Srbobran

Ж/МВВК 371.

ИВ*Г ТОКК, N V, ГЖЈКМЈЛУ НОУЕМВЕ* Ј*. ЦЈв.

• лл»

8иВбСК1РТ!ОК КАТЕЗ Цш 1 ед б(а(ев о1 Агаепса опе уеаг бос. Сапада, Еигоре е [. с. опе уеаг $ 1.50

бгћоћгап рићћвћеЗ еуегу Тћига<1ау а« 4ЛЗ V. аа Зггее«, N6«» Уогк, N. V.

ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Државе на годину 6о п Канаду, Европу втд. год. $1.50 Србобраи излази четвртком иа 44Ј ^ аа * 4 гаа 1 , Иеа Уогк, N. V

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

5НВОВРАN

8 ЕКВ МАТ10МАБ РАРЕК АИО ТНЕ ОКОА^ ОЕ ТНЕ ЗЕКВ КЕ0ЕКАТ10И „ЗЕООА”

Број 371.

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 17 - НОВЕМБРА 1916.

ГОДИНА в.

'Х и Х м Х**Х н *нН и Х н Х* , Х и Х н Х м Х**Х* 4 Н*

| Прва хиљада већ је ту!

1 I X ј: 1 I

Г. М. И. Пупин, председник СССС. кунио је сам хиљаду пакета за српску војску у Маћедонији. Осим овога г. М. И. Пупин пославе српској војсци 10.000 примерака календара „Царевина” за 191 7. годину. Пре месец дана дао је г. М. И. Пупин за српску болницу у Маћедонији ^едну хиљаду долара. Од 1912. године г. М\ И. Нупин издао је на српске добровољце и родољубиве сврхе 623.470 динара. II он још не вели: — ја сам учинио доста! II он, као и свака благословена српска душа, пева опу стару, што смо јс сви научили пре но што смо знали да има људн, који књиге пишу: Ој, повечс, праведниче, а Ако мпслиш божиј’ бити, Чипп добра за живота Кад човека самрт па$е, Ништа собом не повесе До — скрштепе беле ружс И праведна дела своја...

Не чини Миша Пупин ово само за то, да својој души уушш места. Не чинп Миша Пупин ово само за то, да себи подигие задужбину. То је само половица оног праведног дела., које Миша Пупин чини. Друга половица је ово: да нама пружи пример, како да србујемо, како да ссби подигнемо задужбииу, како својој души места да ухватимо. Зато, сада, брапо, напред! Да и ми одужимо совј дуг — напред са Божшшим Дарком!

*Х н Х н Х н Х н ! н *‘Х**Х н Х н Х н Х н Х н Х м Х н Х**Х**Х н Х н Х н Х н Х н Х н Х м Х*'

БОЖИћНИ ДАРАМ СРПСКОЈ ВОЈСЦИ. Придожплп су следевп:

Мпхапло Н. Пушш, Њујорк Гозалиа Мортои, Њујорк Воја Јовановик, Ствлтои, Па Марија Јовановив, Стилтоп, Па Анастаспја Јоваповпп, Ствлтон, Па Катарина Јовановвћ, Стилтов, На Љубвца Јоваиовић, Стилтон, Па Нетар Јовановић, Стилтов, П» Даплца Јоваиовић, Па Надежда Јоааноаић, Стилтои, Па. Гавра Араџаи, Њујорк Теодор Бешсиић, Фарел, Па Бора Пстроввћ, Фарел, 11» Мпл»н Опачпв, Фарел, 11» Илпја 1'утић, Фарел, Па Јоваи Радомпловпћ, Фарел, Па Јоваи Лазик, Фарсл, Па Милош Бурсаи, Фарел, 11». Лазо ђурив, Ф»рел, П». Шпиро Клисурић, Фарел, П» Схевап ђуришић, Фарел, П* Мпл»и Митроипћ, Фарел, Па Максим Зрппв, Фарел, Па С&во Капазпр, Фарел, Па Милош Вејиноввв, Фарел, Пж Радпвој Мирковић, Њујорк ђока Стојковнв, Фарел, Па Јован Ресаповпв, Брвџшорт, Кож Братстио бр. 19 С. Слоге, Стилтож, Па Никола Жутив, Стилтож, Па. Марпја Жутив, Стилтаи, Па. Душап ђорив, Стилтои, Па. Софија ђорив, Стилтои, Па Симо Т. ће 1 рив, Стилтои, Па. Павле Кекив, Стилтои, Па. Једнца Кекив, Ствлтож, Па Стаико Кекии, Стилтои, Па ... Недежко Симив, Акрои, 0 Стеваи Симвв, Со. Акрои, О Рада Маливук, Ист Ахрои, О Испдор Маливук, Кеимор, О Петар Штрбачжн, Ист Акрок, 0 а Душаи Црхвсљаков. Со. Акрок, О Цока Шевнв, Со. Акрон, О Мплош Грувн, Кенмор, 0 Јоваи ђукив, Ист Акрон, О Андрија Сремац, Њујорк Авка Грујпв. Њујорк Божица Грујвв Њујорк Душан Попоипћ, Њујорк

1000

пакета ...

$2000.—

иакета ...

50.—

иакета

4.—

пакета ....

4,—

пакет ....

2,—

пакет ....

2.—

пакет ....

2,—

пакет ....

2,—

пакет ....

2.—

пакет ....

2,—

пакета ....

4,—

пакет

2.—

пакет ....

2.—

пакет ....

2,—

п&кет ....

2.—

пакет ....

2,—

п&кет ....

2,—

п&кет ....

2,—

■акет ....

2.—

■акет ....

2.—

п&кет ....

2,—

пакет ....

2.—

пакет ....

2,—

пакет ....

2.—

пакет ....

2.—

пакета ...

6.—

пакета ...

30.—

пакета ....

4,—

пакета ...

50.—

пакет ....

2—

оакет ....

2,—

пакет ....

2,—

пакет ....

2.—

пакет ....

2,—

пакет ....

2.—

пакст ....

2,—

пакет ....

2.—

пакета ....

4.—

пакета

4.—

пакета

4.—

пакета ....

4,—

пакет .....

2.—

пакет ....

2.—

пакет

2.—

пакст ....

2.—

пакет ....

2,—

пакета

4.—

пакет ....

2,—

пакет ....

2.--

пакета ....

10.—

(Наставиав се)

ЗШО ЧШТИ МУМАК8Е СРЕУ?

У прошлу суботу погало је пз Њујорка 120 младих Срба и Хрвата за Србију. Ми самп пзненадплп смо се, кад смо впдели ове младиће. Кад смо се са некима од њих пустпли у разговор, право да кажемо, пису се радо разговарали. Ну меЈ>у њима је био један необпчпо бистар младић. Зове се Стеван Видовић. Пз истог је места из кога је и Прпнцип. У аустријској војсци био је „цугсфирер”. Врло бистар младић; што ’но велл песма на ша слатка: Он је јунак мудар и паметан и обазрив на сваком кораку. У Америци је две године. До лази сад из Аризоне, из Мајамн. Говори паметио, разборито, а слатко и умиљато. Пнтамо га ми: „Па од куд ти новаца да идеш у Србију?” Он се насмсши и одговори: „На$е се новаца за то лако. Доста је само доћи у Њујорк, јавити се француским или енглескпм бродовпма, па тс превезу где хоћеш. Још се нађе и новаца, да ти се платн пут и од места из кога си кренуо, па до Њујорка.” „Ама ,како то, човече?” шггамо га ми у чуду. „Што се то ради мимо иас? Ако се то тако може ићн, па да речемо овом свету да нде; да не чека овде, да се не срамоти, да се не стиди сутрц пред оном нејачи у Србији!” На то ће се Стеван Видовић насмехнути, па реии: „Чините ви што хоћете, само пазите да се не огрешмте о овај закон. Не рад* вас, *е* ради оне мученице Србије.Н*је право, да овај свет рече за њом, да она крши закон ове земље. Она мученица дост* н»пати и због тога, што ми у оча јању починисмо и оно, што овај свет забрањује да се уч»ни. Пазите нам на Србију. Ј* идем да гинсм за њу. I зн»м, [да сваки Србии тре»а да уч*ни то. Требало би да т*м путем по^е и сваки Хрват, I Сл#венац. Али то је друга нр*ча. Ово хоћу да кажем: на$е се данас новаца за свакога којп хоне да иде да учини своју дужност. Нико данас не може да каже: Е, нисам могао да платим пут а пошао бих! Ево, видите, ја ндем. Иде самном још 119. Има ти ту и Срба и Хрвата и Словенаца. Седили тако људи, мислили и мислили: тв

дизати куће, градити жељезнице. За човека млада срећа је тамо. На све стране рада и зараде. Боље иего овде занста. Оли у Француску, оли у Ихалмју, оли у Србмју. Ја идем у Србију. А ево зашто: зато, што тамо могу одмах почети радити, а чмм се рат сврши, ето ти мени земље, па да на њој жиним, братац мој, без бриге; и Ја и деца моја. Микад веће сре ће за Србина, доброг и разумног.” Тако говори овај наш Стеван Ммдовић, а ми се чудимо: Ма тако је и друкче не може битм! Читамо пре неки дан у новинама ово: Француска дове ла из Кине 70.000 Кинеза да раде у њеним фабрикама. У ћнглеској сваки час непридика због радника; иемају довољ но радника. Мусија обори два министарстиа само да удовољн радницима. Мадника треба сву да. Гусија је имала у септембру три милијуна нових војдика; у октобру три друга милијуна. Ммају савезници довољно војника, али немају радника. Око тога се муче, на су за то решили: да бесдла" ! о превезу сваког радника, н ји жели иоћи у стари крај. Још уз то врате му и новац, који утроши на нут из свог места до Њујорка. А Србија обећава сва ком Србицу, Хрвату, и Словенцу још и бесплатно земље после рата. Зашго да се наш свет не користи овом приликом? Срећа сада куца на његовим вратима — зашто би чекао да умакне? М. Јевтић.

Напрвд з* БОЖИћНИ ДАРАК! • • • • Нвка нкк* нв из*стан« за (ат*м сввјим: сваки вд нас нвка сврвми Бвжинни Дадвк!

И ово је неко знаменије! .. 21. ножембра умро је аустр* јскж цар Фрањо Јос*п. Кажу да је умро од преххаде. Мохда су га * годкне освојадв; ово му је била всамдесет в шеста. Било како му драго, у нашој *стори ј* биће упжсано ово: А када Фрањи Јосипу стиже глас, да је српска војска, која је три пута сразила његову војску, по тукла и његове савезнике, Немце и Бугаре, и ушла у Битољ, — Фрања Јосип не могаде издржати тај глас већ испусти своју грешну душу и промену

та година имала је да буде оно, што је за Америкаице била 1777, а за Французе 1793. Те године побунио се немачки треии сталеж и тражио је, да се скрши моћ немачких племииа, да се ограничи моћ немачких владара; да се немачке државе иретворе у драве уставне државе. Да је немачком трећем сталежу, у који су тада сиадали трговци и радници ио градовима и сељаци ио селима, пошло тада за руком да изведе посао свој, свет би даиас био много бољи и сренднји. До овог рата заиста ие би дошло. Сељаци у немачким државама, иа ц у ДустрЦЈИ, дошли би до добре земље. Млемини, јушсерц, ослабили би сасвим, а можда би се нлсмство сасвим и укинуло. Мсмачки револуциоиари ишли су на то, да укину племство. Дз то немачки влада ри бнли би нрину^ени да нристану на устав; да владају не онако како они желе, већ како народ жели. Све то свршило би на тај начии, што би немачке државе постале демокрагске државе и не би се никад развиле у освајачку силу, као што су данас. Му несрепном нема.чком народу не пође за руком да ностигне што је бно наумио. Револуцпја од 1848. године буде угушепа — на несрену целог све 1 а. За угушење те револуције криви су немачки владарц и — Словени. Немачки су владари прво непријатеЈви сво ме иароду, друго непријатељи целом свету, трене непријатељи и своме народу и целоме свету. (Јнц желе да господаре ц верују да су ро^еии за то да госиодаре. У томе се нарочито одликовала хабзбуршка кућа. Она је увек држала, да је дошла на овај свет да влада, да господара. Оиа се никад, н* до данашњег дана није помжржла с Т 11 М, да народ треба сам собом да унравља. Хохепцолернска је Ј.упа млаца, али она верује ту исту веру. Кад јс планула револуцнја од 1848., обе куне подједнако су крвнички устале против својих народа и бориле се огорченв док нжсу угушиле револуцију. И у Берл*ну и у Бечу д*ла се крв немачка. Сдовенска нрича је тужна, Руси су притеклн Фрањ* Јосипу у помоћ због тога, што је раније још ностојао уговор између руских и аустријских владара о заједничкој подели Балкана. Спасавали су свога ортака, А да су били мудри тада, да. су онда помогли револуционарс немачке, данас бн рус ки мужик седио дома и ужи-

Напред за БОЖИћНИ ДАРАК! о о о о Нека нико не изостане за батои с»ејим: еваки од нас нека спреми Бежиини Даран! Свега два долара шал>е српском берцу: Једну топлу кошуљу, пакле дуваиа, два сапуна п чешал, једне топле рукавице, даа убруса, два пара чарапа, нотес и оловку.

Два долара, брано и сестре, ниЈе велик дар ономе. који живот своЈ даЈе за нас; ај. не само за нас. вен н за наше претке и за потомство наше. Није те велик дар, али Је то љубав. А Аубав мере нема. Она Је дубока као маре. широка нао горе, висока као сунчани зар. топла као божиЈи дар. А љубави је жедан онај наш мученик, ште већ пет година дањује са аукам, напуЈе са иуком. крај пушне почнва. крвљу се умиаа.

овако ће, те онако ће, — те овда пе, те онда ће. Онда пуче глас: Битољ је наш! Ко сумња дотле, сада не може сумњати. па вели сваки од нас: ако нас пс приме у војску, нећвмо умре ти од глади. Треба сад радника свуда у Србији. — Треба оратп. Трсба копати. Треба по

светом. Фрањо Јосип био је владар као што су били и остали владари из његове куће: грамжљив, лицумерап и самовластан. На престо је сео страшне 1848. годиие. Та година је трсбала да буде једна од великих година у историји. За Немце

вао плодовс свога зноја. Овако, за услугу учињену једном хабз I буршком разбојнику, Руси данас милијунима лсжу у гробља! Ну још тужинја је прича о Словенима. у Аустро-Угарској. Онн су тада такоце притекли у помоћ Фрањн Јосипу, и ако им се он иза ле$а смејао.

Због дрског држања Кошута, Хрвати и Србн у Аустро-Угарској нрц!>у уз бечки двор и домогну му сдасти се од Ма^ара. У историЈи Хрваха и Срба у Ај г.тро-Угарској то је иајцрња схраиица. ЈНа^ари су мали иарод и ие би никад били у сгању чинити оио, што чине данас Немци. Да је онда нобедида но мачк,а револуцнЈа, схвари би данас стојале сасма друкче. Новедена за својом браном, Хр ватима и Србима, и СрбиЈа јс тада нритекла у помнћ Јужнмм Словенима у хабзбуршкој монархиЈи. У њеној светлој историји, то је једина несветла стра ница. Н ономена — да у будуне не рачуна много на мудросг по.Јитичара с оне стране Са^с и Дунава. На тај начин буде угушена та револуцнја и Фрањо Јосии седие иа крвави иресто. Од тог доба иа до данас тај адостата иије вадио својих ногу из крви, ни својих ноката из меса својих несрећних поданика. Сваки владар скоро има по нешто у чему изрјадује, Фрања Јосип има ово: ои је највише послао свста богу на истину. Ако је икога било ко би био у стању да спречи овај рат, то је бпо Фрањо Јосип. Да је он у јулу месецу 1914. одустао да потпнше ултиматум Србнји, ■или објаву рата Србији, до овог рата не би дошло. Сама Немач ка не би никад заратила. Према томс овај рат је био рат Фрање Јосипа. На ону страиу гроба црњи човек није пошао са овог света. Фрања Јосип је последњи од владара старог доба; владари којима је њихова. владалачка

купа била све и сва. И то, што даиас нестаје таког једног владара, може бити још — добро знаменије. М. Јевтић.

ОТАЏБИНА ЗОВЕ. Натраг Ора&о, Отаџбиа »ове У »агрдај свпјспајеа дана, Да хватаао рие а »озвве И ореао оода аеораиа. Нова поЈаа шачу »а ратара Да донесу сввјепост вва арааа Иа аас чека Отаџбааа стара Постојбина Кр&Аеви&а Марха. Зснаж ае аас обдарита ијодон , Стара аајка сувааа радоста, Отаџбана жравдом а саободоа И даиаа од праве аЈадоста. Остављајао рудокоие иете И сва ајеста иевоље и туте, Сјвтаао се Отаџбжае саете Сјетаа« се да сао овџе СЈутв. Даа аас гјмн , аеааа аас убнја У аатн.ааа нроводимо дапе Иод теретоа т’је 10 се увија, Док аногога I гпа сахране. А на иоља Отаџбине наше Овце пасЈ кроз полане равне, Појј пјесие витепше и схавне. А за њпаа наше хепе спаше Цв’јеве аирп на свакоју страпу, Земље равне обев&ју шодом, Стара мајка сузама радости, Отаџбипа правдои и схободоа. Натраг, браво, Отаџбина зове На пољане српскијех јупака, Да оремо поља п дохове По зенљана Краљевпва Марка. Ст. Лујис, Мо. Алекса Ј. Дрецун.

Прошла недеља на разбоју

Лондон, 25. нов. 1916 ПОЛИТИКА ОСВЕТЕ И СТРАХА. Немачка политжка данас се одликује двема стварима, осве том и страхом — освета према Румуниј* што је у злдљем часу прешла на страну савезннка, и етрах од Енглеске, јер опа. оеспа да ће Еиглеска,, на било то кроз месеце или годиие, оборитп јункерску солдатес ку и ослободити немачки народ од Хохенцолериа. Због тога је Немачка упутмла сав заостатак своје офанзпвпе снаге против ове балканске краљевине п с.вом се силом опире Енглезнма па Соми. Она је ослабпла своје дуге линије, да би само постигла ове својс две главне сврхе. Отуда је дошла и лака фраицуска побсда код Во-а и српска — са Французима — код Бнтоља. 0на је оставнла цео свој фронт, иа западу и на истоку, изложеи нападу да би само покори ла Румунпју и одупрла се Енглеској. Али она је остала са

мало војника, пошто су јој два милпјуна. војника погинула, а три су потпуно исакаћена. 0туда је дошла успостава Пољ^ ске са, условом да се и она бори за Нсмачку. Отуда је дошло и насилно пресељивање Белгијанаца, које је запањило цео свет. Положај у Румунжј* у ствара је р$ав, ал* не * безпадеждан. Војска генерала Фалкенхајна иреплавжха је од пр*л*ке четвртину западне Влашке — то јест југозападни крај Ру муннје изме^у Трансилванијскнх Алпи п Дупава. Они су од секли неке румунске трупе и поново узели Оршаву, у Угарској, па крајњем јужном крају границе. У својим рукама држе велику житницу Румуније. ВЕЛИНА РУИУНСКА ЖИТНИЦА. У томе се састоји наЈ'значајнији део ове победе у очима стаповииштва Централних Сила. Румунија са својим житом долази одмах иза Сједињених Држава, Русије и Канаде. Пре