Srbobran

Гт|>нмн 2

СРБОБРАН

Број 372

шштв^тт —■ —

”3- ГТ ЈјД51!ЈД1??*МВ1Ме11Ј

5 КВОВКАМ 5ЕКВ \МКЕКћУ Риђ1м1>е<1 ћу $ЧКВ1АМ Е1МЈСАТ10МАћ АМО ВЕМЕ\/ОћЕМТ КОхЧО ОР 5ЕКВ ЕЕ0ЕКАТ1ОМ „ВШОА" «43 У/ев 1 заш! б(гее( Иеж Уогк, N. V

Иилиебб Маиаке г: **. I. Рирјд, 443 22п<1 5 е, Кеш Уогк, N. У. ТВХ.КРНОНК: СНВ1.СКА 6оо8.

Ка«сге<1 м §есопН-с!а*в

»пог »< Л« 1>ш< ©Ккж о1 N« 1 » Уогк. N. У.. ишЈег <ке »с< о! Мак* >.

на и траже начина, да се заје- јава у друштвееном животу. Ра

дничкдм радом, паметним м смишљеним, ублаже несрение последице оваких болесних по

ди тога ми сада још упозоруЈе мо наше чланство на оно што може доћи и што иде.

Прошла недеља на разбоју

Лондзн, 2. дец. 916. БОГ, ПА РУСИЈА! Ове недеље све очи биле су упрте на Румуннју. Читави сту пци били су посвећени Румуни ма, балканској политици п целом односу на велики рат, утврџењима око Букурешта и могућности да. се одбрани престоница. Штампа показује мало вере, али постоји још наде да би Руси могли спасти Румунију. Поред свега рџавог изгледа изгледа ипак има всроватноће да се Молдавија и всг<и део Велике Влашке даде сачувати од Аустро-Немаца, Бугара и Турака. Ну било како му драго, тек ипак ће се покушати да се спасе престоница. Од почетка недеље руска војска долази у Румунију жељезницом од Кишењева, преко Јаша. па до Плоеши, а онда на југ за Букурешт. Изме^у Букурешта и Аргеша, на западу и југозападу, налазн се венац ниских брда, која су ипак врло ниска, да. би била од всликог војничког значаја. До најближсг брда од Аргеша је око 16 миља. Западно, северно н југозападно пружају се равна поља, која су некад би ла под водом и која се пуштају пут Дунава. УТВРђЕЊА ОКО БУКУРЕШТА. Букурешт сличи Паризу нс само својнм веселим животом, всг< и у другим стварима. Око њега иде стратешка жељезница, која га опасује на четир ми ље даљине од самог града. 0 вом жељезнпцом могу се војске преносити брзо са једнога краја на други и то ће много користити, ако доџе до опсаде града. Букурешт је добро утврџен по појмовима којн су владали пре овог рата. Око њега се налазе 18 великих и 18 малнх утврџења, са многобројним батеријама меџу њима. За та утвр^ења вели се, да су јака као и она око Лиежа. Она су раџена по упуству чувеног Белгијанца генерала Бриалмона, ко ји је око Антверпа подизао оклопне куле. Он је сам ишао у Букурешт 1883. године и изра дио планове за утврџења. Град ња тих утврђења почела је 1885., а довршсна је 1896. године. Главна утврџења се састоје из добро познатих кубета (купола) са кулама, које се дижу и спуштају. Она су удаљена једно од другога за три четврти миље, а круг њихов око града обухвата 48 миља. Мања утвр ђења налазе се на половици ра здаљине меџу већим а удаљсна су од града за 4 миље. На сваком великом утврџењу требало Ј - е да буде по 6 топова од 6 унача, две хаубице од 8.4 унче

и једна хаубица од 4.7 унче и 6 малих брзометних топова у покретним куполама. Мецутим из овдашњих извештаја види се да се у свим утвр^сњима налази 86 топова од 6 унача, 74 вене и 18 мањих хаубица, 127 мањих брзометних топова у по кретним куполама и 476 мањих брзометних топова у зиданим утврџењима. ЖЕЉЕЗНИЦЕ У МОЛДАВИЈИ Руси упиру из свих сила да прискоче Румунима у помоћ н за то им стоје на расположењу одличне жељезнице да доведу војску и донесу џебану у Молда внју и Влашку. Једна жељезни иде од Кишењсва за Јаш и та је код Паскани спојена са жељезницом која иде од Черновпце. Од ове главне жељезни це одва.ја се једна споредна же љезница и иде уз реку Бистрнцу пут кланца Бекаш. Та жеље зпица стаје код Пјатре. Друга епоредна жељезница иде од Аџуда на северозапад заПаланку н кланац ђимеш, где се спа ја са маџарским жељезницама. Трсћа иде из Бузе-а за клаиац Боцу и зауставља се код Патар лаше. Из самог Јаша иде једна споредиа жељезеница за Галац и Брајнлу па Дунаву, одагле се окрсће на запад и у Бузе-у се спаја са главпом жељезницом. На по пута измсџу Брајиле и Бузе-у иде једна жељезница од Фаурела за Фетешти, која се налази па западном крају дупавског моста код Черне Во де. Ово је по свој прнлици жељезннца, којом су дошли они Руси, којн су освојилн западни део тога моста., о чему јављају данашњи извештаји из Петрограда. Од Фетешти нде једна жељезница право за Букурешт, најбоља у целој Румунији. У Бесарабији, на руској страни Прута, Кишењев је спојен са Одесом добром жељезницом, а од те главне жељезнице иде друга споредна од Бендера за Рени на Дунаву. Овим путем дошли су Руси у Добруџу и потнсли Макснзена до жељезнице Констанца—Черна вода. Према томе Молдавија распо лаже.добрим средствима за кре тање велике војске. Руснја има војске и из очајне борбе, ко ја се води на фронту од 100 ми ља, у југоисточном Ердељу, око кланца Боца, види се да се она том војском и користи. БОРЕЕ ОКО БУКУРЕШТА. Са Русима у Букурешту и Немцима и Бугарима заустављеним иза Аргеша, ствари за Румунпју стоје боље но што су икад стајале током ове недеље. Последњи брзојави јављају, да су Руси повратили село Цоману, на јужној обали Арге ша. Али војници овде говоре да на опћи рат непе ни најмање у тицати чак ни то, ако Румуни изгубе своју престоницу и бу-

ду бачени на Буцеу или чак и иза Серета. Ни над Белгнје и Србије није утнцао на рат. Немачка солдатеска у стању је да добије само онда, ако победн Русију на истоку, и Француску н Енглеску на занадном фронту, — а сви тврде, да ће се ове три државе бо рити за одбрану цивилизације до последњег човека. (Ова утеха нз Лондона мало чудновато звучн. Лудо је рени да пад Румупија, Белгије и Србпје немају тако велнког ухица ја на онћн рат. Колнко је над Белгије утицао на рат види се из еаме једне основнс чињеннце: цео рат добио је услед тога сасма нови вид, он се претворио из обичног ратовања у рат до шанчевнма. Да Србија није дала, не би ни Румунија пала, а око 750.000 савезничке војске данас би било више на занадном фронту. Према то ме ове утехе су само празне приче. Ну ипак ми знамо, да ће Немачка изгубити рат, јер ће се на крају крајева изможднти. И знамо то, да губитак рата значи за Немачку слом, при вредни и финансијски, од кога се она неће никад повратити. То је једина утеха у свима овим страховитим лутањима са везничких стратега и политичара.) СРПСКЕ БОРБЕ. Српске борбе прошле недеље биле су средсреџене на источној страии Црне Реке, око Груништа. На том крају Срби се налазе најближе Прилепу, у правој линији. На западној страни, на непосредном иуту за Прилеп, утврдили су се Нем ци и Бугарн у јаким положаји ма северно од Бнтоља. Ти су по ложаји по свој прнлици јакн као што су били и положаји на југу од Битоља. Да пзбегну чел не нападе (с фронта), Срби по кушавају да својим крајњим десним крнлом заџу с левога бока Иемцима н Бугарнма н да на тај начнн или их избаце из положаја ссверно од Битоља или пре од њнх стпгну у Прилеп. Учине ли ово друго, Пемцц и Бугарц допиће у врло незгодан положај. Отуда се воде сада страховите борбе на тој страни, које односе ужасне жр тве. У последњим борбама на тој страни погинуо је и чувени јунак Војвода Вук, п.пуковник В Поповић. Он је водио добровољ це у свим лосадашњим ратовнма. У истим борбама погинуо је п Никола Антула, млади и вредни срнски књижевник. Током ове недеље дошло је до оружаног сукоба измеџу савезничких трупа и грчких оданпх краљу Константину. Савезницп су тражили од грчке владе да им 1 . децембра преда 10 батерија топова. Влада је одбила то и 1 . децембра доџе до снажних немира и сукоба, у граду, али се најзад све смири тиме, што је влада уступила савезницима 6 батерија, а 4 задржала за себе. Ови топови су одузети од грчке владе, да би се савезници осигурали од грчког напада с леџа. Привремена влада Веницелосова обја вила је рат Бугарској и Нсмачкој. У Русији је дошло до промене у влади. Штирмер, пристали ца руских мрачњака, збачен је а на чело владе дошао Ј'е Тренов као представник напредних кругова руских политича, ра. Ова промена значи ишчеза

Што је ко у да нашњем рату?

Др. Н. ВЕЛИМИРОВИћ. Беседа: „СрбиЈа под оружјем.”

Ол

„Енглеска је издала белу

расу

Тако је пре неки дан ускликнуо господин Дернбург, бивши немачки министар за колоније. Зашто? За то што је Енглеска у борбу против Немачке позвала све расе, и црну и жугу, Црнце, Индусе, Маоре, и Јапанце. Господин Дернбург мисли да је Енглеска оштетил . тиме врло много европску просвећеност. То је врло занимљиво схватање данашњег положаја у Европи. Ја би овако договорио иа причу господина Дернбурга: Прво, историја света не беле жи, да су Црнци икада икога потчинили и држали га у ропству читавих пет сто година кр ваве владавине. А то су чинили Турци, немачки савезници, са балканским хришћанима. Друго, мени до сад нико није причао да су Јапанци већи варвари од Маџара. Треће, ја сумњам врло много да би било тог лудака на све ту, који би покушао само да упореди плсмениту душу индиј ску са крвожедном душом поданикја Фердиианда Кобуршкога. II четврто, ако цар Виљем са пруским јункерима жели да господари Европом философијом о надчовеку и Круповом ин дустријом, онда пожуримо да отворнмо што пре капије на Европи и Кннезима и Јапанцима, Пндусима и Црнцима, па чак н људождерима, наивним голубовима, којнма је потребно много више времена да поје ду човека својим ^зубима но што је потребно једном обученом Нрусу да измрцвалн, помоћу своје „културе”, десет хиљада људн. Ако Енглеска радн што поштено, то чини тиме, што саби све народс, ај, сва људска бина на овој планети, просвећена н нспросвећена, углаџена или неуглаџена, сваке боје коже, сваке величинс, да па овај или онај начин протествује против једне посолдачене и нечовечне просвећености, која је гора но и само најниже варварство меџу људима. Можда свс ове расе, које се данас боре уз Енглеску против Немачке, нс разумсју се у говору меџу со бом и у обичајима, вери и пре-

Званични Гласник

13ДАТАК НОВЦА ЗА МЕСЕЦ ОКТОБАР 1916.

Осакатнине: Др. бр. 63 Миливој Смрзлић 800.00 78 Свет.Вукомановић 400.00 253 Јаков Борјановић 200.00 71 Милут. Брауновић 150.00 90 Ивица Јурасовић 150.00 99 Јово Милеуснић 150.00

3 Стево Чуковас 116 Петар Вила Отправнине: 35 Алекса Тртица

50.00 50.00 300.00

Операције и бол. потпоре: 82 Еленоре Зеленка 100.00 90 Буд. И. Дракулић 100.00 172 Марија Поповић 100.00 234 Веља Гладић 100.00 2 Јово М. Лакић 75.00 23 Саво М. Поповић 75.00 31 Спасоје Вичковин 75.00 47 Симо Белић 75.00 123 Прокоп Р. Шупут 75.00 178 Мило Штандарић 6 Божо Радоје 50.00 14 Божо Казанегра 50.00 47 ЕвицаЦерић 50.00 58 Евица Грозданић 50.00 69 Софија Прица 50.00 75 Дане Новаковић 109 Евица Јанков 50.00 277 Катица Буњевац 50.00 173 ђуро Коруга 35.00 280 Петар Н. Борен 35.00 11 Спасоје Аћимовић 25.00 11 Васиљ Илић 25.00 29 Васо Вуковић 25.00 120 Петар С. Глушац 25.00 157 Тодор Кнежевић 25.00 172 Михаило Сужић 25.00 250 Раде Свилар 25.00 1 Стево Рончевић 90.00 1 Нико Радановић 90.00 5 Стево Панчић 90.00 71 Мил. Брауновић < 90.00 49 Смиљана Трбовић 90.00 81 Мићо Ребић 90.00 87 Цвета Милошевић 90.00 120 Митар Терзић 90.00 198 Васо Чудић 90.00 238 Мкћо Лончар 90.00 243 Илија ђ. Грбић 90.00 259 Лазо ђурхш 90.00 3 Стево Чуковас 60.00 7 Јанко Падежанин 60.00 47 Максим Тројковић 60.00 58 Ник.Љубобратовић 60.00 230 Мирко Андесилић 60.00 7 Теофан Дојчиновић 30.00 29 Теодор Бошковић 30.00 31 Спасоје Вучковић 30.00 78 Свет. Вукомановић 30.00 3 Стево Чуковас 30.00 78 Михаило Стопоња 30.00 107 Миле Вучковић 157 ђураџ Радошевић 203 Марко Ковач 237 Павле Шушњар

сец октобар

14.10

Др. бр. 63 нутни трошак

болесног члана

25.00

Др. бр. 116 чланарина

М. Рудановина

1.50

Др. бр. 2 вишак уплате

7.00

Канцелар. набавке

53.15

Поштарина, телефон, екс

прсс

34.83 #

Из Култ. и Добр. Фонда:

Милошу Дутину, чл. др.

бр. 142, помоћ

60.00

Деци Радисава Делића, чл. др. бр. 181, помоћ 100.00 Штампање, уреџивање и администрација Србобрана за окт. 500.86 Поштарина Србибрана за јуни, јули и авг. 70.81 Фарбање и оправке куће 238.50 Плата џенитору од 1. октобра до 5. нов. 75.00 Електрика,гес и џениторске набавке за куну 54.10 75 00 Повранен чек од Стева Чуковса, чл. др. бр. 3 60.00

Укупна 9,838.39 Савез Сједињених Срба Слога Главни Тајник: Душан Трипчевић.

ДО ЗНАЊА.

дањима, али све оне разумеЈу врло добро једну ствар, а та је, 144 Ј ОВ о Кесић Да се оне скупа морају борити _234 Милан Воиновић нротив једне државе, која пре зире све друге народе и покушава да их покори, да господари њима, да.угуши њихов језик, њихове обичаје, њихова предања и њихову веру у своју властиту вредност и зада.ћу на овом свету.

Напред за БОЖИћНИ ДАРАК!

■ • о о

Ко не ради на тежатни дан, нека тражи посао на Божии — и заради даа долара за Божинни Дарак!... Јаси аи исауние саоЈу дужнест нрема атлрјими сааЈоЈ? Јоси ди амноо саоЈу жртау на одтар сррЈ? — Јаси ди дао ои*| ирндог за саату <ар*у, од крја за■иса ■ отар<ина и иари тирЈи? Аао нисн — **Л* Ја аасдад1м арадака да учинив!

30.00 30.00 30.00 30.00 20.00 90.00

Осмртнине: 15 Спас. Мијановић, део 75 Машан Раичевић део 134 Тодор ђурџевић # део 231’ Станко Мутавџија део 234 Милан Воиновић 274 Вујо Косановић део 282 Давид Влатковин део 209 Јован Басарић део 68 Буде Пањковић Део

150.00 48.55 505.20 160.00 800.00 151.50 297.10 492.24 178.95

вање потоње немачке наде, да са Русијом закључе посебан ® стапи из Д ат Ии: мир. Трепов је дао изајву, да Плате чиновнпштву за ће се Русија борити до коначне месец октобар 295.00 п °ееде. , За промену чекова за ме-

Овим се ставља до знања свима члановима Српског Д. Д. „Св. Сава Лика и Крбава” у Мидвале, Јута, да ће се 10. дец. обдржавати две седнице: прва пре подне, а друга после подне. Тога радн позивају се сви чланови из места и околине да неизоставно нрисуствују једној од горе поменутих седница. Тога дана. бираће се нова уирава за идуну 1917. годину и решавати многа важна пнтања. Чланови, који не би присуствовали горе поменутим седни цама глобине се са 50ц. Исприка је само болест. Уједно се опомињу они чланови, који и на.јмање дугују овоме друштву, да изволе упла тити најдаље до 25. дец., тако да уџемо у нову годину са чис тим рачунима и да олакшамо рад новој управи. Даље се уДозор^вају чланови да се строго држе ових тачака правила: 1. Сваки члан, који оболи а неп ријави се болесничком одбору, илп друштк ној управи, губи право на болесничку пот пору. 2. Члан ,који дугује друштве ну пристојбу за два месеца, губи право на болесничку потпору. 3. Сваки болесни члан, који се не понаша пристојно за време болести, губи право на болесничку потпору. Са српским и братским поздравом у. ђ. С. Лемаић, тајник и рачунов.

П О 3 и в

важним стварима друштвеним Душан Јоњин, предс. Мила Јабланов, тајник.

П О 3 и в

Срп. Д. Д. „Балкан” бр. 5 СССС. у Пуебло, Коло., позива своје чланове да присуствују годишњој седници, која ће се обдржавати 17. дец. о. г. п. н. у друштвеној дворани, 1708 Е Обриендо евња. На овој седници поднеће се целокунно извешће о раду и стању друштва у 1916. години и обавине се избор нове управе за 1917. г. Такоџе се опомињу чланови, који дугују друштву један или више расписа, да уплате своју дуговину, како би олаашаЈИ рад новој управи. Седница се отвара у 8 сати у јутро и у 8 сати у вече. Који не присуствује горе наведеног Дана бит<е глобљен са $1.00. Илија П. Радаковић, рачуновоџа.

П О 3 и в

Срп. Д. Д. „Св. Јован Крститељ” бр. 216 СССС. у Гери, Ннд., нозива своје чланове да неизоставно доџу на редовну а уједно и годишњу седницу, која ће се обдржавати 10 . дец. о. г. у 2 сата после подне на 1700 Адам Стрит (Неборхат Хаус). Ово је једна од најважнпјих седница а особито за будунност нашега. друштва. На истој ће се бирати нова управа за идућу 1917. годину, а на вама је брако да по вашој вољи и уверењу изаберете способне и вредне људе, који ће знати и хтети да пораде да се наше друштво увелича и узнапредује у сваком погледу. Надаље опомињу се они чла нови, који што дугују друштву, да то у најкранем времену под мире и друштвенп рачуни доведу у ред и да се олакша рад новој управи. Који члан не би дошао на горе речени дан на. седницу, с њиме ће се поступити строго по правилима. Једино болест и рад узимаће се у обзир. Настојмо браћо сви да нам се друштво увелпча и подигне. Миле Радосавић, тајник.

П О 3 и в.

Срл. Д. Д. Престолон&следник Александар, бр. 283, СССС у Чикагу, Ил., позива све своје чланове, да неизоставно до џу на редовну идућу седницу, која ће се обдржавати 12 . дец. о. г. На истој седници биране се нова друштвена управа за идућу годину и решававе се о

Срп. Д. Д. Војвода Богда] Зимоњић бр. 20 СССС. у Сј Клеирсвил, Охајо, позива свој чланове на годишњу седницу кој ане се обдржавати 11 . деп о. г. у Унион дворани. Пошто је ово важна седниц; на којој поред других важни: стварп биће и избор нове упр( ве за ндућу 1917. годину, с то га ниједан члан не сме изоста ти. Који не доџе биће строг глобљен по друштвеним прав] лима. Она брапа, која дугују и на мању своту, нека то подмир! како би ушли у нову годин; без и мало дуга. Сада барем свако ради и неа изговора с те стране. Са братским и српским поздравом М. Сладоје, председ.

П О 3 и в.

Срп.-Американско Друшт бр. 27 СССС. у Чикагу, И. ставља овиме до знања својЧ члановима, да ће се годишв седница овога друштва обдрл