Srbobran

°*—•« ! СИВЕЗ СЈЕЛИХ СРБА СЛОГА I ( 8 ЕКВ ИШЕКАТ1СЖ 81-ООА) * Главно седиште: ЊУЈОРК; Њ. Ј. * 443 \ 0 е« п б№е« Ме " Уогк - м - у * * * ‘ џ 4 ГЈМ 1 ИИ Прадеадиии: М. И. ПУПИН џ 443 Ш. 22 51ге«1, N 61 » Уогк, N. V. * * Гшии Пв*и*«***Д""' ,! ПАВЛЕ X. ПАВЛОВИћ * 443 Ш. 22 51гееГ, Ке^ Уогк, N. У. Ј $ Чј.иоии У*» 11 И*Г 0 Ј * о * * а • 1*16: $ * ЈОСИФ РАЈНОВИћ Вох 544. ТигПе Сгеек, Р*. Ј МИЛЕ КУНОЛЕЧА 460 С*1е* Ауе., 1-»скажаппа, N. У. Ј Ј ђУРО И. ГРЕГОВИЛ Вох 1811 , ВЈвћее, Ат. ♦ Ч *•■•■■ Гј****г 0 ј * • * • •• 1*1в, 1*17, 1*18, 1»1>: * $ ГЛИШО РАПАИћ 1100 ВгоаЈмвау, Сагу, 1па. * СТЕВО БАБИћ 5 N. Оичиевае ауе^ Пичиевпе, Ра. •* * НОВАК М. БОГДАНОВИћ КК. I Вегк1еу С1ић, Вшвћаш Сапуоп, 1Јић * * ИЛИЈА ВУЈНОВИћ 6201 Е. 8 51., Капва* С11У, Мо. } ВИДОЈЕ ђОГО Вох 1739 , Еов Апке1ев, С*1. Ј * ИЛИЈА РАДАКОВИћ тбп Е. КоиП ауе., Риећ1о, Со1о. + Заненнцн: ♦ * СТОЈАН ПАВЛОВИћ 413 Ниеу 51., МсКеевроП, Ра. * ДУШАН ПОВОВИћ 348 — 2 п <1 Ауе., Иеиг Уогк С:1у. Ј * НИКОЛА ТРБОВИћ Р. о. Вох 341. М1ат1, Ат. } * СИМО ВУЈНОВИћ 2106 — 137 51., 1тћапа Нагћог, 1п<Ј. џ * ђОРђЕ ПУРЛИЈА 819 5. \Уапдегуетег Ауе., 5*. Еоијз, Мо. I КЊИГЕ САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА ПРЕ- Ј | ГЛЕДА ДРЖАВНА ВЛАСТ СВАКА ЧЕТИР МЕСЕЦА. | * * * * Савез Сједињених Срба Слога исплаћује: + # * На нме осмртвнве $ 800 вјв 4000 Двв. ♦ За губвтак еба ока, вгв обе руке, вдв обе * ★ воге, ијв јсдне руке и једпе воге $1500 „ 7500 „ Аво капЈ.а овесвособи члаиа аа рад $1000 „ 5000 „ Ј За и 8 губЈ.епу руку $ 800 „ 4000 „ ♦ ★ За И 8 губл.епу ногу $ 800 „ 4000 „ џ За СЈОмаепу квчму (ртењачу) $ 800 „ 4000 „ Ј ★ За укочеву руку нјв укочеву погу $ 800 „ 4000 „ * ★ За ивгубл.ен вадац $50—$150 џ $ За воЈа одреваве стопо $ 200 „ 1000 „ Ј За одрезане прсте на во 8 и $ 150 „ 750 „ ♦ За н 8 губЈ>ено око $ 400 „ 2000 „ џ I $ ★ + Ј 3 а операциЈ«: СЈепог вревч $100; вамева у бешпдп $100; у сЈучају ♦ * опучевости $75; трахоме $25; отварање утробе $100; женске опсрацвје $50; ♦ * операцвје шул.ев» $25; рака $100; дебсЈог црева $35; ва операцпје па Ј { павв, оку, угу, восу, грЈу в анобовима од $25 до $75; ва отровање крви Ј ★ од $15 до »35. * ★ * Осим тог* сваки члан добија бд 50 до 400 долара Ј * на име операције, болне потпоре и осакатпине, ко- Ј ★ је нису горе нарочито назначене, а према тежини Ј повреде п увиђавности у правпог одбора. ♦ 44.4-4-4-4-4-4-4-4-4-4-4-4-4-4-4-4-44-444-4-4-4-4-4-4-4-44-4-44-4-44-*4-4-4-4-4-44-444-4-44-4 Из Српства и Југословенства

С р В О В Р А Н

Број 386

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

Наставак са х стране.

говор нашега посланика у Паризу г. Миленка Веснипа, из кога мн саопштавамо ово место: Ннкаква подјела полптичка или админнстратнвна — а ви знате да њих ннсмо били поштеђенн — није могла да. нанесе удар моралном јединству наше расе. Тако представници најодлучнији и иајактивпијп наше нацпје, ма гдје они били рођенн, остављали су за' рана њиззова огњпшта п њихове породице, час са препутним прпстанком њихових родитеља, а много чсшпе по њпхову савјету. да се упуте у Београд. гдје је буктало прво огњпште срнске слободе. На овај начин може да се разумнје, што би иначе било неразумљиво, како је српска држава одмах у почетку деветнаестога вијека нмала организацију релативно модерну н брзо напредовање књижевности н умјетности, тада ка да јс на 1000 становника једва било једног који је знао читатн н писатн. Све покрајине словснског југа или, како ми каже мо, свн Југословени раднлп су инстиктнвно и са одушевљењем на устаиовљењу отаџбине. Могло би се навестн безброј примјера '0 овом хнсторнјоком чину. Одгојитељи краљевскнх принчева Србије били су понај чешпе Далматинци, католици. Људн који су сковали српску др жаву вепином су дошли из кра јева под туџом управом. Најзначајнији од свију ових нримјера је можда онај са нашом народном химном коју је спјевао Србнн из Угарске, компоновао Словенац, а најбоље пје-

вао један Далматинац. поставшп тпме славан.” Како је народно јсдинство Југословека: било створено у срцима, ма. да невидљиво на картп. то одлучна побједа српске војске на Куманову, у јесен 1912. ннгдје није јаче одјекнула него по варошима потчпњеним страној управп, као Љубљанн. Сплпту, Шнбенику плн Сарајеву. Ово својевољно 10 душсвљење бнло нам је у том тренутку од кобних посљедица.. Пружпдо је Аустро-Њемцима прилику да убрзају њпхово наоружање п служнло је као изго вор за незаборавни састанак у Конопишту, на неколико мјесеца прпје овога рата, измецу њемачког цара, аустријскога. насљедиика-прпјестола. генера ла фон Молтке-а п адмпрала фон Тирпица. 11 само да бп пркоспо југословенском патриотизму. аустјшјскн нриестолонсљедник отшнао је у Сарајево, гдје га јс снашла смрт која јс послужнла за нзговор овом свјетском рату.

Пад Багдада. Енглески успеси у Азији <кру ннсани су најзад надом Багдада. Поред великог војничког значаја који овај крупан догаџај има век и стога што је њиме веза између Руса н Енглеза обезбеђена, његов политички и морални значај просто је немогућс преценитп. Врло јс вероватно. на пример, да пе Арапи, који су на Турке стално гледалп попреко, бити охрабре ни овнм великим турскпм нсуспехом да Турцима отворено окрену леца. Али је извесно да пе у целој Турској. у |К.ој<ој због глади н свакојаке оскудице и нначе влада велика утученост. пад Багдада дејствонати као гром. Да такво расположење не не остатц без одјека ни у турокој политици п на турском фронту, може се с правом очекивати. У земљама туреких савезника морално дејство нада Баг дада такоџе мора битн необично велико. На]тчито пе у Немачкој иад Багдада изазвати велику утученост. Поред свега гладоваља. грешнн немачки на род имао је барем наду да пе после рата настатн сјајнн даип. п жељезиичка веза Берлин —Багдад била је за њега симнол великога светскога царства којс пе овај рат донети Немцима.. Алп ево Багдад оде. оде у енглеске руке. Шта је онда природније по да со Немци аЈабрину за судбшгу Берлина? У сваком случају. почетак

казује јиш и чињеница што јс ПЈ>едседник сазвао конгрес у ванредан сазив за 1 6 април ов. године. Ујсдно са тнм сазивом Председлик Вилсон јс саопштпо да он сматра да нма право да наоружа ла.ђе, и то одмах, то јест пре састанка ванредног сазпва. Оружаиа неутралн/ост Сједињених Држава већ је дакле почела. Та*о немачка ровења. и у самим (једињеним Држапама и око ње. имају за последицу све вепу п једнодушнпју одлуч ност Американаца да на те сплетке даду мушкн одговор. Аустрија против Пруске. У јавности се у последње вре ме проносе вести да се Аустри ја нотај-4о спрема. да изневери Пруску п да у том смислу водп потајне преговоре са Баварском. Истина јс да је Баварока уш ла у савез немачких држава, који се данас зове Немачка п коме је на челу Пруска, нротпв своје воље; истнна је: нарочито. да ддЈ|ашњн баварски краљ Лудвик нпје никад био прпјатељ Пруске; истина је такоџе да јо између Аустрпје и Пруске годинама постојало супарништво због зођства у савезу немачких држа-ва: истпна је п то да су Бацарока н Аустрија католнчке државе док је Пруска протестанска; истпна је. најзад. да се Немци католици н Немци протестанти гледају попреко као да живе у средњем а не удвадесетом веку. Алн је ипак план. по коме би се Ау!91 1 године није ни у ком по- ј СТ р И ј а окренудатамо где јој је гледу повољан за Немачку и МР ето. то јест Немцима, толико њене савезнике, и ио т«>м по- I памет ^ да Дустрија за њега четку можс се лако видетп ка-| ш .ф способна. У вестима које кав ће оитп м крај године. По сс проноее може бптп истине само тако је Аустрија стекла у верење да се Пруска спрема да бп

Јутру се дан познаје. Сједињене Државе пред ратом.

У току ове недеље деснло се Ј°Ј из,1есе К0Ж У на паза.р. не

у Сједињеннм Државама неко дико крупних стварн. Право неограничене дебате у сенату. због чпје злоупотре-

.III сачувала своју. Аутономија Албаније. Аустроугарска је упутила Арнаутима проглас у коме об-

ЈОШ МА/10 СТРПЉЕЊА!

Рад око израде новога адресара, по коме ке чланови и претплатници добивати лист „Србобран", примича се крају, и још за 2—3 недеље биие цели адресар сложеи и оштампан и онда смо уверени, да ие сваки бити задовољан са тачношиу, којом ие у будуке примати лист. Надамо с«, да ие се узети у обзир огромни рад, који се је требао свршити па да се један такав адресар уреди — за 12.000 примерака — и да ие се имати Још мало стрпљења од стране поштованих читалаца. АдминистрациЈа Србобраиа.

бо инје могао дог.и иа гласање јављује аутономију’ Албаннје предлог нредседника. Вилсона о 1 под својим протекторатом. Про

наоружању лара. впшо но постоји. Оно јо укинуто у самом

тив тога су уложилп протест уг леднп Арнаутп пз Солуна, из-

сенату са 76 гласова. против 3. јављујуни да тај проглас нема Кад се има на уму да јо то пра- 1 никакве вредности. јер јо упуво сенатора посТоја.то 110 го- нен народу који ј. 1 вон нсзавиднна, може се лако разумети сан н који је објавио рат Аушта значп њсгово укидање. строугарској и њеним савезнн тим пре што су Американцп у ‘цима..

истини демократе и склони да свачије право поштују до крајњих граница.

I! овај поступак Аустроугар ске нма за сврху да њоне проређоно ])едов(' попуни војници

Да је земља пред ратом, до- ма из Албаиије,

Прошла недеља на бојишту

Пред самим Багдадом.*) Лондон, 10 марта 1917. Цео дан нроносе се гласови да јс Багда.д пао. Према вестима од четвртка Енглези су стиглн до реке Днале, шест ми ља ирод Багдадом. II ако нису званично потврђенп, у ове гласове верује се у добро обавештеиим војничким круговима; ну ипак се држн да су ти гласоп прерани. Не верује се да. нс се Турци озбиљно опирати у Багдаду. У овом рату артнљсрија надмашује све друго, а од пада Кут-ел-Амаре било је очевидно да Турци немају довољно а.ртнљернје. Није им дато нн мало в])еме на да повуку своју артиљери-

*) Овај премед пиеан је пре пада Багдада.

ју. Што Турци нису побацалн у Тигрис, то су запленили Енглези. II то су свс биле машинске пушкс и пољски топови мањег калибра. Нпје нађен нп једап топ који би могао бацатп оне џиновске гранате којс данас разарају шанчеве на западном фронту. Нагло повлаче њс Турака, којих сада има м&ње од 125,000. није варка да се Енглези навуку у заседе, вен прави пораз изазват оскудицом топова и џсбане Званичии извештајн јављају данас после подне: „Генерал Мод брзојавља. да су у вече 7 марта наши ратнн речни бродовн и коњица открили да се непрнјатсљ зауставпо на линцји дуж реке Диале. 8 марта наше труне стуниле

су у оороу са непријатељем ко ји држи ову линију са прилично јаком силом. „Положај код Ктезифона, ко ји је непријатељ оставно 6 марта. био је најбрижљивије припремљен и јасно је да се он спремао да га одржи. Напуштање тог положа.ја од стране нопријатеља јамачно је проузрочено нашим брзим наступањем од Азизије. Турско царство се крши. Пад Багдада запалине буну Мухамеданаца од Мосула до Меке н Јерусалима. Арабија, која је вен у буни, добила јс свога краља, Сулејмана П])вог, велнког шерифа од Мске, и ње гову владавину признали су Савезници. Сирија се Д])жи у шкрнпцу само уз помон огромне турске силе која безобзирно убија све. без суџења и осуде. Побијени су многи прваци из Алепа, Дамаска и Јерусалима, у чмју се верност према цариградском султану геосумњало У ова. три г])ада бесни страховлаџе. Турсха царевина нија се из темеља. Њена првобптна снага, азијски верски фанатнзам, одавно је ослабила, ^ последње време њена душа жнвела је од немачког злата. Чак и пре рата непосредни наследнпцн Пророка из Меке оспоравали су цариградском султану калифат над Псламом. Кад је цариградска обја.ва „светог рата остала без одзива у Арабији. власт цариградских султана над мухамсданским светом би ла је на, концу. Енглеска победа у Месопотамији постиче питање: докле пе Енглези ипи на север хоне .ш ишта оетати од Турокс после рата? То не у нзвесној мери за висити од тога докле буду Руси у Малој Азији продрли онда када рат оконча. Као што је лен речено, Арабија јс веп изгубљена за Турску. Савезннци с.у обеналн Цариград Русији, што значи нзгон Турске из Европе. Остала је још Снрнја. Руси бију с бока. Руси из Јерменске и Персије угрожав-ају турску вла-ст у Малој Азијп. Па ссверу (они држе линију која почиње па, Црном Мору. западно од Трапезунта, нде на југ западно од Ерзигапа. онда скрене на југонсток у правцу ка језеру Вану, и онда улази у Перснју до једне тачке јужно од Керманшаха. На тај начии Русн всп имају у евојим рукама две трепнне Јерменије. која је изгубљена за Турску, н још угрожавају Сивас у Анатолији. Руси вен изгоне Туркс из Персије н примичу сс граници у правцу Сакиза, који је с-вега 25 миља удаљен од граннце Месопотамије. Даље на југу Ру си су. идуни од Хамадана, стигли у Кангавер у п])авцу за Киманшах и позвали су перснјску владу да поседнс градове које су онп отели од Турака. 1 Турци се налазе у пуном повла чењу у целом овом крају. То, повлачење убрзано јс услед бојазни да им Еиглезн не пресеку везу са Днарбекнром и Алепом. Заједнички рад Руса н Енглеза, доводп у опасност целу долину Тпгрнса и Еуфрата. У нсто време долази у посност и чувена багдадска жсљезница.

ШО ЈЕ ЦРНА ГОР Д ЗДВЕДЕНД З А ГОЛЕШ ПЈ1АНННУ Наставак са 2 стране. , и заузео Скадар. Кад су АустроОвим ираљевим речима које су | Нвм,,н пошли нап Р е *’ к Р енУ0 Се познате целој северо-западној, нап ^ е ^ нетншеки _ к Р а ^ : ^ ли д не Црној Гори, не треба комештара!

Оваква је била улога, отвореиа и јасна као дан, цетињског краља у рату против Северних Турака! А краљевска влада? НијЧ ни оиа стајала скрштених руку; и она је, поред краља, имала свој’у улогу. Цетињска је влада издавала наредбе области иим и племенским влаогиша да се свуда по тарошима и селима објаве наредбе да се ни један Црпо горац за живу главу не превари н истури пушку на аустриске аероплане, који су у то време крсггарили по Црној Гори, пратили кретање црногорске војске, баца ли бомбе по црногорским варошицама и убијали црногорске жене, децу и старце. Једиога су дана у Подгорици убили преко 120 особа. И ове су се наредбе писале и лепиле на видним местима, у свим црногарскиш' варошицама, како би их сељаци, кад долазе у варошп, могли прочптати и упам тити. Меии је лично једаи овакав плакат, са потписом и печатом подгоричке обласне управе, показао један народни посланик на Цетињу 22. децембра 1915Али то није била сва улога цетињске шладе; она је имала и дру гих, и то врло крупних задатака. На дример, да снабдева народ са храном из пностранства, из савезнпчких земаља, али тако, да та храна нпкад не стигне у Црну Гору. Или, када је већ нешто мо рало доћи из иностранства, да то буде у што мањој количини. Кра љева је задаћа била да |каже црно горским војницим 13 , да не пуцају на Аустријанце, а задаћа је ње гове владе била да те војнпке и њихове породице остави да поМ РУ од глади. Дакле, подела “р а " да”! Кад је кило кукуруза било у Црној Гори по три перпера (динара), у лето 1915 цетињска је влада имала свога делегата за на батљање храпе у Египту. Тај делегат је био г. Петар Никезић, директор Пећке Бапке, који се са да налази овде у Америци. И г. НпкезПћ је пмао дозволу од енглеских валстп у Египту да може куповати и слатн жита п дру. гих животних намнрница за Цр ну Гору 'колпко хоће. Ж г. Ннкезић је јављао цетињскоЈ’ влади да ијмд кукуруза у Египту доста, да може послатп колико год Ј‘е потребио и то да не кошта црногор ску државу, са подвозом, впше од 20 фраиака сваки квинтал, сва ко 100 кила. Нудио је цетињској влади кукуруз 7—8 пута јевтинп је иего што се продавао у Црној Гори. Али Цетиње није хтело ку куруза за црногорску сиротпњу; оно је хтело нешто друго, да Црну Гору, глађу, срим могућим средстшиша, доведе до онога до чега је збиља и довело концем 1915. и почетком 1916. године. Крал. Никола је, са његовим пзме ћарима, хтео капитулацију, продају и предају Црне Горе. Говорпм о продаји и куповању хјране, па неко моће помислити да Црна Гора није имала новаца, да купп хране. Али то нијЧ било. Црну Гору су помагали Са везници исто као што су помага ли Србију и Белгију. Црна Гора је примала од Савезника, преко 1,800.000 динара месечно. Дакле било је новаца довољно, И те је новце, у српскгам новчаницама, примало Цетиње од Србије свакога месеца. Али умеого да издржава црногорске војнике, као што су се издржавали вој ници других, малих савезничких држава. и да набавља храну за њихове породпце и остало црногорско становништво, званично Цетпње те орпске новчанице, те новце препродаје на парпској берзи и тргује с њима. То је срамно орговање званич ног Цетиња са српским новчани цама, са српском крвљу, било ух ваћено и г. Р. Поповић, министар црногорских финансија, мо рао је, у лето 1915. датп оставку. И још не!што. Кад су Аустро-Немци поврати ли Лавово и освојили Варшаву, опда је и краљ Никола охрабреп тим аустро-немачким успехом, одвојпо једну трећпну црногорске војске са аустриског фронта

на Требиње и Моотар, не на Аустро-Мађаре, који су жарили и гаалили по несрећној Херцегови ни, него на Скадар, којЧ му у то време, да би био изгубљен за Црну Гору и Српство, пије пре тила никаква опасноСТ. Србија се спремала за своју, српску и југословенску Голготу, а цетињски краљ је уснтњавао и онако (малу и неорганизовану цр иогорску војску, од једнога фронта направио д.ва и заузео Скадар! И то је било неко цетињсво знаменије! С. Богдановић.

Наставак са I стране. 1 гарак, ђ. Дракулпк, Божо Ппшевип, М. Крајновпп, Ј. Шекерпк С. Паљковпп, Д. Прпјпћ, П. Вукадиповић, Т. Радмаиовић, ђ. Поповић, И. Вдаисављевић, Д. Наранчнћ, В. Л. Новковић Тешо Гутеша, П Брчин, С. Ајвае, Лука Војводив, Миле Дракулнв, Јово Делпв, г-$а Дракулив, Душан Грубпи, II. Мнлеусппћ, Мпка Делив, Божо Крпчковиг,, ио $1 с. Вукмаповпћ, ђ. Пузпћ, ђ. Маслав, I). Арсснић, М. Кунрегаанпн, Миле Делпв, Раде Прпца, Раде Невадив Мпле Кајганпк, Миле Глумац, Раде Узелац, Д. Јаблаиов, В. Његомпр, Мапе Наранчнв, Стевап Штетпв, г-ца Крајновић, Васа Јоњпн Дане Зорпв, Р. Момпров, Олга Јаблапов, И. Терзпв, Д. Момиров. II. Пањевпв, Мпван Кпежевпв, И. Соботипчнћ, Џои Свротп пз Руспје, Мато Рабажпја, по 50 цептп Мпг.а Дерикрава (малп), М. Ивапчевпк (мали), Стево ђукпг,, Мплгва Шорак, ш> 10ц. Љубпца Делип, Мп.тка Делпћ. На забавп и дан послнје свега је сакупљело $494.20. Прпје забавс сакупио је госп. Вурдел,а па Крсној Славп код Јована Драгаша н код њега у радњн своту од $18, а прп ложнлн су: по $5 Јовап Б. Драгаш, по $3 Н. Ј. Вурдеља, по 31 Петар Бодрошкп, Милан Сарапа, А. Божичковив, М. Божлч ковнћ, Петар Парппоппћ, Дапе Војновпп, Дане Нариповпћ. Илпја Мплеусппћ. по 50ц. Дане Зорпп, Д. Жакула, Домппико Тофаио, Јандре Лемапћ. Одбор затваљујс госпо?ама Шутив н Прнца на њитовом помагању око распродаје цппјећа, зпакова и тробојпица њ= забавп. Ова је забдчд тода преко $700.00.

С поштовањем 0 д в

о р.

Њујорк, Њ. Ј. На селу Женског Одбора Српске Пароднс Одбране у Њујорку, прпложплп су следекп добровољпсп рплоге: По $3 Катарппа Банпвка п кпп, по $2 Роса Мплојевппка, ђуро Греговпћ, по $1,25 Апа п Јаша Дубока, по $1 Впд Вупћ, Алекса Алексип, Зора п Јован Екеровпп, Смпљка Јеркова, А. Валковскп, Драгомир Мплојевпп, П. Нпкезпп, Марнја Свпрчев, Анка Тројаповић, Ема Петроппп, Љуба Салеапп, Б. Лупулов, Апдра Папдуровпп, Олга Мплошепа, II. Н., Мплан Мплосављевпћ, Гавра Грујпћ, Павле X. Павловпп, Светозар Борцошкп, Ненад Мпковпћ, Борпвој Јаспка, ђорце Ппколпћ, Нпкола Атанацковић, Воја Стапковлћ, Марпповпп, Чедомпр Јерков, Мпта Мптапловпп, Стефанпја Облат, Мпта Бсжанов, по 55 цептп Мплорад Павловнћ, по 50ц. С. Томпп, Сузапа Кукулпк, Мплап Ковачевпћ, Катпца ђурпшпћ, М. Д., Д. Трппчевпп, Апа Петровнћ, Всља Србпповпћ, Славка Констаптпповип, Стева Стојановпћ, Ппкола Трбовпћ, Коста Перкаћанскп, Бранко Сто јановпћ, Светоаар Стојаповпћ, Кајка Дпмитрпјевпћ, Јоца Ппјаппћ, Старп Ратнпк. По 25ц. А. Аранцеловић, Ст. Вуковнћ, Јовап Бердпћ, Петар Елаковпп, Гаврпло Дубппћ, Тома Среаојевнћ, Н. Н., Јоца Вупћ, Ј. Степанчевпћ, Цвста Лсвајпв, Дссковпћ, Малан Ненадовпћ, Н. Н., г-ца Боудал, по20ц. Стева Стаморап.

Позив на забаву

Женски Одбс»р Српске Народ не Одбране у Њујорку прпређује велпку забашу са одабранпм концертнгам: делом п пгранком у суботу 24. марта 1917. год. у двораии чешког Согола, 420 Ист 71. улица. Чпст прнход намењен је Српској Ратничкој Сирочади. Улазннца 50 центи од особе. Почетак у 8 сати у вече. Добровољнп прилози примаће се са нарочнтом захвалношћу. Имена прилагача биће објављена преко Ј'авности. Ако когод неби случајно добио позпвницу услед промењене или погрешно написане ад,ресе, молимо га да ово прпми као позив. За многобројцу посету моли Управа Женског Одбора Српске Народне Одбране.