства, и да му се, кад му се ова тачка, објави, растумачи. да тај данак неће се плаћати за Србе, но Бугаре и Бошњаке који су се преселили у Србију и који би требади да буду враћени Порти како нестоје под „висоћајшом заштитом, но Русија указује и ову милост Србима остављајући на миру поменуте пресељенике, па зато и Србија треба да престане ради узајмности, на то да плаћа поменути данак! Примед. књ. Прозороеског; Срби се неће пи на који

-