Srbobran

СРБОБРАН

Број 378

Стрш > бКВОВКАН — 5Е&В ШЕЕКЕУ ВиШићсИ ђу 9ЧИМ1АМ Е1ШСАТ10МАЕ АКО ВЕМЕУ01ЛШТ Р1//<0 ОР 5ЕЛВ КЕОЕКАТ10К „5ЕОСА” «43 \Уев« азпЛ Зсгес« Мету Уог1ц N. У. ВивЈоеи Мапакег: М. I. Рцриц 443 №. ззаА 5»., Ке» Уог1ц N. У. ТВЦБРНОКЕ: СНКиХА «оов. Е(П 1 ог: М. Тгјуипас, 443 \У. гггк! 51гее1, Ке\у Уогк, N. У.

1м««о4 и мсоп4-с1аи тММг и сће Розс ОШсе о< Мо« Уогк, N. У., иш1ег (ће «<К о зипк », 1»г»

Браво Југословени! У светој легнји ослободилаца прва је мач повукла мала Србија, зем ља бајословних јунаштва, колевка Марка н Милоша, огњпш те наше дивне народне песме, она се без отезања и макар исцрпљена од Балканских ратова, дала на велико дело ослобо$ења чнтавога нашег племена. Нема., ме^у вама браво, ни јсднога, који неби знао шта је Србија у овом рату ослобоце ња жртвовала. Колико је препатила, кроз каквс је надчовечне кушње прошла и каквим се несравњивим јунаштвом борила за себе и за. нас. Јунаштво, пожртвовност, самопрегор и самопоуздањс Србије немају прпмера ни у прошлости ни у садашњости, оснм можда у оним црним данима косовске епопеје. Борба њсзине војске противу надмовних непријатеља и страдање њезина пучанства у оним грозним повлачењнма, највспи су моменти читавог овог рата. Европа се са удивљењсм поклонила величини мале Србије. Зашто је Србија све то учннила и зашто јс дала све? Дала јс то, да једнога дана ви и ваше потокствз будетс слободни, да искупи дуг југословенског Пнјемонта спрам своје заробљене и угњетаванс брапе н да вам врати ваша огњишта, као ваша. Вашс шуме и долове. Ваше планине и језера. Ваше гордо море и сву вашу лепу домовину. Србија је дала све за исту ону идеју, коју су проповедали Гај и Драшковпћ, Штросмајер н Старчевнћ, којој су пе валн Прерадовпћ н Враз, Мажу ранић и Прешсрн н за коју су изгинули Зрински н Франконан, Губец н Кватерник. Та. идеја ирожнмала јс читавн наш народ кроз столећа н њоч је н сада задојен свакн пранн син наше отаџбине. И ево, када јс Србнја дала све за нас, што смо мн дужни да дадемо њој? Нн више ни мање него опет све. Јер ми то недајемо Србијн само због ње, него и због нас самих н наша је најсветија дужност да н самн учествујемо у делу нашег ослобођења. Била бн вековна срамота и вековно издајство да скрштеннх руку гледамо како нас другн ослоба^ају. премда нам је дата могунност да у$емо у рсдове ослободилаца. Ннје довољно пристајатн на пдеју ослобоЈјСња, него се ваља за њу и борити. Србија, — исцрпљена услед силних губитака за последње аустро - немачко - бугарске офанзиве — треба помоћи да узмогне извршити своју велику мисију. Редови њезине храбре војске у Мапедонији морају се попунити и ојачати. Србија данас трсба бораца, треба радника у позадини, треба људи, који ће се жртвовати за оно, што је управо нама неослобођеним Југословенима најближе и најсветије. Хиљаде на ших људи снажних и крепких

живе у иностранству, где им Јв пружена могућност да похрле на бојно поље н да помогну носити заставу слободе у своју ро^ену домовину. Тим нашим људима, тој нашој браћи, управљен је овај проглас Југословенског Одбора. Њнх ми зовемо, њнма сс обраћамо II њпма довнкујемо: Напред, браћо, за слободу и ујс дињење. Покажите се достојни сиповп оних драгих крајева, које је ту^инац доста дуго тлачио, покажите се достојни оних племенитих мајка, које су вас одњихале, а над све покажите се достојни оног поверења, којега. је у вас полагао Југословенски Одбор, Краљсвина Србија и све савезничкс државе. Нашим посредовањем, помоћу Краљ. Српске Владс и споразумом савезних држава ви сте до сада у тим државама уживади потпуну слободу :крегања и прпвреде и били сте сма грани нријатсљпма, а пе непријатељима савезничке ства[Ш. Те су вам повластице билс учињене, јер вам се веровало п јер јс ваше одлично држање у |угосолвеиском покрету оправ дало такав поступак спрам вас. Сад то оправдајте, претво рпте рсч у дело, осепање у оба везу, и доканште да заиста сма трате својом најузвпшснијом дужности да без оклевања појурите под онај барјак, иа којему је испнсано гесло наше слободе, нашега уједпњења и нашег самосталног државног живота. Зовемо вас ми, али вас још внше зове она јадна раја, коју је судбнна оставила и сада под аустро-маџарским игом, и која трепстом чека онај свети час, када ће угледати светле образе својих ослободилаца, да их овснча ловором неумрле сла ве п миропомаже уљем вечне љубави п харности. Зову вас још и брапа, која су била гоњсна на братоубилачко клање, н која су успела да прсбегну нашој брани Србима н Руснма. Ено'их тамо у бојним редовпма српске војске, поносно, храбро н радосно венчајући смрт п славу на спас н знамење чнтавог нашег рода. Зову вас напокон мпле сени свнх оннх, којн су принели посвсћеии жнвот свој на олтар наше велнке н заједничке домовпне п осмехом нспуњене дужности пошлн у оне незнане крајеве, у којима смрт градн споменнке вечна живота. Браћо Југословени! Реч се претвара у дело. Вашу смо реч чули, сад да виднмо ваша дела. Дани су тешки п судбоносни и у њпма одлучује се судбина нашег јединственог српско-хрватског-словеначког народа. На нама је да бирамо, хоћемо ли слободу или ропство. Ако одаберемо ропство, оно ће бити вечно. Разумите, брано, да сваки од вас, који се хотице оглушује великом познву своје савести и своје дужности, бира ропство. Може ли битп и један ме$у вама да то учини ?

Ми се надамо, ми знамо, да не може. Југосдовенски Одбор прожет дубоким поуздањем спрам вас — позпва стога свакога од вас, који је навршио осамнаесту, а није превршио четрдесет и пету годину, да се безодвлачно пријави за војну службу у српској војсци. Добровољци имаду се пријааити код најближих Краљ. Срп ских Посланстава, односно Конзулата. Обзиром на чињеницу, да би многи од вас, који би иначс радосно похрлио под заставу осдобоџења, могао осетити забринутост за своју породицу, ако би у рату пао, или услед ра на постао неспособан за привреду, ми вам овде свечано наглаеујемо, да је Краљ. Српска Влада п[»едузела неотклониву обавезу да за све југословснске добровољце примени исте

оне установе, које су на снази обзиром на инвалиде и на поро дице палих у Краљ. Српској Војсци. За ваше ће дакле породице бити .скрбљено истом љубави, којом се скрби и за породице Срба, а кад — то се поуздано надамо — ускрсне наша велика југословенска др жава, та ће помоп и скрб бити увећана и проширена. Југословенски Одбор одлучно наглашује, да као што смагра за своју прву дужност да овај покрет подупнре свим силама, тако он непе бити у стању да проследи своју заштиту за оне, који живе у савезничкнм државама, а којн се овом познву не одазову. До сада је та заштита била уветована претпоставком да је сваки вољан сарађив'ати у делу ослобоџења. од сада та заштнга може и сме припасти само оннма, ко ји су то учинцли.

ЗМАЈ ЈОВАН ЈОВАНОВИћ (Наставак са прве страис) кључиво дечнје песме. Ван еваке сумње ова врста песннштва није песннштво у правом смислу речи, али она ипак може иматп много поезије, а дечнје песме Змајсве просто су дивне. Врло велика љубав према деци, природан жар, простота у тону и пзразу, тачне идеје, без нкакве псдантернје у осталом — то су биле црте ове врсте Змајеве поезије. Дечије песме Змајеве природно су, дивно н здраво васпитно дело, и читавп нараштаји српске деце били су изложени њиховом благотворном утицају, чувајући нх у неизгладпвој успомени. Ссм ове три групе, Јовановнћ пма п других песама. Ионекад се задржава на простнм комичним предмстима. Нма врло много надахнућа у његовнм хнмнама п патриотским одама. Понекад се уздиже на внсииу песшгка филозофа. (Светли Гробови). Много јс и преводио. п ссм превода из Беранжеа, иревео је неколико маџарскнх песника, Боденштетову источњачку поезију, Лсрмонтовљевог Демона. Гетеову Ифигенију ц Тснпсоновог Еноха Ардена.

ТЕКСТ ОСТАВКЕ

„Не, то не може бити — поновио је Његово Величанство Краљ. — Шта Русија? Шта нам овде она може помоћи? Ја. кажем: Српство се неће ујединити; то само мисле загрејане главе, то не може бнти без истраге једне куће.” Па је додао: „Иди и гледај свој посао; немој више никад говорити што си до сада говорио по овом питању, јер ти знаш да ја нисам осветљив.” С овим се завршио наш разговор. Господине Министре Председниче! Разговор са Његовим Величанством Краљем учннио је тсжак, снлан, болан утисак.' Ја сам из уста Његовог Величанства Краља чуо страшне ријечи: да он, не само што непе номоћи извођење нашсг националног програма — уједињењс Српства, ‘ком је циљу Српски Нарвд још од пре Косова тсжио н за којн је потоке крви своје пролио, па их и сад пролијева — него да ће, напротив, чинити сие могуће да се до тог уједнњења никако и не доце. Ово је мени Његово Величанство Краљ казао као мннистру, јавио, у присуству Његовог Внсочапства Књаза Петра, који је, такоце, свечано и јавно, изјавио да, н кад бп Његово Велнчанство Краљ радио на уједињењу, то он с Престолонаследником Данилом не би никад допустно. Ја сам и до сада незадовољан био нашим радом н министровањем, као што сам Вам то толико пута изражавао, п имао еам пуно разлога да већ давио дадсм оставку на мој положај; али никад нисам могао замислити да ће, у извођењу нашег народпог програма, заузети баш ово гледиште Његово Величанство Краљ, те сам до сада трпио н чекао. Сад јс пак дошао крај и моме стрпљењу, и моме чекању, јер после овакве пзјаве једнсг Србина владара п сина му књаза, којом циља, ни мањс гш више, него иа уннштење наших нацпоналних задатака, ја више, ни као мпнистар, и као јавнп радник и народни посланик, нп као Србин, нн као Црогорац, не могу н не смнјем, остати миран посматрач свега овога, него морам јавно, легалним 1 ,утем, отпочети најенергичнији рад на пзвођењу нашсга иароднога програма, на коме сам радио, колико сам био у стању, читавога мога живота. Ово је моја- коначна одлука. На основу изложенога, част ми је, ноднетн Вам, г. Министре Председпиче, бставку на звање Министра Правде п Заступника Министра Унутрашњих Послова, с уљудном молбом да је нзволите подннјетн на уважење Његовом Величанству Краљу. Подносећи Вам своју оставку, надам сс да ћете Вн н остале ми колеге бнти потпупо солидарни са мном. Изводите примити, г. Мпннстрс Председннче,' увсрење о мом одлнчном поштовању. Париз, 8 децембра 1916. Јанно Спасојевин, с. р. Миннстар Правде и Министар Унутрашњих Послова.

1 ло да се пробијају пут Серста, иза кога ће се Руси по свој при лици повући. И Немци, чим им је с пута уклоњена линија на реци Бузеу, јурнули су да се тиме што. бољеТсористе. Ну поред свега тога ишли су напред врло тешко и врло споро. Борба се ограничила на троугао ко ји сачињавају рска Путна, Тро гус и ердељска граница. Прва препрека на коју су Пемци наишли била је река Путна. Борба сс још увек води на обалама те реке. Немци су јављали да су прсшли ту реку, и то јс тачно. Али су били поно ва пребачени натраг, тако да се северна обала те реке налази сасвим у рускнм рукама. Ну ипак изглсда да се Руси неће коначно задржатп на тој реци. Та река је н сувпше мала да би пружила довољно јаке одбранбене положаје. Нзгледа да сс сав посао Руса на овој рецн састоји у томе да што дуже задрже Немце, те да добпју што више времепа за утврђење Серета,. Што дуже Руси остану овде, у толико тежи посао очекујс Пемце на Серету. Даље на западу воде се бор бе на источним падинама планина, које се спуштају у долину Серета. И ту Псмцн нанлазе иа јак отпор. Онп продиру на нсток, али необичио споро н уза силне жртве. Неочекпвана снага, коју Руси развијају прн одбрани ових малих река, не обећава Немцима много на Серету. У ствари, судсћи по садањем развоју догараја, да ће Немци, када стнгну до Серета и Тротуса, бити заустављени, као што су били и код реке Дви не.

црногорсног Министра Правде г. Јанка к Ч.часојевића.

— ВАЖНО САОГППТЕЊГ: Г. СТЕВАНА БОГДАНОВИћА. -

Овнх дана стигао је у Њујорк г. Стеван Богдановић, новинар, као изаслапик Срба-Црногораца са маћсдонског фроита, Крфа, из Фрапцуске н других савезничкнх земаља. Према обавештењу, које смо добили од њега самога, госп. Богдановић дошао је у Амернку да, на првом месту својс уже земљаке, Србе из Црне Горе, па онда све америчке Србе н остаЛс Југословснс нзвестн о улозн званпчне Црне Горе у данашњем светском рату, о прошлогодншњој капитулацнјн Црне Горе н о другим дапашњнм односнма измеџу Краља Николе п Срба-Црногораца. који се налазе на солунском фронту. на Крфу, у Француској и у осталим савезничким земљама. Госп. Богдановнћ нам је, као повост, дао садржину оставкс г. Јанка Спасојевпћа, министра Правде п заступника Миннстра Унутрашњих Дела у данашњем црногорском. Радовићевом кабннету, коју мн овдс дословно доносимо: Председннку Мннпстраског Савета, Министру Спољних Послова н Заступнику Миннстра Финансија, Господину Андрији Радовићу, Париз*). Јуче, у 5 сати н по после подне, пмао сам част бити позват од Његовог Величанства К]>аља, и, у разговору воценом том нриликом, а у присуству Његовог Краљевског Височанства Књаза Пстра, у ком је било пј но личних увреда. нанесених мп од ЈБеговог Величанства. задржали смо се највнше на пигању о уједињењу Српства у опште н Црне Горе посебно, којс ј> баш и дало повода, да ја сада будем позват. После неколико жучних укора, управљених мп поводом тога питања, ја сам изјавио: „Моје је тврдо убјеџсње. то је моја вјера, да. је једини спас Црне Горс и њене дипастије у уједињењу са Србијом.” На ово мн је Његово Велнчанство Краљ, заједно са Његовим Внсочанством Књазом Петром, одговорио: „Какво уједнњење са Србнјом?! — од тога непе ништа бпти; ја то не могу допуститп. Зар ја, који сам ковао моју круну 230 година, да је сад раздробим, да је бацим? Кажи ми ти, зар може бити једна земља а два господара? — Не, то је немогуће, то не може бити!” — обојнца су заједно закључнли. „Величанство — рекао сам ја — нико не тражи да Ви раздробите вашу круну; ми само тражимо остварење паших националних идеала и задатака — ујсдињење Српства — па кад се ово изврши, онда је ту Ваше Велнчанство, ту је Срнска Династија, а ту је наша свагдашња заштитница, Русија, па ће се, споразумно, срепно ријешити и династичко питањс.” *) Као што је позвато, крал. Нпкола в његова влћда налазе се у Францусвој, Т предграђу Париза.

НЕЛЕЉЈк №1РШЈУ-

Борбе нод Риге. Иајзанимљивији догаџај у потоњпм борбама јестс руска офанзива у околинн Риге. Тај покрет није нико очекнвао. Др жало се да Русија нма. пуне ру ке посла. помажућн Румунпју. ЈЈЈто значи та офанзива ни ко није у стању садада одреди. Лзвсштајн са. тог разбоја још нису потпулн. У тим извештајима спомињу сс врло мало имена п из тих имена мн нисмо у стању да пађемо нову ли нију да би је упоредили са ста ром, пре но што је овај напад почео. Ну из тнх вести дајс се| закључнти, да су Руси са велпком силом дошли између Бабит-Језера. н Тирулских Мочарн, држећи се жељезничког пу га. Када су дошли до извесне тачкс у близини реке Ае, Руси су окрспули на југ, заузели учак кључ нзмсђу рске н мочари н па тај начнн зашли за бок ЈГемцима п нагнали их на повлачење. Борба се сада водн уз обале реке Ае. Ако је река Аа заМрзнута, што изгледа вероватно, Русима је олакшан прелаз преко рекс А ако Русима поџе за руком да преџу реку и дочепају се чврстог земљшпта, они ће бити у одличном положају за офаизнву у пролеће или рано лето. Нс мачка линија овде јс врло незгодна и, ако Русн постигну оно што изгледа да траже овде, Немцима ће бити много отежане борбе на јужном крају руског фронта. Ако Немци буду овдс принуђени на повлачење, мораће се повлачити на целом фронту чак до Пииска. У борбама прошле недеље

Руси на овом фронту залленили 21 вели’ки топ н ]] малнх топова. Ну све дотле докле не заузму Митау, не може се говоритн о травом значају овог руског напада. Борбе у Румунији. Добруџа је, како изгледа, са свим очишћсна од Руса, Када су Немцп узели Мацнн, Руснма није остало иншта друго до да се повуку преко Дуиава п сдружс сс са војском која брани леву обалу те реке. Ношто Нсмци нс јављају о већем броју заробљеника или плену, изгледа да су сс Русн повукли преко реке у добром рсду. То је олет ослободнло велики део Макензснове војске, која сс борила на десној обалн Дунава. До сада није бпло покушаја од стране Немаца да прецу Дунав на северу. Тсшкоће за прелаз те реке на том крају такве су, да.је мало изгледа да ћс Немци то п покушати. Па тај начин Добруџа нрестаје битн прсдмет ратних извештаја, Борба се пренела на другу страну ре кс. На левој страни реке Немци су постиглп знатне успехе. Узели су Браилу, чији је пад бно неизбежан онога дана, када. јс Добруџа очншћена од Руса. Ну пад Браиле има више економског него војннчког значаја. У Браили су била велика стоваришта жита и петролеума. Она располажс изванредним жељез ннчким везама и стојн у непосредној вези са Букурештом. Кад је Браила пала, напуштена је и цела линиЈа дуж реке Бузеу. Тако је Немцнма оста-

У Маћедонији. , , -рг**. |гг | |~г |..— ; ^ Ос11111 НГ.ЈзII150 ЈС 11111 аЊЕ 1 , Ш ГО ће Макензен учинити, нли што је већ учинно, са војском коју је употребљавао у Добруџи и другим деловнма Румуније, ка да је уббјна линија била много дужа но што је сада. Ностоје двс могућности. Ирва је да ту војску пошље у Маведоннју, а друга да настави борбу на садањем разбоју н покуша да се дочспа. житом богатих поља Бесарабије. Изгледа да- нема шго тражити у Маведоинјн н да. га тај фронт ие привлачн миого. Саобравајна средства за тај фронт врло су ретка и сумњнво је, да бп ои могао добијати довољиу количину граната да одржи офанзнву, ако би је почињао. Сви су изгледи т,а ве Пемцн појачатн своју вој ску у Маћсдоинјн, алн да неве предузимати никакве нападе, С друге стране, упад у Бесарабију оштстно би силно целу руску лшшју. Онсм тог војнпчког разлога, постојн још и нигање храни, које Немачку особнто заннма. Уза све то опет јасно је да Немачка не жели да продужава своје линије и да се и сувише удаљава од жељезничких средпшта. А до тога би дошло, ако би се предузео упад у Бесарабију. Прсма. томе изгледа највероватннје, да ве се Нсмцн зауставнти на самоме Серету, ако им први покушај за прелаз реке буде иеуспешан и буде их коштао силних жртава у људима и џсбани. II то вс бити по свој прилици, конац читавог пнза досада њих немачких офанзива. СВЕ ПРИЛОГЕ ЗА СРПСКУ НАРОДНУ ОДБРАНУ ТРЕБА СЛАТИ НА ОВУ АДРЕСУ: РНОР. М. I. Р1ЈРШ 444 \Уем 5(гсм УОКК. N. Т.

/