Srbobran

Број 343.

"СРВОВРАН

Страна 3,

Проф. М. II. ПУПИН Главни Председпик Савеза Сједнњеннх Срба „Слога”

Овнх дана г. М. II. Пупнн прнмно је следеће пнсмо: КОМАНДИР А. 'Г. ГС 1 АКВУД, Р. II. Помоћник Британског поморског аташеа Р. 809 Саут Фе])н Бплдннг 42—44 Вајтхол Ст., Њ. Ј. 18. маја 1916. Драгп Професоре Пупнну: У ствари „Извсшћа”, које сте ималн доброту датн ми пре два месеца п које сам послао адмиралитету, ја сам данас примио одгопор н упутстпо да Вам захвалпм у пме адмиралитста спглескога н да Вам кажем, да је ваш метод напшао иа велнко задовољство у одбору за изуме и нспптивања. Ја Ва.ч у псто времс благодарнм што сте били л.убазгн н добрн да ме прпмнтс па спеучнлишту н покажете мп горе номспуто „Пзпшећс". Ваш искреип А. 'Г. БЛАКВУД.

Ово пнсмо говорн о нопом нзуму г. М. И. Пупнна, којн је он ставно на расположење енглеској флрти за време докле рат траје. За тај пзум нудплн су му Иемци 250.000 долара за употребу само за једну годину. Ну г. М. П. Пупнн није хтео да прнмп ту понуду, већ је савезннцнма свој изум дао сасвпм бесплатно. Ово ппсмо објапљујемо, да бн наш свет у Америцн увпдно, како су нетачне н непстпнпте све оне клевете, које се у гпследње време протурају протпв г. М. И. Пуппна у новннама поткупљеним ауслрнјским новцсм — да завађају Србе у Амерпцн.

Послед^.и дан конвенције

Мај 12. — Пре подне. — Тачно у 9 сатп у јутру председннк конвснцнје отпара данаши.у седдиицу чптањем молнтве. После прозивке делегата, приступа се читању записпика јучерашње седпнце. Г. Пупин ставља прпмедбу, да му није јасно из записника, како јс решено за Јову Горогву. Нрсдседннк копвенцнје нзјавл.ује да је добро запедсно као што је н решено о фалснфнкату чекова Јове Гороње, алн да тхјницн ипсу најбоље стнлнзплова•1Н, 1пто ћс сс исиравнтн прплнком преписнвања записника.

Брат Божпп ставља прнмедбу, да опет није у записннк заведена оиа прнмедба коју је јуче н усмеио н ппсмсно прнметио. И оп се чудп зашто се тако лабано претпоставља значај запнсника. Бранко Пск :ћ снергпчно протестује загато у записник није заведено, да је конвенција решнла, да се ставн строгп укор: Мнх. Дучпћу, Јјорђу Стсјнћу, Стапку Туцаковпћу н Душану Снлашком. Степа Сптш.аревнћ пада у ватру н енергично захтева да се одмах казпе председннцп и свп делегатп, којн су данас на сед-

ннцу дошли. Јер је решено да свакн делегат ко би на седницу дошао без значке казни са 50 цептн у корист Ратнпчке Сиро»ади. За.шсник се прима са примедбама. Иредседник конвенције изјављује да је па дневном реду, да се реши, где ће се и када одржати идућа конвенција. јоса Рјновић предлаже Питсбург, као град, којп је са својом околином центар међу колонијама, да је најзгодннји за одржавање ндуће конвенције. Брат Вукадиновић предлаже Гери, Нпд., да би се показало ненријатељпма и смутљивцима, ;а се часни делегати не плаше њих. Мапе Момчпловић износи предлог одбора да се н ванредне и редовне конвенције држе у средншту Савеза. Јоса Рајновић повлачн свој тредлог и на ново предлаже Лос Анџелес. Мпле Кукулеча предлаже да се нзаберу само четнрп до пет гра;ова па да се за њих гласа. Брат Божни предлаже Норфолк, који предлог наилази на велико допадање. Илија Вујновпћ предлаже да се сваки предлог има прво подунрети са 12 гласова па тек онда да се та варош заведе на табли за опште гласање. На табли се заводе следећи градови за гласање: Лос Апгелес, Кансас Сити; пре лазп се на јавно гласање прозивком делегата, за предложена горња два места. Већнном гласова уз бурно акламирање, изабрат је град Лос Анџелес, Калифорнија, за место где ће се одржатп идућа конвепција. Међу делегатпма влада опште задовољство да је Лос Анџелес изабрат за пдућу конвенцнју. Приступа се решавању датума, када се нма сазватп идућа конвенција. Илија Вујновпћ предлаже да се узме летње доба, јер су лети понластнце велике на железница ма, па би се до Лос Анџелеса мо тло Савезу, на име трошкова, гло Савезу, иа име путних трошкова неколико хиљада долара уштедити. Отац Букоровић предлаже у хладније доба, да се одржава копвеиција, јер се па конвенцијн решапа судбпна српског радника, и да се на врућинама велпкнм теже може озбиљно мислити. Јоса Рајновпћ предлаже I. Мај пошто је и у правилима предвнђено, да се п седиице главног одбора нмају сваке године обдржавати I. маја. На предлог Душана Ботића, решено је, да се конвенција идућа н ма одржавати на Впдов дан, 28. Јуна у Лос Анџелесу, Калпфорннја 1920. године. Прелазп се па бпрање чланова управног н главног одбо!ра. ј Предлози су разни, и за јавно и за тајно гласање.

Г. Пупин напомиње, да су на овој конвенцији делегати решилн да у новим правилима гласи да је бирање јавно, а по старим нравилима гласање је тајно. Пошто је гласање за избор чланова управе иа крају конвенције, то је уобичајено да се гласа по мовим правилима. Председник конвенције отвара кандидацију за глалног председника. Једногласним акламирањем изабрат је за главног председника г. Михапло Пупин. Његов избор поираћен је са великим овацијама. Дуго се орило кроз халу “живио” и буриим пљескању не беше краја. Г. Пупин днрнут великим признањем, браћи делегатима изјављује благодарност на поверењу. За подиредседника акламирањем једногласно је изабрат Павле Хаџи Павловић. Орило се халом “живио” и бурном пљеска њу не беше краја. Кандидати за чланове управе јесу следећи: ђорђе Пурлија, .VI п.1 е Кукулеча, Стево Бабић, 1 'лишо Рапајпћ, Новак Богдановић, Јосо Рајновић, Стојан Ц. Павловнћ, Данило Букоровић, Видоје ђого, ^уро Греговић, Сн мо Вујновић, Илија Вујновић, Станко Виленица, Илија Радаковић, Илпја Почуча, Бранко Пекић, Јово Шигуд, Тривко Ми јамовић, Никола Трбовић. Вељко Радојевић, Јова Опачић, Саво Хинић, Мане Момчиловић, Стева Свињаревнћ, Благоје Бајагић, Андрија Мазлун, Душан Ботић, нису се хтелн примнти кандидације за главни одбор. За чланове главног одбора изабрани су следсћи: 1. Јоса Рајновић са 63 гласа; 2. Глиша Рапаић, са 6о гласова; 3. Новак Богдановић са 55 гласова; 4. Стева Бабпћ са 50 глесова; 5. Илија Радаковић са 49 гласоиа; 6. Видоје ђого са 48 гласова; 7. Плија Вујновић са 44 гласа ; 8. ђуро Греговић са 44 гласа, (по поновном избору); Председннк коивенцнје пре9. Миле Кукулеча са 45 глагласова, (по поновном избору.) кида седницу у I сат, која ће се наставити у 2 и по сата по подне. По подне. — Тачно у 2 н по сата но подне наставља се дапашња седнпца прозивком делегата. После прозпвке приступа се нзбору заменнка чланова главног одбора. Треба нзабрати 6 замеиика, а кандидати су следећи: Стојан Павловпћ, Никола Трбовић, Снмо Вујновпћ, ђорђе Пурлија, Вид Вуић, Данило Кне жевић, Тодор Дражић, Лазар Вукосав, Душан Поповнћ, Благоје Бајагић. За заменике чланова главног одбора изабрати су следећп: 1. Внд Вуић, са 62 гласа; 2. Стојан Павловић, са 54 гласа; 3. Ник. Трбовпћ са 52 гласа;

штива нм дала нсшто зиратнс Таман је Која почео разумеземље, н онн се настанише ту.натн. таман сс свно око бабс II подпгошс куперак. који сс мс као око мајке. а п баба умре... ђу зградама Којиним и да-! Спротан је плакао. Он је видео нас налази на крај села II.... н тод Ту се роди Која, поеле смртн ; и дотле да се многа уста на њеочеве на три мессца, а мајка га смеше, алп сс ннједна не му умре на порођају. Онштина насмсшише као баба Мандина.

узме дсте и да га нској баба Манди на гајењс. Како је баба била самохрана, она састави

II он разумеде шта је изгубпо, па пао на мртваца и чупа косе... ку. II вутеви изиђоше из гробља. А кад се нађоше на улици попа прнзва пошу и рече јој: — Води дете куви!.. . II од то доба Која оста код попе. II поп Мипа и поша Анђа бсху добри људи. Бог им дао свега доста, ал им не даде блага земаљскога, не даде им деце. Која, као и свако сироче, бе-

руке око снрочета нешто ссва- II кад тело бабино спустише ( шс врло умнљат. II прпоиу сру раку, и он хтеде за њим ско- | це његово за њих, и приону-

па радн. а исшто што и 'сама није нмала никога болекег. II добро је Којн било код бабс. 0на је била милостивна срца. иа је сироче мнлоштом обасипала. Бог нам је за то н дао срце да неког волимо, јер срце не може да жнви без љубави... Која је у бабн оживео све успомене на њене ране пнлнпс, децу њеиу, н она га је за то награђивала милоштом матерннском. Али ни то дуго не потраја.

чити. алн га задржа Једна ру- шс срца њпхова за њ. ка. Он диже главу и виде је- Ове две старе, честите дудно добро лицс н внде једну до- 1 шс осекаху неку милошту пребру сузу у оном помупеном о-;ма детету, нешто што бешс наку. II то добродушно лицс и лнк на милошту девојчпце. кад

та сЈаЈна суза задржаше га. То је био попа, — Не плачи, синко. — Морам, попо!... Ето!... II он пружн руку на мртва-

своје младе преоблачи Срце им је хтело да милује, да тепа н мази, да својн некога, ко би их лаком детињском руком помиловао по проседелим

ца, а сузе полпше овешталу о-^власнма, ко би их мекпм, дедеку његову. |Тињским уснама пољубио. Али га попа повучс за ру- II Која јс осстио благодат о-

ве љубави. Као свако сирочс, предао се и душом и срцсм овнм душевним људима. Врло лако — као дете свикао се на ову кућу, јер му је у њој добро било. Слушао је што му се заповедало, јер му се заповедало осмејком.. . Попи не беше доста да га гаји. он хтеде и да му очи отворн. И даде га у школу. Дете бистро, лако јс схвапало. Књига му ишла од руке. У трекем разрсду већ је чптао попину “велику песмарицу” сељацима, и псвао у цркви... Попа је плакао кад би се год његов јасни глас захорио... После је и нопи помагао: светио је водицу по селу, ишао с њим по пратњама н крштењима; једном речју: био му је десна рука... У селу су говорили: — Попа и поша стекоше души места... Ово им је већи севап, него да су цркву сазида-

4. Душан Поповић, са 50 гла' сова; 5. Спмо Вујновић, са 48 гласова, (по поноипом избору). 6. ђорђе Пурлија, са 45 гласова, по ионовном нзбору). Брат Мазлун предлаже, да се тајницима исплати, њнх четворцца, укупно 100 долара за њихов рад на записницима. Овај се предлог прима једногласно. Читају се разне молбе, затим Новак Богдановић чита извештај у име одбора, о прегледу и раду централног одбора Српске Народне Одбране и изјављује да је одбор нашао све у реду. Одбор је донео резолуцију, којом одаје сваку заслугу управи централног од/ 5 ора Српске Народне Одбране ;и гнушају се оним непрнјатељима српске јадпе сирочади и српских рањеника н оних нпткова који су хтели да се и на ову свету установу блатом набаце.

чега се развија велика дебата н негодовање, коју прекида председнпк конвнције речима: да ће се свачија примедба накнадно завести. Чита се дапашњи привремени записник, који ће се вечерас пре писатн и оверити од нове управе и од тајника конвенције, тако да се неби морало случајно и сутра држати седнице, само због записника. Председник конвенције раздаје делегатима “рачуне” да их испуне и саопштава, да ће им се чекови за дневнице и путне трошкове уручнти вечерас. Председиик конвенције Глиша Рапаић благодарп свима делсгатима иа чврстом н часном држању. Г. Пупин благодарн председнику Глишн Рапајићу п подпредседницнма : Стеви Бабићу и ђорђу Пурлијп на њиховом раду као нредседатељи ове сјајне конвенције.

тер опао те се претворио у ситну прашину по поду... Ни једног капка па прозорима; декући поподила овчија и говеђа балега, а са свију страна дува као у пећини... Он клону и сузе га полише... Најцрње мисли почеше тровати његову чисту душу, а сузе полеваху његове једре образе. — Коме то паде на памет да стоку у купу затвара?.... Зна ли он да је овде живео чозек?... Па да јо најсиромашнији, опет јс човек; нијо право да ту стоку затвара!... И ускппе... Он, који никога није увредио, сад би се тукао са оним, ко је његов праг гако обесветио!. .. II тукао би га без милости, нештедимице.

Слава свесним делегатима ка њиховом тешком, али успехом крунисаним послом. Јово Екеровић.

МИР СЕ САМО ПОСЛЕ ПОБЕДЕ МОЖЕ ЗАКЉУЧИТИ

Одбор је при прегледу пашао, да су књиге тајника Вида Вуића и благајника Срзеитића, потпуно исправне и одбор им изјављује своју захвалност. Ова се резолуција једногласним акламирањем и одобравањем прима. Г. Пупин излази пред трибипу и говори о значају и раду Српске Народне Одбраие. Врло лепим рачима износи од почетка до дапас целокупан рад централног одбора Српске Народне Одбране, и месипх одбора по нашим колонијама. Српска Народна Одбрана је од почетка до данас сакупила н послала рањеницпма и српској снрочади око $200.000.—. Нико не зна колико ће рат још трајати и кад ће се свршити. Благодари браћи де легатнма на њпховом раду за Народну Одбрану па их умољава да имају на уму да ваља још миого радити. Износи у своме говору врло похвалним речпма о раду Вид Вуића, Павла X. Павловића и Срзентића који су сав свој труд за Народну Одбрану улож тг чпјџи ли бесплатно, без нкакве паграде. гАвоо по, . 1' а . заштитити свет праћеи бурнпм одобравањем. в Наставља се читање преписаног и псправљеног записника. За време читања записника улазп г. Павле X. Павловпћ гл. поднредседник, кога бурио поздрављају устајањем свн делегати. Г. Павле X. Павловић са неколико пробраних речи благодари браћи делегатима на по(ерењу, да су га једногласно изабрали за подпредседипка. Он мм даје реч да ће своју дужност предано и својски обављати, а Јраћу делегате моли да припомогиу да својпм радом олакшају посао новој управи и да пораде да сви чланови Савеза Слоге пскрепо потпомогну нову управу у раду, који ће бити на добро и чланова и Савеза Слоге. Бурно одобравање. Наставља се чптање записника. И овом прпликом стављено је неколико примедаб? на ново преписати заппсппк, око

Париз, 22. маја. — У добродошлици, којом је поздравио рускс државнике и члановс Думе, данас јс француски премнер Бриан рекао: да рускофранцуски савез пма много више циљева, него само одржањс мира и равнотеже европске. Он је рекао, да су Француска и Русија чиниле све могуће да нс дође до овог рата; али им јс бпло узалуд. Рекао је, да оне могу са поузданош ћу гледатн у будућност. Мир, који ћс Савезници тражити, — рскао је Бриан мора бити без ннтрига, а дони ће само после победе, која ће од будућих сТј^ицшх. крвопролича, као што је ово сада. Он је ука'”1!) на јунаке са. Вердуна и рекао: да ни мало не сумња у крајњу победу Француске и њеннх савезника. ПА/1А РОСА.

Пала роса на босиљак рани, Кидалп га по избор јаранп, На јарана све по једна грана Мом јарану не дадоше грану. За њсга јс грана узабрана: Вита граиа, јараница Јана! СРБИ И СРПКИЊЕ! — СВАСВАКОМ ПРИЛИКОМ СЕТИТЕ СЕ СИРОЧАДИ ПАЛИХ СРПСКИХ ХЕРОЈА!

ли!... II не зваше га друкчије, него: Која попов. II дете расте и порасте. II замомчи га попа, и нагизда га као да му је рођени син. II цело ссло рашири му рукс. Свакн је у њсму гледао ваљана радина и чсстита момка. Свуда су га прнзнвалн, а он се одазивао. Рашчптавао пм пнсма војничка и пнсао војницнма, градио дсцн колнца н саоница. набнјао конопљу и лан женама, свц рао младежи у колу. ГОта су од њега тражили да учини — чинио је... II мушко и женско, п старо и младо, и мало и велико волило је тога младића и смсшкало се на њ као на леп пролстњи дан. Волнли су га сви и он је волсо све. Али нада свима волио је Милицу... 3 . Једног дана вранао се из по-

теса... Дан беше леп, пролетњн; небо прошарано облацима; из зелених жбунова чује се цвркут.. . А он нити то види ни чује. Наврзла му ое нека песма — што је чнтао у попнној “песмарици” — на памет, па вс.ћ почео шаптати: “Вако наши инџијелн кажу: “Да ће вашс кућо погорети, “Ви дахије главе погубити, “Из огњишта пронпће нам трава”.. И кад ступн у село, прво му паде у очи, његова кућица... И, нсзнајући шта ради, проџе он кроз порушену ограду, приђс куннци, с које давно и давно беше спао малтер, те се видеше дрвене греде. Он тури прст у рупу од кључанице н вра та се са шкрипом отворишо. Он уђс унутра. Жалост је било погледати... Над огњиштсм зјапи баџа, а по огњишту проникла трава; мал

За тим скочш. Поглода око себс... Свс грозно, празније од празна срца. Осети како се све око њега окрсће. Посрћући дотетура до прага, стаде иа њ и погледа се... И уза сами зид, између рогова, он опази метлу што је самн сељаци око кућа ееју. Метнута је, Бог те пита над — под кров да се сушп... Можда је ту намести ла рука његовог оца или мајке... И он осети неко божанско поштовање у души својој према тој сувој биљци... Прнџе и скиде је... Ово су њнхове руке прихватало... И он стадо љубити онај бели коиопљанн конагд којим метла бе ше свезапа... — Ха! Њом ћу кућу да пометом. Хоћу да избацнм оно ђубро напоље!.. . Онда стаде чупати трану с разрованог огњншта.. . И кад је почупа, он оде у авлију н поче купити сувад. .. Накупи цео -~-унесе у кућу. ~!Та тим опет оде тражнти штогод да ватру одложи. II у авлији нађе хомут сена... Укреса ватре у труд тури труд у сено, па разману око себе.. . Хомут плану... Он га брже бољо метну на огњиштс, баци врх њсга неколико суварака... II ватрица плану. . . Беличаст днм днже се у вис и разастре со по таваници.. . Срце му је играло. Полнше га топле сузе.. . Захвалност се днже далеко изнад баџе, и даље још нзнад оног небесног плаветнила... — Којо! — викну га неко. Он сс тЈнке. Пред њим је стајао попа. — Ти плачеш? . .. Он пође н њему, заусти н нешто да ]>екне, али га глас издаде, језш* се узс, оне не може одолети сузама... И попу полвше сузе. — Нека си благословен, сино мој! — рече он неким светим гласом. — Нека ти је благословен дом родитеља твојих којнх се ти тако сепаш!... 0во јо твоја кућа. Ту си ти теменом ударио!... И ја ћу ти је обновити!... Ту пеш ти твоју младу довести. . . Ту ће се твоја деца раџати!... Нека си благословен.... Он иођс попи. Ноге му клецнуше. Он клону и обгрли колена своме добротвору. И попа му спусти руке на главу. И он осетн како га прожма нека света јсза; и виде родитеље своје; и видо самога господа како благосиља њега и дом његов. — Устани, синко!... Твоје вредне руко створиће рај на овом парчету земље. (Свршетан у идућем броју.)