Srbobran

М1ШВЕК 37б

УОКК, N. V, ТЈШКбОАУ ЈАМЏАКУ 4 , 1917-

УЕАК VII.

81ГВЗСК1РТ10М КАТЕЗ 1Јт(ед 3(а(е« о( Атепса опе уеаг бос. Сапада, Еигоре е (. с. опе уеаг $ 1.50 Згћођгап рићиаЈгед еуегу ТћигмЈау а( 443 \У. аз 8 (гее(, Меаг Уогк, N. У.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДПЊЕНИХ СРБА СЛОГА

5РВОВРАМ

..США1, РАРЕК АИО ТНЕ ОКОАИ ОЕ ТНЕ ЗЕКВ РЕ0ЕКАТ10Н „ЗЕООА".

Број 376

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 22. ДЕЦЕМБАР 1916.

ГОДИНА 7.

Уредништво „Србобрана’’ честита божинне празнине свој браћи и свима сестрама. Нови уреднин, који у овом броју први пут излази пред своје читаоце, сматра уједно за потребно да се извини због> хвале којом га је Главни Председннк Савеза збасуо у прошлом броју, јер је одиста само пријатна дужност радити за напредак Српства у Америци данас кад је оно организовано и напредно, и кад својсни и са пуно пожртвовања ради за своју браћу у староме крају. Сви ви знате да није увек било тако. И онда, кад су овамошње прилике биле много теже и несређеније, и кад је требало врло много напора и самопрегоревања да се до овога дође, данашњи Главни Председник Савеза наш брат М. И. Пупин ставио је на расположење своме народу сву своју велину спрему, сав свој велики углед и сву материјалну потпору за коју је био способан, и тако стекао неоцењивих заслуга за данашње зазидно стање организованих Срба у Америци. И кад он поред свега тога изјављује да је уредников долазак, који за сад значи само добру вољу, најлепша појава у амер., Српству ноја се десила за последњих десет година, он тиме само доказује да је поред свих својих заслуга за Српство остао необично скроман. Сви ви разумели сте то још кад сте читали његову изјаву. Уредник овим хоће да покаже да је и он то разумео. МИЛОШ ТРИВУИАЦ.

ХРИСТОС СЕ РОДИ! На прагу је Божик, иаш лсни и весели српски Божик. Али наша срца нису весела.. Како п могу бнти вссела кад знамо какав ке бити Божик широм целога Српства у староме крају, кад знамо да у завичају царује свуда патња, невоља и страдање. Али ми некемо клоиутн духом. Праведник чнје рорсње празнујемо на Божик прошао је драговољно кроз много века страдања и искушења, да само нс бп одступно од свога чистог уверења, II зато је после страдања дошао васкрс. II зато Христа данас славе широм цслога света п клањају му сс најпросвекеннји народн. Истина јс да српски народ ннкад није био у тежим прићикама но данас, али је пстпна н то да ннкад није уживао више уважења и љубавн у свету но данас. Зашто? Зато што јс осгао веран својој пословицп: ,,Бољс је часно умрстн него срамно живетп.” Таквих пословица нема. свакн народ. Јевреји, на прнмер, кажу да је боље бити жнв пас него мртав лав. Алп баш стога што су увек бнлн готовн умретп за своју слободу и своју праведну ствар, Срби су остали у жнвоту. Пп пет стотниа година страдања иод Турцнма нпје могло сломитн јвнхов народнл дух и њмхов народни понос, јер су за свпх тих нст стотина година зналп н осекали да су бољн од својнх завојовача, да је њнхов „царе Лазо” чсстнто колено и да је са осталим српскнм витезовима испунио до краја своју српоку дужност, попшувшп у часној одбрани своје зсмље. По речима народие песме, цар Лазар се прнволео царсгву небескоме „које траје увек и до века”, а одрскао се „вемаљскога царства”, којс је могао сачуватн да је се предао Турцима п признао њпхоно господарство. Отуда је Видов дан наш највеки народни правник. Док другн народи празнују дане своје победе, ми нраз\јемо дан Косовске битке, јер знамо да се њоме можемо само поноснтп: наши стари ннсу могли одолети сили, коју после њпх нпсу бнлн у стању зауставнтн ни много вепи народи, али су показали непрнјатељу да се у слободу једнога народа не може дирати нскажњсно. Умрлн су „за крст часнн н слободу златну”. То јс бпо српскн Велики Петак, којн је за све време лебдео сриском народу нред очнма као највека светнња. II Васкрс није пзостао. Кад је отпочео своју борбу за ослобођење под Кара-ђорцем. наш се народ показао тако чио и свеж као да нн часа нијс бно под Турцима. Пет пунпх векова изгледали су само као један дуги сан, из кога се пробудио окрспљен и са уверењем да је потомак честитих прсдака и да заслужује бољу судбину. Нијс онда никакво чудо што јс после борбе од једнога века српскн народ успео да. своју земљу иотиуно очисти од турског завојевача и испунн пророштво Филипа Бишњика: „Друмовп ке пожељет’ Турака, ал’ Турака ннгде битн неке.” Да! Косовока битка и Видов дан српске су светнње каквих нема сва«л народ. На пример, Бугари. Они су потпали под Турке без одлучне битке, те нису нмали свој Велики Иетак; али зато нису ималп ни свога Васкрса, јер су њих просто ослободилн брака Руси својим ратом против Турске. Зато Бугари и немају народног поноса, зато и јееу способнн за сваку пбдлост. Још 1389 године, кад је султан Мурат полазио на Косо-

бо, он је уз пут бно гост бугарскога краља Шишмана, који је век био његов вазал. Оно што се десило прошлс године није дакле нрост случај. Али кад су Срби доживсли да истребе земљу од Турака, под којима су били пет стотпна година, и то без савезника н прпјатеља, зашто да се не надају сада? Од кад се нишс српска историја Србн се нпсу налаЗили у тако одабраном друштву као што је Белгнја, Француска, Енглеска и Руснја, нити су пка-д моглн и у сну сањати да кс за њих бити толико пријатељства н љубавп чак и у далекој Америци, земљи напретжа н слободе. Зато и јесте поуздаио да садашња несрека неке трајати, не пет векова, него нн пет годпна, Непријатељ је век почео да малаксава; он тражи мир. Он до душе вели да мир тражи стога што је „свестан своје дужности пред Богом п пред људима”; али ко год зна како је обесно изазвао овај рат н како га је нечовечно водио, знаке п то да он нсма обзнра нп прсма Богу ни према људима. Он је пошао у рат радп освајања ту^с земље п туцега добра, као и некад Турцп, ма да јс код своје куке нмао свега у изобнљу. Само „ко за туђпм руном поце, сам острпжен куки доце”. Србн су дожпвелп да свн српскн друмовн буду жељни Турака, па ке — захваљујуки свомс заједннчком прсгалаштву л на бојном нољу и у позадпнп — доживети и то да сви ерпски друмовп буду жељнн и модерних Турака са севера, а тако исто н њиховнх помагача. Тај дан није далеко. Још сад о Божику ми нмамо пуно разлога радовати се — Васкрсу на пролеке. Храбра срЦска војска Еск празнује овај Божпк у српском Битољу и на српском земл ишту. Христос се роди! м. т.

ДРАГА БРАћО И СЕСТРЕ! Сетите се да ви једини, код толиких Срба у завичају, празиујете Божик у топлој соби и крај пуне софре. Сетите се оних мучекика, које је лане непрестано смрт вребала кроз дивље и снежне нршеве арбанашке, и које и са|Да неуморно тражи по високим и леденим планинама македонским. Ти су људи гинули и гину и данас зарадслободе и добра свих нас. Упоредите свој Божић са њиховим! Похитајте са Божићним Дарком!

Битољ (Манастир). Од Д-ра Ти*. Р. ђорревика. професора Београдског Универзитета.

У југозанадној Македоннји, на западноме крају простране п плодне Пелагоннје, на благој ннзбрдици, на обалама брзог и пемирног Драгора, простире се велпка н живописна српска варош Битољ са око 00.000 становника, Послс Београда н Скопља, то је највека варош Србије. Пме Манастнр, које су последЊИ догацаји из историје јужноевропског ратпшта пронели по целоме свету, старо је грчко нме. Српско је име ове вароши Б и т о љ, од српске речп обптељ, што значп манастпр. Још у старо доба Битољ је био знатно место. У римско креме он је био на средпни чувеног рнмског пута Впа Егнанија, који је везивао Јадранско са Белим Морем од Драча (Дурацо) до Солуна, Словенскп царевп у Македонији, крајсм десетог и почетком једанасстог века, пмалп су у Манастиру своје дворове. Охрпдска Архиепискојна јс имала у ГБему једну епископију. Стари римски пут од Драча. до Солуна остао је и кроз цео средњн век јединн пут од Јадранскога ка Белом Мору, а Манастир је бпо једнако једна главна штацнја и једна главна. пијаца на томе путу. Па при свему томе Бптољ није бно у старо доба варош првог реда, нити га иеторнјскн спомснпцн помпњу врло често. Друге вароши у његовој непосредној блнзини, за које су везапе најважније успомепе најстарпјс словенске н старе српске прошлостн, бнле су му мокнн конкуренти п сметале су гвегом гласу. О х р н д, 70 киломстара од Битоља, бпо је центар знамените Охридске Архиепископије, коју јс основао још Свети Климент, један од првих проповедника хришканства међу Словенима Балканскога Полуострва у десетом веку. Доцније, пред турска освајања, Охрид је био престоница великог српског властелина Јранка Младсповнпа, оснивача српске династије Бранковика. 11 р е с п а, 35 километара од Бнтоља, било је престоница самосталног словенског царства у Македонијп у десетом и једанаестом веку, а пред турска освајања престоннца српског властелина Новака. П р и л е п, 35 кнлометара од Бнтоља, био је једна од престоница српског цара Душаиа (1331—1355) н

стална престоница. краља Вукашина (1366—1371) и краља Марка (1371—1394). Нред тако важним местима Битољ се морао поклбнити. Значај Битоља особито се истиче у турско доба. Кад су Турци освојпли од Срба Македонију, они су у њој порушили све старе српске цеитре, а Битољ наменилн да им у занадној Македоннји постане заменик. Битољ под Турцима постаје једно од средишта турске административне власти, глава читавог Битољског Внлајета и главна. варош западне Македоније. Од тога доба сви помени о Бнтољу једногласно говоре као о релнкој н лепој, богатој и напредној вароши. У почетку деветнаестог века Битољ је био неко време и резиденција далеко нознатог Али-паше од Јањине. Од како је везан жељезничком пругом за. Солун, Битољ је постао једна између првих пијаца Балканскога Иолуострва. Цела југозападна Македоннја и велики део јужне Арбаније сносио је своју робу на пијацу у Манастир, а одатле је експедирана за. Солун и даље, За време турске владавине врло се јако истиче значај Бнтоља у српској историји. Један зиачајан комад српске историје, -који је у тесној вези са Битољем, морамо истаки. Битољ је дао, за једно време воцу целога српскога народа н пред управом аустријском п у борби протпву Турака. Тешко стање које је настало за српски народ после турске окупације српских земаља. учипило је те је маса Срба морала напустити своје огњиште и побеки у Уга.рску. Из Битоља и његове околине бпло је миого таквих емиграната, почевшн од чланова владалачкнх династија (један однрвих емиграната био је Димитрије, рођени брат краља Марка) па до простога света. Ови су бегунци заједно са бегунцима из других срлских земаља образовали српске општине у Аустро-Угарској и настављали своју националну егзистенцију. Мецу овнм емигрантнма била је кроз чптав седамнаести вск најчувенија. породица Манастирлија у Коморану, северно од Будим-Пеште, која се доселнлн пз Битоља. Из те породпце. 1698 године, изабрао је цео српскп народ у Аустрпјн себи за подвојводу Јована Манас т и р п л и ј у, кога јс и аустријски цар Леополд Првп морао, п ако против евоје воље, потврдилн 11 априла 1691 г. Испуњсн мржњом према Турцнма, који су му претке отерали са огњишта, Јован Манастпрлија је јуначки предводио српски народ у борби противу њих и оставио је најславннје успомене у српскбм народу. Тако је Бнтољ у најтсжим данима српске исторпје да.о српскоме народу једног вођу н борца противу траднционалног иепрпјатеља. Од како је, почетком деветнаестог века, Србија ослобоЈ;ена од Турака, Битољ јс био у сталннм везама с њом. Слободиа Србија била је уточиште несрешшх Срба из Мапедонијс. Маса је света из Битоља. нашла у Србији, међу слободном браеом, топло уточиштс. 19 новембра 1912 год. Бптољ су отели Срби од Турака. Истога дана 1916 године отели су га од Бугара,

Из Српства и Југословенства.

Порука г. Пашића. Од председника министарског савета Краљевннс Србије господина Ннколе Пашипа добпо је наш брат Главни Председник М. II. Пуппн писмо, у коме поред осталог стојн: „да. сада треба. радити на томе да престану све дифсренције н зађевнце између разних органнзација и разннх праваца политичких, којн владају мсцу југословенским емигрантима, и да их све треба. сложити у томе, да Србију сматрају као Пијемонт Југословенскл! н да. ;у овом времену даду што више доказа солидарностн Србо-Хрвата и Словенаца п помогну колпко могу да се идсја јединства остварп.” Чланак В. Ковалевсног. Под насловом „Знаменит чланак руеког учсњака и државника”, доноеи овдашњн „Хрватски Свијет” од 29. децембра на уводноме месту чланак В. Кова-

левског, који пропрапа овим речима: „Донашамо овце, у пријеводу, чланак што га је у лондонском листу „Њ у Ј у р о п” бр. 3,написао знаменити Рус В. Ковалевски. Чланак прештампавају и друге новпне енглеске. В. Ковалевски је члан руског Државног Савјета и прерашњи секрстар министарства финанснја, који као предсједник Руско-српског друштва у Петрограду потпуно јс овлашпен да објавн осјенања својнх земљака. Најважније је то, да је В. Ковалевски најприснпји пријатељ н савјетник садашњег руског министра предсједника Трепова.” У томе чланку, којн „Хрватски Свнјет” објављује у цолини, налазе се измвђу осталог и овс речи: „Повјест Србијипе борбе за слободу п југословенску идеју изазвала је узбудљиво чуђење и дивљење цијелога свијета. Мала по земљишту, али велика

духом, Србија, надахнута племенитим патриотизмом, показа ла је свијету примјер јуначке врлине и вредности, и у не мањем ступњу способност за издржљивост у несрећи. „Српски народ вјерује побожно у правичну и коначну побједу југословенског идеала и, у борби за њ, он је показао примјере узвишеног јунаштва и мучеништва. Једна велика будунност је правично наслеђе једног оваквога народа. Ослобођена Србија мора постати жижа и центар целе југословен ске расе. Ма и најмање издвајање и цјепкање југословенског земљишта било би не само без етнографског оправдања и цанело удар оправданим захтјевима расе; било би не само изван племенитога циља рата, него би чинило једну пукотину у одбрани Европе противу немачког продирања на југ.” Сапоштење Југословенске (анцеларије. Учесницима Другог Југословенског Народног Збора у Питсбургу, Па. — Дат је у штампу потанки Извештај Другог Југословенског Народног Збора у Питсбургу, Па, дана 29 и 30 новембра 1916, који ће се штампати латиницом, ћирплицом и словеначким наречјем, а готове су и фотографске снимке Збора. Пошто велик број учесника, и ако су њихова имена пописана, није оста.вно својих тачних приватних адреса, умољавају се сви учесници да изволе у најкраће време послати Југословенокој Канцеларији у Клнвланду 1402 Е. 40 Ст„ своје тачне адресе, да им се може послати Извештај Збора чим буде готов. Извештај ће се учесницпма слати бесплатно. Како су сви прнсутнп на Збору примили свечаним начином Резолуције, Устав Нар. Внјећа и Финанцијалну Основу допринашања за народни Фонд Југословенског Одбора, умољавају се делегати, као п друштва и колоније, које их изаслаше, да изволе што прије јавпти које су закључке створили у сагласју за закључцпма Збора, колики су месечни доприноси за Народнп Фонд одређени п које поверенике за поједине -колоније предлажу. Поједпнцп пак, који су у иоле бољем стању, умољавају се да се изволе изјавити колико ће мјесечне своте стално допринашати. Имена свију доприносника биће објављена у новинама, оснм имена оннх, који не желе да дођу на јавност.

Напред за БОЖИћНИ ДАРАК! Смга дза доаара шаље српекои <орцу: Јодиу тоаду кошуљу, пагае дуаана, даа савуна к чешаљ, Јадно тоам рукаккцо, дм убруса, даа пара чарала, нотос а ааоаку.