Srbobran

“СРБФБРАН”

Ограаи I.

вр ж=

Број 354.

АЛАСКА ЗА РАДНИКЕ

У Аласци је уведен закон за заштпту радника 29. априла 1915. Тај закон важи од 28. јула 1915. и прописује следеће: Одштета се добија — за повреде, које проузрокују онеспо

гинули ожењен, удовица добија $3000, и свако дете ислод 16 година добија по $600 и родитељ или родитељи, који су зависили од погинулог добијају по $600; ако нема удовице, даје се по $3000 сваком ма-

собљење за рад за време дуље |Лом детету и но $600 сваком де од две седмице; за смрт, која тету испод 16 година. Укупна наступа од самог рада н у то- 1 свота не може бити вева од «у рада, е од намере радника $6000. — 2. Ако погинули нида сам себе или другога озледи је бпо жењен, добијају родитеи ако радник није био у пија- љи по $1200. — 3. Ако поги;пули нема никога. плакају му

ном стању. Индустрије. за које важп о- се погребни трошкови до $150, вај закон: У рудницнма где и осталп трошкови. ако их има ради пет или више радника, до $150. изузев да се изборнма то друк- Одштета за повреде: 1. Ако че уреди. (Дакле на изборима је за увск онсспособљен. радможе се ова одредба оборити ник доби.ја $3600: жена му. аили преиначити.) ко је на животу. добнја $ 1200 ; Особе. које имају права на свако дете испод 16 година доодштету: — У приватним по- бија по 8600. — 2, Ако је раддузенима сви радници у поме- 'ник привремоно онеспособљен нутим ипдустријама (дакле за рад. добија половину своје само у рудницима): контрак- плате за време од 6 месепи тори и подконтракторп немају ако за све то време не може да права на одштету. Овај закон ради. — 3. Ако је делимичо не обухвата државна подузе- стално онсспособљен (лишен ћа, кога тела тела) издају му се Ко плака одштету: — Влас- одређсне свотс према озледама ник подузећа. и према броју деце. Величина одштета: Спсроеи се ] 1 ешавају на суОсмртнина: — 1. Ако је по- ду са и без пороте.

У Ресави крај воде Равана; Имам блага колико ми драго, Ударићу темељ од олова, Па ћу цркви саградити платна, Саградипу од сребра бијела

ЗВАНИЧНИ ГЛАСНИК И 3 Ј А В А.

БРИСАНА ДРУШТВА. На прошлој седници Управ

| Чланови горепоменутих дру штава, који су исправно вршп ли своју дужност према друштву. нека се обрате Савезној Управи за преступне листове за које друго добростојеће друштво. НЕКА СЕ ЈАВИ уредништву овог листа г.г. Петар н ђорђс Тадић. Тражи их Ј брат Сава. сада налазећи се у Француској.

т Л 131 Р зш зхшику.

Службу служи славни кнез Лазаре

Но гнадише њиме задужбине Саг]>адише многе манастире,

У Крушевпу шанцу шареноме. Сагратмше Високе Дочапе. Службу служи свстог Амосија: Баш Дечане више ђакпвипе; *'ву госччду зове на светога Паиаршип' више Пепи равне; Са кн.игема и са здравицама. У Трениии бијела Девича: Скупи л 'у се сва српска госиода И Петров\ ТТпкву пој Пазаром;

Покрику је жеженијем златом, нод ^дбора брисана су ради Поднизати дробнијем бисером, не У пд атс следена друштва: Попуњати драгијем камењем.” ”^ в ' ^ ава 184, ЧисхоСва господа на ноге устала, М ин -> „Св. ђор^е бр. 232 II часно се кнезу поклонила: АЈР° НТ0Н > ^ ин - и >-К ап - А. Се.феровик” бр. 273, Гери, Инд. „Гради, кнеже, биће ти за ДУШУ, И за здравље Високом Стевану.” Но ту сједи Обилић Милошу, Сједи Милош доље удпо совре, Милош сједи, ништа не бесједи. Ал’ то виђе славни кнез-Лазаре ђе му Милош ништа не бесједи Наздравн му златну купу вина „Здрав да си ми. војвода Милошу, Па МИ II ТИ ШТОГОђ проговорп. Јера хоћу задужбину градит’.“ Скочи Милош од зсмље на ноге Скиде с главе самур и челснке. Па је часно кнеза подворио: Додаше му златну купу вина. Не пије је. поче бесједити: „Хвала. кнеже, на бесједи твојој. Што ти хоћеш задужбину | градит’ Време није. нитн можо бнти. Узми. кнеже, књиге цароставне. ,Те ти гледај што пам књигс ј кажу: Настало је пошљсдњс вријрме. Хоће Турци парство преузетп. Хопе Турпи брзо царовати: .Оборине наше задужбине. Оборићс наше манастире. Оборике пркву Раваницу,

Па је редом у совпи посади По госпоствг и по старјешинству, Уврх собре слрвн ' кнез Лазаре Ту сједоше пити вино хладно. Таман бише винп највишега. И о сваком добру бесјеђаху, Ал’ пошета госпођа Милица, Лако шета по парском дивану. Па њојзи је до дсвет ћемера, Испод грла до девет ђердана, А на глави левет перпшана. Повнх тога круна позланена А у њојзи три камена драга, Гјајо ноћом како дањом сунце Па бесједп славноме Лазару: ..Господине. славни кнезЛазаре! Зазор мене у те погледати. \ камо ли с тобпм говорпти. Г>нт’ не може говорити хопу. ПТто бијаху Немањићн стари, Паровашо. па и преминуше. Не трпаше на гомило благо

„ Ископаће темељ од олова. Мало више ђтрђове Ступове. ,. . „„„„ ' ' • Сли]еваће у топове ђулове, Гогтоћапе наврхРашке хладне, „ , . , тг _ . _ ,Те ће наше разоиЈат градове. тт Тпошпу V Х^рнеговини. „ 1 И пркви.ће растурити платна, ТТгкву 1ањ\ ; у Староме Влаху,

И Павлипу пенод Јадовника, Студенвпу испод Вовеника: Пнкву Жичу више Карановпа; У Пиизпену птжву Св. Петку; Грачанипу у Косову равном Гро то јост њине задужбине; Ти остаде у столу њиноме И потнпа нагомиле благо.

Слијеваће на хате рахтове; Хоће пркви покров растурити. Кадунама поднизат’ ђердане; Повадиће то драго камење јУдарат’ га сабљам’ у балчаке И кадама у златно прстење. Већ ме чу ли, славни кнезЛазаре, Да копамо мермера камена,

не градн нигђе задужбине, „ , , Да гнадимо цркву од камена Кто нама нене пристат’ благо 2 _ Ии за здравље. ни за нашу душу, А ни нама. ни коме нашему.” | Тад говори славни кнез-

Лазаре: Чујете ли. сва српска господо Шта говонн госнова Милипа. Јер нр гратпм нигђе задужбине? И Турпи пе царство преузети. И наше ће задужбине служит’ Од вијека до суда божјега: Од камена ником ни камена.”

Кад то зачу славни кнезЛазаре. Тад’ Милошу био говорио: * .Хвала теби. војвода Милошу. Хвала теби на твојој бесједи.

Хоћу гнадит’ пнкву Раваницу Истика је како што говориш.”

СА ПИК-НИИА. С. Д. Д. ..Рождесгво Христово” бр. 231 СССС. одржало је пик-ник дне 23. јула о. г. Игтн је био лобро посећен а и материјални је уепох добар. Свн смо уживали у изобиљу чистога зрака и расположеље било је одлично. Поред велнкога бро.та Срба учествовало је г Руско Добр. Дп. Румунско Д. Д. и натп дични Српски Сожо. Хвала им! Поред других забава и игара изиграло се и једно живо јагњс. које је добила вредна Српкиња г-ђа Сока Продановић. Међутим та угледна Српкиња као и пре. тако је и сада засведочила. колико ценп и но штуЈ - е српске установе. Да друштву што више помогне. она је исто јање опет даровала друштву и оно је оупЈГГЖа-Ле леп приход. Хва ла. Српкиљо. живела нам! Овај лепн излет оетаће у угодној успомени свију посетилаца. Светозар Амиџић. председник.

ТУЖНА ВЕСТ. Овим јављамо жалосну вест да нам је немила смрт — након дуге и тешке болести покосила нашега никад непрежаљеног члана и брата Милана ПТвракића дана 8 . јула о. г. Покојник је преминуо у државној болнипи у Хамбургу. Па, а боловао је од неумољиве болести сушипе. Покојник је родом пз Приједора. Босна. С. Л. ЈЈ. . Сппсиз Поосвета” бр. 102. СССС. у Лок Но. 3, Па.

Ошше доле потписано друштво изјављује, да је била неистинита вест, која је изашла у извесној њујоршкој новини, да је наше друштво бирало делегата за некакав састанак у Гери, Инд. Кривци и зачетници те неистине праведно су ка жњени по овом друштву. За Друштво Српсно Јединство „Слобода” бр. 22 СССС. у Сеатле. Ваш. 22. јула 1916. Милосав Кривачевић, предс. Миливоје Танексић, подпр. Петар Мивановић, рачунов.

0 П 0 М Е Н А. С. Д. Д. „Рождество Христово” бр. 275 у Блансфорду, Инд, опомиње свога члана Јову Т. Поповиг.а да пошаље дуговину сво.ме братству до 10 . шгуста о. г., не учини ли то, поступине се по савезним и дру штвеним правилима. Исти се је налазио пред кратко време у Ннд. Харбор, Инд. п на друштвену писмену опомену није хтео ни одговорити. Све што се тиче друштва, не ка се шаље на ову адресу: Р. 0 . Вох 58. Бланфпрд. Инд. Данило С. Богуновић. тајник. I

МОЛБА САВЕЗНИМ ЧЛАНОВИМА. ТУЖНА ВЕСТ. јУ близини Фаирмонт Парка у Кансас Сити, Мо, 14. пр. м. догодио се је несретан случај. Идупи са радње, прегазила је

Администрацији Србобрана жељезница нашег брата и чла потребни су бројеви овога лн- на Милету Латаеа. Пок. Миле ста од прошле 1915. године и та био је чланом овог брат-

ги народ, који се придружио шроводу, а свирала је градска музика. Иад гробом се опростио са покојником председник нашега друштва Марко Иеиновић и у свом дирљивом говору истакао врлине покојникове и захвалио се у име дру штва свој браки, која у овако јлепом броју исказаше пошту врлом покојнику. Такође се је Јзахвалио и г. М. Рафаиловићу са фамилијћм. који је покојника у задњем часу гушмио у своју кућу. Брате Антоније! лака ти груда ове туђе земље, а твој пе спомен вечно остати међу нама. Срп. Д. Д. ,Цао Душан” бр. 13 С. С. С. С, ђиром. Ариз. Марно Веиновић. предеедник, Б. М. Вуковић, тајник.

то: бр. 276 и 277. Молимо сваког брата. који је поменуте бро јеве сачувао. да нам их пошаље на чему ћемо им бити особито захвални.

ТРАЖЊА. С]Ј 1 т. Д. Д. „Засава” бр. 158 у Сутер Крик. Кал, тражи своје чланове Николу Пешукића и Спасоја Вуксовина. да се јаве ДЈЈуштву до 12. августа о. г. Ако се дп означеног времена не јапе. бмћс према њима поступљено по савезним и друштвеним правилима. Перо С. Грујевић. председ. Нрсто Ннежевић. тајипк.

ПОЗИВ НА СНУПШТИНУ. с "Кнч сс сазива пзваггредиа скупштина ове црквене општи не. која ће се одржати 6 . августа о. т. у 2 сата после подне у нрквеној дворани. Сви он-| штинарн нека неизоставно изволе доћи. Срп. Прав. Црквено-Школска Општина Св. ђурђа. С. Воленић. председ. М. С. Трбовг.ћ, тајннк.

ства 8 година. Са Милетом ова колонија губи из своје средине угледног Србина. а ово братство вриједног и марљивог члана. Сахрањен јс 16. о. ч. Остав ља у старој домовини ожалошћену жену н двоје дјеце а овдје брата Милована. снаху и сестрића. Иека је братстка хвала С. Д. Д. „Св. ђорђе”. бр. 59 2. II. С. С, који су се у паради ддазвали да испрате е нама заједно пок. Милету до вјечне му дућо. Иека ти је. Милета, лака >ва груда туђе земље а ожалош ћеним наше најтоплије саутешће. 3. Д. Д. ,Св. ђорђе” бр. 59 С. С. С. С. М Трбовић. предсједник В. С. Лучић. тајник.

ТУЖНА ВЕСТ.

0 П 0 М Е Н А.

Ових дана^вјрубисмо нашег брата п угледног родољуба Антона Маровина. у цвету младости. у 34. години живота. Пок. Антоп родио се је 1882. год. у селу КримовицаЈ опћина Гр,баљ. Бока Которска. У домовини оставља ожалошпене: оца ,ђура. матер Мару и брата Илију. Покојник је страдао у бакреном рудокопу, где радепи услед провале остаде на. месту

С. Д. Д. Св. Јован Крститељ бр. 274 у Флинту. Мич„ опомиње свога члана Божу Бањца ' м ртав. да се јавп овоме друштву до и- Приређен му је 'велнчанстућР седннне. која ће ее одржа твен спровод у коме је учество тн 27. августа о. г. Ако се не вало више друштава. као: Бојави до означеног времена. би- | КРШК о братство бр. 77 Савеза >е према њему поступљено нре Србобрана. хрватско друштво ма друштвеним правилима. ! Св. Српе Исугово” бр. 138: Петар Панић. рачуновођа 0 Г р анак бр. 79 р ( , ф. М. и мно-

ОВЕ НЕДЕЉЕ ПРЕ ДВЕ ГОДИНЕ. 28. јуна 1914. — Убиство надвојводе Франпа Фердинанда и супруге му. 23. јула 1914. — Аустрија ша ље ултиматум Србији. 25. јула 1914. — Србија одговара на ултиматум. а Аустрија изјављује да није задовољна одговором. 28. јула 1914. — Аустрија објављује рат Србији. — Русија наређује делимичну мо билизацију в#јске према Аустрији. .29, јчла 1914. — Аустрија бомбардује Београд. 31. јула 1914. — Пемачка шаше ултиматум Русији и тражи жи распушгење руске војске ја отбнја тај захтев. Бслтпја намеђчје мобилизапију евоје војске. ЈЉиучка наређује мобилиза пију сш^^шт^еке. 1. августа 1914. — Немачка објавлл је рат Руспји. — По чела ,је мобилизација немачке војске. 2. авгуета 1914. — Немачка војска улази у Луксембург. Немачка тражи од Белгије да дозволи пволаз немачкој војспн кроз Велгију. Белгија одбила т ај захтев. 3. августа 1914. — Немачка војска упада у Белгију. Француска наређује мобили занију своје војске. Краљ Алберт белгијски обрана се за помоћ Енглеској. Сер Едвард Греј у парламенту најављује намеру Енглрске, да брани неутралпост Брлгије. — Осветлај ми данас образ! Отпоче света служба, Јекну мушко 1 ]).то иза певнице. јекну тако силовито. иа опет тако сла тко. као да са самог неба долази. . . Богомоља беше пуна. . -Стотннама с • ;а закунашг брже. Стотинач I пг.јпобо.кинји ме.штава поди к 1 се и пређ’ ■ !>о дог.е манаетп- 1 'Ч;' . . . Диж> се лссу као кад шг> Господа ка ди... То је Богу најмилији ми рнс. то ј’р мнрис човечпје дуП1Р . . . Синџиртип је ронно сузе од ])адости. Чисто не зна човек шта да ради од себе... Кад се свршила служба и кад изађоше пред цркву. Синџпрлип пораст’о до самог неС а, .. Нн-кога није видео, јер није никог ни глед’о... — Ама јеси ли ти то Стеване брате! — викну неко иза његови’ леђа, Он се осврте и познаде Ивана Гвозденовића.

Пољубише се ка’ стари знанци. — Их. брате!... од кад те нисач видео! — вели Иван. —Ни ја тебе! —Па како си? — Богу вала. никад боље! А тн? — И ја! — Од куд овде? — Трговином. — Зар још тргујеш? —Још! — Коме течеш. по Богу?! — Сину! — вели Стеван поноеито. — Сину?! — Јест спну! — А кад ти се наш’о?... Је ли колики? — ппта Пван у све већ.ем ччду. — Јеси био у цркви? — Јесам! — Јес’ чуо појање? — Јесам. Па шта? — То је мој’ спн! ... Иван га гледа пренеражен. — Ама зар твој?! А од куд?

, — Мој је!.. Тражим му цуI ру. Има ли кака прилика?.. . Дед’ репи ми, стари кардо! — Има, — вели Иван. — А где? — Ено! Погледај ону цуру! Стеван бани око и виде девојку ка’ горску вилу. И вита и стасита. у пелом сабору не беше ј°ј друге. 0 такој се лепоти не прича. 0 њој се пева: ,Коса јој је тура ибришима, Две очппе: до две трњинице. Обрвице: с мора пијавице, Трепавице: крила. ластавице, Два образа: два ђула румена. Медна уста: кутија шекера, Ситни зуби: два пиза бисера, Бело грло: СЈ‘ајна месечина., Кад говори. кан’ да голуб гуче, Кад се смије кан’да сунце сине А кад шеће, ка’но пауница”., Ето. така је била цура. Стеван усука брке. — Е. то! — рече. — А чија је! — Моја!

— Твоја?! — рече Стеван зачуђено. 0 од куд ти?!... —Божја, па моја!... Ето, ако ти је по вољн и цура и пријатељ! — До века по вољи! — рече Стеван. И Нок’ је са сређсм . — Да Бог да!. . . — Долазим ти са сватовима од овс у другт недељу. — Када тп је драго! И пољубише се. Па онда одоше у совру и заседоше око бардака... Кад су се кренули дома са са бора. припита. смешећп се, Стеван Момчила: — Јес’ умотрио коју цуру, море. а? Момчило само саже главу и порумене. 5. Пре ти нпј>, било ка’ ово ,јако. кад оћеш да се жениш. Доста пута момак и не види девојке; њега жени отац. Сретпу се два знанца на путу у во-

деници, поздраве се, потегну бардак ,отвори еглен” и испри чају један другоме да имају си на и нер —одма’ се ту и опријатеље!... Па ни попови нису баш толико тррбали пре венчања. 0 ни само приведу те венчају; а испити, „отлашенија” у цркви, крштеппце. марке — нико за то није зиао. па чак ни попови. Елем. измеђ’ Стевана и Ивана била је ствар углављена. Свадба мора бити у заказани дан ка’ умрети. Стеван се потруди те уреди Момчилову куђицу, начнни му вајат: придиже мало склона, где ће држати ’рану и све уреди како треба. Иа недељу дана пред свадбу „посла чутуру” да зове у сватове, а он нризва Момчила. — Посинче. и сине мој!... Рад сам да те с кућом саставпм. па сам ти наш’о цуру у једног мог пријатеља у ваљевској нахији. То је Гвозденовић.

Цуру си и сам видео. Мислим да јој не манишеш? — II још синак! Тн ћеш \ своју купу, под свој кров. Треба опет да се баџа задими. Јв сам све уредио. — ’Вала ти! — рече Момчило, и пољуби га у руку. — Тамо ћеш и цуру довести. Кад је од њега одмак’о. Момчило је трч’о ка’ манит. Ама зар Гвозденовића цуру. зар Иванку?... А баш му прионула за српе. кад Ј’е о Малој Госнођи видео!.. . Међу тим дође и субота, а он међе на се руво. Облачи доламу п јелеке. опасује свилени појас, који јс плетен од жуте свиле. а карике на њему од беле. По вр’ нојаса силај, а за силај задева сребрњаве, који трепте у самој срми и драгом камењу... Ресе од појаса спу с.тиле се скоро до колена а на глави му капа „кришкара”, па за њу придевено „ђувегијско”

перо пауново. . . Дичан је изглед’о у овом сјајном руву.. . Кад беше све готово. кренуие се свати по девојку. Један је водно коња на коме г>е девојка дојахатн. Целим се путем пило и певало. а пушка није дала једна другој издушити, док не дођоше Гвозденовнђа дому. Ту их Иван дочека и почастн царски. Ту сватн пренођнше. Сутра дан ее свршп све по реду, свати ручаше, па домаћи изведоше девојку и дадоше ручноме деверу. Женска посла! Знате. ’вала Богу. ла го не може да прође без суза: али јесте н сам Иван се заплака. Кренуше се свати. Вођевина јаше на коњу између кума и девера. Чудно ли беше у души младе вођевине!. .. Оно. и по тешко се је растати од дома где је од-