Srbobran

1Ч1ШВЕК зб«

НВУГ УОКК, М. Т, ТНТЈКЗОАУ, ОСТОВЕК ха, 1916

ТЖАВ П.

л

8 ИВг>Ск 1 РТ 10 М КЛ 1 1 Јпнед 8(а(еа о{ Ашепса опе уеаг бос. Сапгоа, Еигоре е (. с. ог.е уеаг $1.50

Р<-Т>о! г(п ј>«И1аћес1 еуегу ТћигшТау а( 443 \У. 2а 5 (гее|, Уогк, N. У.

II РЕТГТЛАТА: За Сјед. Држаже на годину 6о д Канаду. Н.аропу итд. год. $(.50 Србобрзв оттази чгс на 443 V/ 35 3(ге*1, Мсо Уоск. N V.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

5РВОВРАМ

8ЕКВ ИАТ 1 США 1 . РАРЕН АИО ТНЕ ОКСАИ О? ТНЕ 8ЕКВ РЕБЕКАТ 10 М „8ЕОСА”.

Број 364

ЊУЈОРК. Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 29. СЕПТЕМБРА, 1916. ' —- ■ '■

♦ • • * •”•"***•"•**•*%***—***•—•*\— 7 *»" 1 ,~*~**+ 4 >**»~»".**»**++****»**»"»—***•—***•—•—•*+***•*• * * * • • • • *

Срби за народно јединство

♦•♦♦•♦••♦•! , *!»»**е! , *!^«! , *! ,, ! м ! ,, ! , *! , *!» , !**!**! , *******»**** < *************‘*** ф *********** < »**« , ^»* , !* , ! , %**1* < !**!»»!**!»«! , *!»*Г**!**!*е!******..»*.

! V У ? I т

Сав културни и политички рад Срба из свих крајева ишао је последњих година за тим, да се — без обзира на провинцијалне традиције, без обзира на облик владавине и степен слободс. што су је уживали поједини дијелови народа, — ста ви на једну здраву основу и на тај начин нгго је више могупе концентрише. 11од утицајем но вих модерних погледа у питању народног опстанка почела је сриска интелигенција увиђати, да ослобођењем од турског јарма неве бити ударен потпунп темељ народној будувности и да Србија без зема ља, које су нод Аустријом, није довршила онпх задава, што пх је извео Пијемонт, ујединивши нод једном владавином сав талијански народ. Културно уједињење народа Сез полтнчкога. пе пружа. у данашњем добу утицаја , стрије н удруженог капитала, ни издалека довољне гаранције за обезбјеђење његово. Ојачањем демократизације п национализовања саме државне институције добили су сви слободнп и уједињенп народи огромну потпору V истој државној властн у раду за народно ојачање па просвјетном и екон >м ском пољу. Док су тако народн. који су самц собом управљали, нмалн у рукама сва средства, која су могли употребити у самообрани од насртљивих сусједа, дотле велики дио Срба не само да није имао иомонп од власти, него се напротив трошно у борбц проти тој властн. Да на оваквим основима не немо мони осигурати свога опстанка, бпло је за свакога јасно. Морала се стварати нова и јача нодлога, а та се нашла у спремању за потпуно народно уједињење, не само Срба, него и Хрвата п Словенаца. Ношто је културни рад нрошлих година сасвпм освијетлио и доказао народно јединство Ју жннх Словена, Срби су га прихватили као подлогу и у политичком раду. Но да је међу Србима било и од прије људи, који су сматрали Србе, Хрвате и Словенце једним једннственим народом, имамо доста примјера. Будуни да су наши иротивннци у главном оснивалн свој план на ра здвајању Срба и Хрвата, мн ћемо се у овоме члаику због лакшег разумијевања ограничити на примјере. који показују, како су сс Срби односили у питању народног јединствас Хрватима. јер је и онако због географског положаја јединст-

во са Словснцпма могупе само преко Хрвата. Отац српске историје, Јован Рајић. родом из Карловаца у Сријему, пнше у 18. вијеку као цјелину „историју Бугара, Хрвата и Срба”. Даклс још пред 150 година за њега су били Хр ватм и Срби једно, па их у прошлости тако приказује. Великн народни учитељ и филозоф. оснивач нове срнске књижевности, Доситеј Обрадовпћ. сматра у другој половини 18. вијека као предрасуду п гријех издвајање Срба од Хрвата. Наглашујсмо. да сс Доситеј родио у Банату, гдје нема Хрвата, а прву младост је провео међу калуђерима у Сријему. који су у то доба народност уско везали са вјером. Филолог ђуро Даничин, јк>дом из Повог Сада у Бачкој, нј> ви је „екс катедра” изнео и|>есуду у борби за народии језик и тиме избио п последње оружје из руку противника Вука Ка раџииа. Па шта вндимо? Научењак Даничић не говори одјелито о српском језику, пего зањега постоји српскц илп хрватскн језик. Најбољи п најљепшн доказ. да су Србн п Хрвати јединствен народ, пружају иам баш они људи, за које смо се у вријеме највеиег сепаратизма п једнм и други отимали, п које смо свакм само за себе својаталн. Имали смо нраво да пх сматрамо својима, јер су они ирипадали п једнима п другима, алн нам је неукост н туџе сплеткарење очн смутило, па не видјссмо у заслијепљености, да смо н са.ми једно. Највсћп далматннскн пјесник Нван Гундулић. у своменајбољем спјсву „Осман” п Ср бин је и Хрват и Словенац, ира ви је Југословен. Другн Далматинац АндЈшја Качић Миошић. пјева и славн у својим народ'ннм епским пјесмама прошлост ..народа словинскога”, а под којима разумијева Јужне Словене. Прослављени умјетник Видовданског Храма, Иван МештЈ)овић, чија су дјела заинтересовала сав умјетнички свијет, доказао је својим радом да је н Србин н Хрват, да је чи стн Југословен. Чпм је идеја једннства ухватила коријена, није се рад на његовом остваЈ>ењу могао огра иичити ни у ком погледу. Тежња за слободом лежала је у народној свијести. а спознајом, да с.ао једно она се стала појављпваш једннственом н код Ср ба н код Хрвата. Све српске на учне институцнје осннвају свој рад на становишту, да су Срби

и Хрвати један народ и досљедно томе предузела је пред пет година Српска Краљевска Академија у Београду у заједници са Југословенском Акадсмијом у Загребу, да се изради уз сарадњу првих учењака у Словенаца. Срба ц Хјшата велнка „Југословенска Енциклопедија,” у којој не бити као цјелина приказана сва три дијела народна. са свом својом културом, ЗСМЉОМ II хисторијом. Док је на тај начин научним радом угврђено етнпчко јединство Јужних Словена, у исто су вријсме српски књижевници проводилн свој рад нрихватившн становиште народног једин ства. Српскн књижевнн листови позвали су у саЈшдњу хрват ске књижевнике и пјеснике, а српски пјесницп и књижевници стал и су сарађивати и у неким хрватскнм листовима. Пдеја народног јединства на шла је код Срба очитог нзраза у језику, појезији, умјетностп, култури, историјп н раду за бу дупност. Лпјеп успјех показала је она и у политнци, гдјегод је могла дови до израза. Кад су Срби у Хрватекој г. 1903. _прг>:-. ушли мисао народног јединства као копчу, која ћс пх всзати п у политичком раду са Хравтима, направили су цијели преокрет у својпм јјс довима. За вријеме двадесстгодпшње управе Куенове пала је свијест народна и изгубљена отпорна снага ирпдигле су се сада са кратко вријеме рада ко никад прије. Они ојачаше и иросвјетно и економски, а што је најглавније морално. Сасвим обратну слику видимо код Срба у Угарској, којн су се ограничили ца борбу за народно-црквену аутономију. Док су први радегш сложно са напредним Хрватпма постали јак политпчкн фактор, с којим су наши угњетачи н те како рачуналп. дотле су Срби у Угарској изгубнли и последњи неовисни српски ман дат на пешганском сабору. Манифестацнја народног јединства била би у Босни и Херцеговнни довела до вј>ло једноставног начина национализовања Муслимана. Али на жалост прилике меџу Хрватима, које је одмах након окупације ујармио клерикализам. "а преко њега се довукло из Хрватске франковство, сасвим су омеле тај посао. Уза све то стајала јс српска сељачка странка Кочићсва на становишту наЈшдног јединства. Далматннски Срби бирали су своја два посланика у бечки парламенат као прпсташе народнога једцнства. Обе радикалне странке у Србији, које су у вањској политици биле из разито руеофилске, у питању нашсг односа прама Хрватима удешавале су своје држање уј вијек према становншту јсдин ства.

Од колико великог и пресудног значења бијаше маннфестирање народног јединства за наше непријатеље! Аустрија је најприје иокушавала да га ослаби присил'ним мјерама, не жацајући се никаквих насиља. а најзад је метула на коцку и питање свог опстанка, и радије увукла толике државе у свјетски рат, него да је допустила његово да лње провођење. Историја се понавља, страIII! утицај на судбпну Јужних Словена опет се показује. Земље њихове мони ће и у будућности да одбијају сваки страни утнцај. који га слаби и уништава, само у том случају, ако Јужни Словени, осим етничког п културногједниства, буду имали и полишчко једннство.

Драгослав

К Црном Мору, где је залив мали, Често идем и посматрам шајке, Пли слушам како бурни вали Причају ми чудновате бајке: ..У даљини, где се Босна вере II Нсрства уноси камење : Где Ситница не може да спере Топлом крвљу напојено стење: Где Велебит диже се из мора II небеса врховима пара Где Морава сред поља п гора Дивпе слике из тфошлости ствара; Где-но Сава и Дунав н Д|>ава Током својим квасе плодне стране; Тде-но Загреб. Задар и Љубљана Очекује слободннје дане: Где се ШаЈ>а до облака пење II Тетовске простиру се равни; Где Прилепско подиже се стењс Марков градић. с.помен борби славни.. . .. . Ето тамо један наЈ>од знамо Што се брани помогнути лаћа, Па се грле, па сс љубе само Једва једиом сједињцна браћа” II сад кажу — тај је народ цветан, Снлан, монан. . . Весела му мајка!... Боже, Боже, ал’ ћу бити сретан Ако све то не остане бајка!

110 СЕ РШ »^ОЛУНУ Г. Гордоп-Смит, дописник позиат са својкх заслужних дописа из Србије, ових дана послао је овдашн>им повинама овај заппмл,ив допнс пз Солупа: Кад се човек прпмиче Солуну са мора, прво му пада у очи чувена Бела Кула, која стоји на средини прнстаништа. Око ње се палазп једаи малп парк у који се, између 5 н 7 сати у вече, слеже “цео Солун”. У том парку одржавају се и јавно зборовп и доносе оштре резолуције, којима се осуђује^р

жање грчке владе. Солун је необично узбуђем због бугарских упада у Маћедонију. Одржавају се протестни зборови, образују одбори за јавиу безбедност, проглашено је да је “от&џбина у опасности”, позивају се доброВОЛ.ЦИ да пођу иротив провални ка, а грађапи да дају прилоге за одбрану отаџбине. Ну од свега тога посла иема ништа. Влада у Атини не обраћа иикакву пажњу на све то огорчење народа, п Бугари и даље држе грчку земљу. Тако стоји и са грчком штампом. Она виче, про тествује, прети, али све остаје по старом. Грчка влада добија силан број најразличтијих претња, али остаје где је, гурајући Грчку до ивпце амбиса, у који ће је пајзад уз помоћ германофилстсог главног штаба, и сурвати. Ова “Бела Кула” подсећа "на Вавилонску Кулу. Под њом су сабрани: Арнаути, Анамити, Аустријанци, 'Енглези, Канађани, Фрапцузи, Талијани, Руси. Срби и Сенегалези. (Ја и,х пишем овде по азбучном реду, да ми се не пребаци да истичем једне пред другима). — Ово је нај занимљивија војска која се икад и игде сабирала. Генерал Сарај пзгледа као учител, у Берлицовој школп за језике. Солуњани су потпуно поплављенн овом пајездом. Иу тај раз иоликп свет ие впди се још толико око Беле Куле. Он се види тек оида када се пзађе на^ “Трг Слободе” и зађе по кафанама, где се палазе хиљаде и хил»аде љу-ди у униформама. Оио мало плашљивпх грађаиа. што седп ту, изгледа као да моли за опроштај гато је упало међу појнике. Столице из кафаие “Флокас” н кафане “Олимпус” са једне стране улице сусрећу се са столицама кафапе “Белжик” и кафане “Кристал” с друге стране — у средпни ултгце. Ту се води разговор у безброј језика; грчки. турски и шпањолски језик (којим говори 90.000 Јевреја у Солуну) не чују се од француског, енглеског, талијанског, српског и руског је зика! Једном недељно француска војна музика свира, а свакодневпо приређују се чптаве иараде за дочек нових трупа које се искрцавају у Солуну. У последње време иајвише су стизали Талијани н Руси, који су примљени са необичним одушевљењем, оправданим сјајним изгледом пристпгле-војске. Јер и Италија и Русија послале су у Солун, иа “изложбу”, своје нај боље трупе. Војници крал,а Виктора Емануела су ветерани с фропта; у лпцу су боје дувана, сагоЈгели сунцем у брдима у Трентину; Русп су прави џинови, које би с поносом водпо сваки генерал. Цео дан непрекинута поворка аутомобила пролази улицама за пристаниште да прими робу и ратни прибор. Улице чувају ен глески војници, француски, српски и руски жандари и талијански карабинери. У пркос све ове збрке нпак сваки иде својим послом. Грчки “лустрос”, дечаци што чисте чизме, преплавили су улице и иуде своје услуге на по туцета разних језика. Тако исто _на све разне језике нуде своју “робу” разносачн повпна. Није потребио нарочито иаглагаивати. да је п “Седма Сила” нашла себи места у Солуну. Ту је један еиглески дневник. “Бал кан Њус”; три српска дневника, четир француска. Уза све то ту је и грчка гатампа, пола туцета дневника који заступају исто толико разноликих политичких праваца. Талијани и Руси још немају својих новина, али ће и

тога бити сигурно. Ну и поред овог вашара у свему и свачему, живот у Солуну, као и у сваком граду где господари војничка стега, једноставан је и једнолик. Нема позоришта; оно неколико биоскопа и концертних дворана спада у пети ред. Једина је забава сести пред кафаном и прегресати “ситуацију”, претресану већ толико пута, и нагађати када ће почети велика офанзива. Главни је посао да човек нађе ладовине и да се крије од комараца. Ну срећом већ је прошла страховита врућина од прошлог месеца. Радовао бих се да то могу рећи и о комарцима, али и они опадају бројно. Да су прошлог месеца зпали бити једнодушии, моглн би чопека подићи из креевта; сада упадају у спаваће собе по два и по три. Сваки чезне да једном почне велика офанзнва. Горе у брдима нема ни врућиие пи комараца. На њихово место доћиће бу гарска танад, али војник лакше подноси опасност од танади него од комараца.

ШО БРРИ СШ „ШЕ"

Из Лозане, у Швајцарској, пре неког времена једној овдаш њој новиии стигао је овај занимљив допис: Један страни истакнути политнчар, који је скоро дошао пз Бугарске, дао ми је врло занимљивих података о расположењу у тој земљи, насталом након румунске објапе рата АустриЈи. У Бугарској влада свуда необнчно строга цензура. Не објављује се ннкакпа вест са румунског фронта, и многи путнпци који стижу са румунске границе позивају се на суд ради ширења лажних гласова. Свет је узбуђен и сви продају бугарске банкноте за румунске и руске, па чак и за српске по три пута мањој цени. Где се издају пасоши гурају се силне гомиле које једва чекају да побегну из земље. Усмено, од уста до уста, проносе се најразличитији гласови. Официрски клубови, којима су на челу штабни официри, испољавају тврду веру у коначну победу цептралних сила. Они мисле да је Бугарска довољно јака да се држи на свима фронтовима још за два месеца, а да је то довољно времена да централне силе успешно нзведу операције, “које се у врло кратком времену очекују па руском фронту”. Бугарски официри проричу, да ће Румунија, опкољена на фронту од 1500 километара (938 миља) бити лако прегажена, нарочито због тога што иема довољно џебане, јер су њене Манлихерове пушке и Крупови топови из немачкпх фабрика и савезници нису у стању да јој даду ни топова ни џебане у потребној количинн. Генерал Савов је изјавио у “Локал Анцајгеру” и “Рајхспосту”, да ступање Румуније у рат нема никаквог војничком значаја, јер она располаже само са 11000 граната на топ за месец дана, док се сада нросечно тражи 2000 граната. “ВојнгГ Известија”, бугарски војни лист, такође порпче војнички значај ступања Румуније у рат и вели, да румун ска војска није довољно јака да нанесе одлучни ударац. Бугарска ратна странка тражн да се на Румунију одмах удари, у дру штву са Аустро-Мађарима. Влада, са Радославовом на челу, слаже се са ратном странком гледе ратног положаја, али не за ступа њене политичке назоре.

ГОДИНА 6.

Неки чланови кабинета, као на пример г. Апостолов, нису баш тако чврстог уверења. Онп држе да би Централне Силе требале послати више војске и оружја, када траже да^ Бугари држе оба фронта. Демократи, чији је вођа г. Манилов, оптужују г. Радославова да је обмануо Собрање и јавно мњење гледе опасности, у коју је Бугарска упала поступком Ру муиије. Ова странка, и ако се јавно не издаје за русофилску, изјављује да скида са себе сваку одговорност и товари је на леђа владе. Г. Тодоров вођа Гешовиста, јер Гешов је на стражи, једини је човек на кога данас многи упиру погледе. Странка Гешов љева симпатише са савезницима, нарочито са Русима. Ова странка, од како је Бугарска сту пила у рат, држи се гесла: “Не стварај никаке тешкоће влади, јер то би значило издајство према отаџбини.” Али ступање Румуније у рат изменило је положај. Гешовисти сада оитужују Радославова да је неискрен био када је тумачио положај у Европи. Најповија открића грофа Карољија у угарском парламенту, о природи савеза између Бугарске и Централних Сила, још више су збунила јавно мњење, учинила га неодлучнијим. Гроф Карољи је изјавно, да њему изгледа невероватпим да је савез са Бугарима био склопљен 1915., ка да нису били присутни односних министарстава спољиих послова. Тај уговор направилп су и потписали сами само војници. Бугари се љуте што тај савез Ма ђари сада тако тумаче. Јер то значи. да тај савез не вреди; да он пе везује Централне Спле да притеку у помоћ Бугарпма. Иначе бугарски листови траже да се “оврши коначно” са Румунијом. “Камбана”, орган пре мијера Радославова, завршава овако један чланак: “Румунија је најпоткупљпвија држава у Европи. Све до последњег часа Браћано је говорио, да је пријатељски расположен према централним силама.. Ово гнездо сплетака и подмукло сти мора бити разорено једном за увек!” (Овај допис ппсан је пре месец дана. Бугари још не беху у стању, за тако дуго време, да разоре то “гнездо” интрига. Чекаћемо још месец дана, да видимо што ће “Камбана” онда писати.) СРБИ! НЕ ЗАБОРАВЉАЈТЕ НА НАШУ УЗДАНИЦУ — СРПСНУ СИРОЧАД! ТУЖНА ВЕСТ. Са овиме јављамо да смо дне 17. септемоЈ>а изгубили нашег брата н члана Вују Косановина, који се преселио у вечност. оставивши за собом супругу са четвоЈ>о деце. Покојник је био родом нз Лапца. Лика и био је ваљан н честит Србин. Покопан је 19. септсмбра уз суделовање целог нашег братства а свештсник г. Душан Трбуховик нзвршно је верске об1 >еде. Нека је хвала свој браки члановима СССС. којн покојника до вечне куве испратише. А покојнику нека је лака ова туђа земља п вечнаја памјат. Лука Саватовин, председник. М. Ердељанов, тајник.