Srbobran

Број 365.

•с Р Б С Б Р д Н’

ИЗ КРАЉ. СРПСКОГ ГЕНЕРАЛНОГ КОНСУЛАТА.

Умољени смо од стране Краљ. Српског Генералног Консула, господина професора М. И. Иупина, да објавимо, да му је Краљ. Српско Посланство из Париза послало две признаницс за прнмљен новац и то: 3.450 франака, послатих из Анаконде, Монт., од Српске На роднс Одбране; 333.70 франка послатих од Одбора Српско - Црногосркога Друштва за помагање домовини — са молбом да се те признанице пошаљу одборима, који су новац послали. Пошто нису познате адресе одбора, који су новац послали, то се умољавају дотични одбори да доставс своју адресу на: КОУА1, СОМЗШ,АТЕ ОЕМЕКАБ ОР 5ЕКВ1А 443 \Уез 1 2211(1 51гее1, Меиг Уогк С 11 у. да би им се признанице могле доставити.

а сада је на њујоршким и околишним Србима, да неизоставно ову забаву посете.

СРПСКА ЗАБАВА У ЊУЈОРКУ. Друштво „Удружени Срби” прирсђујс у суботу 28. октобра о. г. ВЕЈШКУ ЗАБАВУ у двораин Чсшког Сокола, 420 Ист 71. улнца. Почетак тачно у 8 сати у всче. Чнст приход је намењен сирочадн нзгинулих српских хероја. Улазница 50ц. од.особе. Добровољни прилози примапе се са захвалношпу и бппс објављени преко јавности. — На овој забави говорипе почасни потпредседник овога друштва, г. Томо Срзентнп, а суделовапс и Срп. Пев. Друштво „Гусле”. — Нсма сумње, да пс сваког занимати да чује п српског гуслара, г. Петра Перуновипа, који пс нам опсватн свс муке н јаде, које до сада претрпеше иашн хсроји у овом крвавом рату. Г. Поруновпп је овнх дана стигао нз Србије. Оспм тога приказивапе сс и један шаљивп позоришни комад ..Бесан као тигар”. Дакле забавиог ужитка бппе на претек,

БОРјјИГ ШГУБМј САВА

Неки Сава Дангубип, марвени трговац из Херцеговине, лучио јс стоку по Србији. Обично је с јссени стоку капарнсао, па у пролепе долазио те лучио и гонио у Задар на продају. Тим се послом находпо у Шу мадпји у јесен 1803. Дошавши (прича сам Сава): — пред ноп у Тоиолу, нађем се у невољи, где да нопим? У хан ка Турцима нисам смео, а у сслу баш никога не познајем. Уставим се пред једном купом талпнњачком, и назовем Бога. — Добро ти Бог дао, одговори једна жена и лрпђе да прихвати коња. — Могу ли, снахо, ја ту пренопити? — упитах ја. — Можеш, брате, што не би могао, одговори она. — А где тн је домаинн? наставпм ја. — Он пе допи до мало час, речс она. Ја вежем коња под стреху, на уђем у купу и унесем својс бисаге. У бисагама сам нмао подоста новаца, све белих иара. Још сам носпо неколпко тестета фнна барута, те сам поклањао по неком калаузу, ради пријатељства. Зато су ми бисаге биле врло тешке. Доманнца одс да начупа ссна за коња а ја седпм крај ватре, и мнслим да ли пу осванути жив? У неко доба попн, сену грлин од пушке кроз врата, па одмах за њим у^е и човек, висок, сув, препланута лица, са шубаром до самих очију, а на њсму дугачки гуњ. — Добар всче! речс он: п добро ми дошао, братс! — Боље те нашао! прнхватпх ја н упитах: јссн ли тп домаппн од овс куие? — Коекуда, наставн он: иосле Бога зовсм се ја, а ко зна чија пе бнти до послетка.

Ту се питасмо и казасмо се јсдан другоме. Он ми рече да му је име ђорђе. Брже оде, насече дрва, и донеее те наложи ватру. Мало доцније донесе жена ракнје и пасуља, тс лспо повечерасмо. Он пути; једва про говори коју реч. Ја сам мислио, Бог и душа, да сам пао у руке каквом хајдуку. После вечере, принесе домапин још дрва и наложи на ватру, донесе и сена те ми простре, жсна даде неку шареницу, а он узе моје бисаге, стави их мени под главу и рече: — Ето, брате, дрва доста, па старкај ватру, да ти не буде зима, а ја одох у вајат да спавам. Узе пушку и нзађе. Ја одмах оним дрвепем, што је донео за ватру, подупрем врата. И сву драгу ноп нисам заспао да ме не убије кроз талпе. Рано ујутро, још нигде зоре, а он викну: — Јеси ли будан, брат’ Саво? — Јесам, брат’ ђорђе! —ђи пим и отворим врата. — Ао, мој брат’ Саво, па ти си озебао иопас, ватра ти се за гасила! (Ја сам јс навлаш оставио да се загаси, само да сам У мраку.) _ Ту опст поракијамо, а кад се расвану, он ме испрати до иза Тополе, па. после оде, всли, стоци а ја право на орашачкп хан. На растаику ја му дадох два те стета барута. Кад се с пролепа 1804. рашчу буна у Шумадији, што пу ја за моју стоку? Дођем до Зворника, алн ту чујем да српске страже никога не пуштају. Један ме Турчин научи да кажем да имам исшто да јавим самом њиховом главару, а нико другом. То ми ломоже, и од страже до страже, допрате ме на Врачар у логор. — А откуд ти овде, брат’ Саво? То је бно онај исти ђорђе. — Вала, ти знаш, брат’ ђор ђс, откуда ја. Али откуд тп? — Ето, коекуда,догрдило на роду, па устасмо и веп не зиамо шта пе бити. Надамо се до-

бру, у име Бога! Тада га ја упитам за моју капарисану стоку. А он одговори: — Стоке ти, брат’ Саво, не дам лучити, стока трсба мени овде и да носи терете, и да се храни војска. Него дај тефтере, па ти седи овде а новци пе ти свн допи-. II, доиста, ја поседех у логору осамнајест дана, н за то времс дођошс ми свп моји новци. Онда се ја опростих од овог јуначког вође, и од страже до страже, одем преко Дрине...

8.00 551.97 35.00 29.00

тш ндр. одврана

Извештај Централног Одбора До 19. септ. 1916. прпмљено $210,545.58 Од 19. септембра до 10. октобра 1916. прпмљепо: За Српски Црвени Крст: На крштењу спна брата Дмитра М. Драгосавца, Кимбердп, Нев. ђорце Куљпв, Монолпт, Кал. Србп у Мпдланд, Па. Местпп Одбор Срп. Нар. Одбр. Џаксоп, Кал. Вптомпр Јагодпп, Клпвланд, 0. Срп. Бол. Пот. Друштво п Школа, Фпладелфија, Па. Фонд за Српску Ратничку Сироч; Срби у Нанапмо, Б. К., Капада 32.75 М. 0. Срп. Народ. Одбрапа, Стубснвпл, 0 Серб Релпф Комитп, део од Сав. Базара, Њујорк Коло Јутослов. Сестара, број 278 С. Слоге, Герп, Нпд. Срби у Регппг, Небр. Петар Јоспмовпп, Рок Спрппг, Вајо. 5.00 Мплан Бањанац Ливппгстоп, Впс. 2 .оо Србп пз Стплтопа, Па. 5.50 М. 0. Срп. Нар. Одбрапе, Рут, Нев. 22.50 Српскп Соко, Мплвокп, Внс. 100.00 .1. К. Дулетпп, Опт. Кап. 5.00 Драган Бпжпк, Герппг, Небр. 2.00 Петар Радоњпп, Онт. Капада 5.00 В. ад. Ј. Лазовнп, Бетлехем, Па. 5.00 Јевта Тодоровпп, Саугертпс, Њ. Ј. 2.00 Друштво Српска Спропад, Гсрп, Ипд. 85.00 М. 0. Срп. Нар. Одбрана, Балтпморе, Мд. 44.75 Јутосл. Нар. Одбрана, Фоспо, Кал. 250.00 Чланонп Др. Вознеесње Господње бр. 115, Сав. Слога, Хсмонд, Инд. 12.00 Коло Српскнх Сестара, Клпвланд, 0. 105.00 М. О.Срп. Нар. Одбрапе, Кдлумбус, 0. 55.50 За продату колајпу —.50 Фонд за пострадале Србе из Босне и Херцеговине: Јованка Суботип, Џос Анцеле.с, Кал., сакуппла 60.25 Др. Зора, бр. 142 ССС. Слога, 0кланд, Кал. 4.00 Србп у Ст. Лујпс, Мо. 211.00 М. 0. Срп. Народ. Одбране, Џак-

сон, Кал. 255.50 За продате књиге у Пптсбург, Па. 7.50 Југосл. Народна Одбрана, фреспо, Кал. 199.00 Др. Српска Омладпна бр. 17 Сав. Слога, Топопах, Нев. 2.40 Др. Јсдппство бр. 11 СССС. продало књнге 11.15 Србп у Бпзбн, Арпз. 782.75

П ! ’ОМЕНА АЛРЕСГ

Целокупнп прпмнтак до 10. октобра 1916. $213.800.20

Издато до 19. септ. Издато до 10. окт. Издато свега

193.776.47 52.00

$103.828.47

Остаје у благајнп па дан 10. октобра 1916 $19.971.73 Њујорк, 10. октобра 1916. За Централни Одбор Срп. Нар. Одбр. Јово С. Екеровнп, тајпик. ИЗВЕЦЈТАЈ БЛАГАЈНИКА Од седпнце 19. септ. 1916. остало у благајнп $16.769.11 На седипцп од 10. окт. прпмљено од тајппка 3.254.62

Свега

$20.023.73

И з д а т ц п:

10 . окт. за штампање коверти

п нпсапе хартпје по рапупу 26.00

10 . окт. за поштарииу п трош-

54.50

кове за експеднцпју књпга 16.00

10.00

10 . окт. за поштанске марке 10.00

47.00

Остаје у благајнп свега $19.971.73

125.10

5.00

Томо Срзентик, благајппк.

136.00

СПИСАК ПРИЛАГАЧА

Рут, Невада. Местпп Одбор Срп. Нар. Одбране пв горњег места прпкуппо је $22.50. Прнложплп су следепп: по $5.00 Петар П. Гра ховац, Душап П. Псндо, по $2.00 Јовап С. Карпк, по $1.50 Мпло А. Прпбип, по $1.00 Јово .Тапупџа, Владвмпр С. Опачпп, Шпиро Г. Рапчевпв, Мппа А. Момчпловпћ Апдрија М. Дмптрашпповпћ, Мпле Млљсппћ, Исо М. Лукић, Стапојло Атанаспћ, Стојан Стефаповпп. Милвоки, Вис. Српекн Соко пз Милвокп, Впс.. послао је за Срнску Ратппчку Спрочад $100.00. Кливланд, 0. Коло Српскпх Сестара пз Кливлапда. 0 ., прпкуппло јс па своме пикнпку, којп је прирсцсн 3. септембра ове годпие у корпст Српскс Ратппчке Спрочадп $10о.00. Прпложплп су: по $1.00 ђока Момпров, Мплка Љубобратовик. По 50 ц. Петар Зсбик. Благодаримо брату Чсху Алојзу Псота, што пам јс бесплатпо уступпо своју фарму. Свесрдпа хвала брату Гајп ђермановпку, што као нрсдсодппк Друштва Св. Сава допустпо, да па њпховом бапнету пзиграмо слпку Св. Саве, за коју смо добплп $20.30. Поменуту слпку, која је ручнп рад, даровала је г-ца Ленка Стојковик. Хвала свпма, којп ппкнпку прпсуствоваше п у свему нас помогоше. Ст. Лујз, Мо. На збору, одржатом у Срп. Дому а у корпст пострадалпх Срба пз Босне п Хсрцеговпне, сакупљено је прплога $ 211.00 Прплолшлп су следски: По $50.00 Рпс.то Мпрпк, по $30.00 Лале Потковпк, по $20. 00 Васпљ Бољаповпп, по $10.00 Мпхапло Прстосвпћ, по $7.00 Лука Богдановпн, по $5.00 Нван Лакнп, Свешт. Апто Јакшип, Петар Пстковпћ, Спмо Мпллћ, Нпкола Ма ровпћ, Рпсто Гоћпћ, Браћа Момчпловпћ. Трппко Гојковпв, Васпљ Ребпп, Васко Мпјановпћ, по $3.00 Макспм Зелсповпћ зо $2.00 Обреп Гузпна, Алекс Пулех, Дуиаи Жерпћ, ООрен Бјелоглав, Дрско СуШћ, Спмо Овдаловпћ, ђорце Пурлпја, Ма-

I 1 I Молим управу савезног оргапа Србобрапн л п > X нн адресу. х Моја СТАРА адреса бп Iа |е I и Име и презиме Број баксе, илп број куће и удица. Град и држана

Моја НОВА адреса гласи: Име и презиме Број баксе, или број куће п улица Град и држава Друштво број

у V

Ко год меша адресу, нека тачно испуни горгку лпсту и цео овај оглас изреже п пошље на управу Србобрана на адресу: СРБОБРАН 443 V /. 22 бГгееТ 1 > 1 ЕУ/ УОЕК, N. У.

I I ♦> ? 1

кспм Глоговац, Јован Зпројевпв, по $1.00 Влагоје Ковачсвнћ, Јовап Глоговац, Петар Чаодарац, Псро Ристпв, Арсен Поиовпћ, Мнлан Катпћ, Душаз Лажетнћ, Косто Стаипк, Томо Лучпк, Спасоје Буха, Обреп Вучковић, Мпрко Слпјепчевпк, Бошко берапик, Радивоје Мпшпп, П. Петровпк, Коста Јовановнћ, Лука Пејовпк. Јовап Лазовић, Атекса Поповпк, Јовак Тасовац, Миле Јаппк, Јевто Дабнк, Јоцо Кнежевпк. Балтиморе, Мд. Местнп Одбор Срп. Нар. Одбране у Балтпморс сакуппо јо $44.75 за Српску Ратпичку Сирочад. Прпложпдп су следећп: По $5.00 Александар Н. Стаматовнћ. Трпша Марковпп, ђока Мплачпк, по $3.50 А. Аплштајн, по $2.00 Васа Цветковш,. Мпта Радосав, по $1.60 Воја Јоваповпк, кљпжар пз Стнлтопа, Па., по $1.40 Мплап Спвчев, по $1.00 Алексапдар Јоваповпк. Аркадпје Мрвпчпк, Васа Жсбељап, Крк стпна Мпцип, Рпста Мплпћ, Мплпвоје Стојков, Апџа М. Стојкова, Марко К. Оташепип ,Таца Чопкпк Јоца Рапков, Мп рко Чонкпг,, АЈита Јоваповпк, Драга Ппса ревпк, ђока Мплпп, по 50ц. Жарко ђукаповпћ, Савста Дорос.ловац, Драга Глшипг, Јоца Спвчев, А. Недомачкн, Светозар Лисулов, Стевап Сиротпца, Данпца С. Спротпца. По 25ц. Душап Јовапов - други. .Аврам Чортпћ, Душаи Сорпкпк, Мплпца Шпвапов, Јаша Шћпр. Гери, Инд. Друштво Српске Спрочадп у Гсрн, Инд послато је прнлога за Срп. Ратшзчку Спрочад $85.00. (Сппсак цридагача нпсмс добплп.) Џаксон, Кал. Местнп Одбор Срп. Народне Одбрапе п:. Џаксона, Кал., послао је $255.50 у корпст фонда за пострадале Србе у Боснп и Херцеговшш, а $125.10 за Српски Црвенв Крст. Прпложпли су следекп: По $100.00 Срп. Д. Д. Острог бр. 15 С С С С. По $10 Отац Серафим Вукојевпк, по $5.00 ћетко Акпмовпв, Јефто 3. Мпловпк, по $3.50 Петар Васпљевнк, по $3.00 Саво ђ. Да-

бовпк, по $2.50 ђорџе Кусаловпк, по $2.00 Марко Мплојевнк, Плкола Мплојелнћ, по $1.50 Новица Самарџпк, по $1.00 Аћпм Поробпк, Лазар ђурпк, Васпљ В. Радовпк, Видак Појужина, Нпкола Лпздек, Благоје Ппчета, Нпкола Шошо, Благоје Вуковпк, Плнја Марпк, Јаков Мплојевић, Мптар Ковачевпћ, Јовап Костпп, Спмо Вукајлошш, Јоваи Мнлошевик, Глпгор Мплошсвик, Илпја Рундпк, Перо Вујовпн, Мпло Вучурсвпћ, Трпвко Ваљ, ђорџо Бар зот, Петар Марковић, Крсто Кураица, 0броп Јеитовпк, Лазар Капор, Јевто Т. Миловић, Жпвко Лековпк, по 50ц. Спмо Спрсмо, Мпро Спремо, Тодор Мијановић, Франк Џоп, Фрапк Снмчпп, Марко Скулпп Петко Чворовпт., Јово ћоровпк, Милован Нпколпћ. Прплпком збора г. Слпјепчевпва прпложилп су слсдепп: по $10.00 Саво II. Петровпк, Отац Серафим Вукојевнк, по $5.00 Саво Дабовпк, Јово Коспк, Илпја Марик. Мпло Радовпк, Крето Курапца, Мпрко А. Поробпп, Лазар Радоња, ђорџо Барзот, Марко Мплојевпк, Мпле Вучуревпк, Јово ћоровик, Јоко ћоровпк, Впдак Вуковпп, ђорџо Кусаловпп, Шппро п Макспм Кулаш, Рпсто Лучил, ђуро .1. Самарџић, Ппкола II Јавов Милојевпћ. ђуро Милојевпћ, по $3.00 Лазар Путпца ?пмо Вуковаћ, Вуко Кривокашт, Петз[ турилпћ, по $2.50 Нпкола Вуковпћ, пе 51.00 Мплап Ербез, Лазар ђурпћ. Пиориа, Ил. Друштво Срп. Црв. Крста у Пвориа. II. чдржало је ппк-ппк на дан 27. авгуета о г. Чист прпход бпо је 100 долара. Пр • тожпли су следсвп: Брат Иван Гаврпло впп пзрадво је својоручпо ланац за сат којп је добпвепо $15.00. — По $5.00 Тач бурашко Друштво. Лазо Новаков. по $2.0п Цветковпп, по 50ц. Душаи ђорпћ. Јоца Радловачкп, Душап Којпчик. За Централни Одбор Срп. Народне Одбране Тајнпк Јов, С. Екеровив.

ШКОЛСКА ИКОНА

Ј1АЗА ЛАЗАРЕВПћ.

(Наставак.) За њим кмст, за кмстом Аксентије Смиљанић, а за њима сви остали по реду и старјешинству, и сваки дарива дијетс. Кад се сви нзрсднше, Пконнја изброја два дуката у злату и четири н ио у срсбру и крајцарама; веза- новцс у мараму, па даде попу: — На оставн; ово јс Марнјино! Онда је узе на руку и понесе је попу, да је пољубн, па с Глувнћем оде њсговој кући. Поздравнше се н осталн сељацн с попом иа одоше, а он оста сам као сухо дрво, и на срце му паде туга, Дуго се опнрао срцу, не хотећи „срдити бога”, алп старост га. је обрвала, Он паде лицем на крсвет, гдје је јуче још покојница лежала и горко зарида, Сузе спирају црне мнсли, па лнју ирспукло срце. Слом-

2 . Наша школа бпла је у једној простој дашчари. У њој је била једна повелнка соба за дјецу, једна мала за учитеља п једна кухиља, у којој је фамп.шјаз спавао. Главна соба. управо школа, била јс ниска, као н цијела кућа. Врата од ње гледала су у школску авлију, а с лнјеве стране била су још једна мања, на која је улазио учитељ. У њој увијек удара на прашнну н људски зној. Прозорн су билн хартнјом подлнјепљенп. На зиду јс висила јсдна стара дрвена икона светога Саве. Била ј то сасвим почађнла и нспрепуцала, да се једва распознао свстац. Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у којн крај школе да станеш, увијек гледају у тебе. Озбнљне. црнс продиру ти у душу, и као да те нешто питају. Ја знам кад љен брод потоне и ништа сс вн се деси да сам сам у школи, ше не види. II само још што спопадне ме некакав страх и сан из поломљене парчади пе смијем да се обазрем на ону ствара нејасне слике. страну. Све ми се чини прого-

ворине нешто, и час прије глсдам да загребем на поље. Учитељ је бпо један кројач, којн је страдао, врло миран и вриједан човјск. Цмо дан је у школи, а. ноћу шије поповскс капе и ша.же у варош. Једва да је што впше знао од онога што је дјеци говорио. Пјевао је у цркви, алн гласа готово никаквог нпје имао. Поп га је чссто дотјерпвао, али се за нашег до брог учптеља слабо шта лијеппло. Тек оп сс трудио што је боље могао. Ни у што се у селу није пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао. Управо се ни жив није чуо. Ми смо били њн ме задовољнп: какав је, такав је — наш је! Не бнх га ја овдје ни помнњао, да н он није нмао удјсла у Маријнном отхрањнвању. Видећете како! Лијепо пазе Мару у Глувићевој кућн. Напрсдујс дијсте да тп је милина погледати. Жене се надмећулоклоннма. Није јој била још ни година, а вен је имала чарапа, кошуља, убруса и других ствари пун ковчег. Кад јој се павршила годнна и девет мјесецп, а поп, у договору са селом, дозида уз куну још једну собу, и узе дијете с Икопијом себи. Њима двјема једну собу, а себи другу. Тако,

га ни жсне не сметају, коЈе су сваки дан обилазиле Мару, водиле је својим купама и доводиле опет попу. Она је расла у кућн код оца до своје осме године. Једнога вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији. Онда поче поп: — Чујеш, куме, и ти братСтаноје! Дпјете, као што видите, расте хвала богу и напредује. Још мало па ће сама себи плести косе. Ја сам — велп — миого мислио н лупао главу шта да радим јако с њоме. Дијете ваља да се по мало учи кувевном реду п послу. Шта ве — вели — научити у мојој кувп, гдје нема ни преслице, а камо ли разбоја? А и Нконпја је остарјела, да се једва држн на ногама. Шта ви — вели — мислите? Да се договорнмо ми, па послнје да пптамо н дру ге паметне људе, да видимо шта ве и они рени. — Ја велим да је опет дате мени у куку — рече Глувив. — Јок! — каже кум Нннко. — Код тебе је била скоро двије годнне, а код мене једном у недјељи. Него дајте ви мени дијете у куву. У М ене је и задруга вева, а хвала богу паметна су ми и чељад, имаве се чему и код мене научити.

— Хвала ти, кумс! — рече поп. — Тако сам некако и сам мислио. Сјутра вемо се разговорпти п с народом, па у име божје нека нде дпјете у твоју куву, н нека почне наук ! Али сјутра ссп ромијени код цркве све. Пстом поп исприча. и кметовнма и старијим људима, сви прпсташе, и кум- Нинкова домавица весела узела. ди јсте за руку, а тек учитељ као из мртвим: — Молнм вас, браво, и ви. господнн-попо ако дозволите. да рекнем п ја, Зачудише сељ уди. — Кажи де! ’ — Ја велим, господин-попо, и вн, господо кметовп и кумовн да ннјеп раво да се дијете код толиког свога имања потуца по туђпм кувама . Поп поцрвене кад чу рпјеч имање, а кум-Нинко разрогачи очи и скиде лулу с чибука. — Зар ти — вели, — дроњо, зовеш моју куву туђом, и зар ће сео во дијетс потуцати у мојој куви? Учитељ се уједе за језик. — Молим, молим, господарНинко и куме и ви, господинпопо, и остала господо! Ја велнм, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјсца, јер ово, ви видите и тако,

мослим, ниЈе рођено да- копа и оре, а то би било н срамота за оволико село а вашој куни част и поштовање — ту учитељ скиде капу п поклонн се кумНинку. — А ја мислим и кажем да се дијсте васпитава! — Шта то? — рече Мојсило Прокић. — Мислим и кажем да се ди јете даде у школу. — Какву школу? Ко је још видио да женско чељадс нде } школу? — Е, идите у варош, госпо цар и газда Станоје, па. ћете вг дјети. Тамо иду сва дјеца и мушка н женска, и тако је сад врнјеме дошло, да ће и по селима почети, па је гриота да дпјете задоцнн. Него н ја тако мислим и кажем, да сс дијете васпнтава н никако друкчије. Загледаше се сељаци. — Шта велиш, куме? — ре че Нинко попу. — Нијесам никад на то мислио — всли поп. — Да видиш. није луда овау читељева. — А како пе то ики? — запита Аксентије Смнљашт учн теља. — Лнјепо, кажем, дијете пе у школу код мене с другом дјецом научнти читати и писати, па пепе под своју старост молитп другог да јој чита пнсма.

А док она одрасте. пепв се писма писати тако ријетка као еа да, него пе сваки човјек морати писати писма. А послнје т шко ли се учи: земљопнс, свештена нсторија, прва и друга знања. — Не би било рђаво! — рече кмет. — та вслиш тп, очс и ви, брапо? — Па да огледамо, а? — рече кум-Нннко. II тако Мара оста код оца, а пође у школу. На једно по године послнје тога, напрасно се разболе поп, заковрну од једанпут, н веп му се чшш ,да непе ни нопи жив дочекати, па зове Нинка, Аксснтија Смнљашта, Стакоја Глувипа и кмета. — Браћо — вели, — тако мн се све допада да пе скоро куцнути за ме час. Него сам вас зовнуо, да се договорпмо за неке стварн. Кум Нинко хопе да соколи попа, али му се језик завезао, п самог ута пљувачку. И Аксситије са Станојем покуњио се. па се само примакоше постељц— Прије свега, брапо, ево у овом су ковчегу народни новии а кључ је на трпези, под плаштаницом — зна Миво! Унуутра има хиљаду и сто и један дукат .